Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Где је данас српски језик

Дан словенске писмености обележен конференцијом, а Савет Европе прихватио да уврсти Руту Светих Ћирила и Методија у културно наслеђе Европе
Учесници конференције (Фото: Color Media Communications)

Дан словенске писмености и културе традиционално прославља се 24. маја у знак сећања на Ћирила и Методија, мисионаре, културне и политичке дипломате, творце првог словенског писма – глагољице. Дан Ћирила и Методија, када се присећамо темеља словенске писмености, иначе празник у читавом словенском свету, који се одлуком Владе Републике Србије од 2019. године обележава и код нас, наводи нас да се запитамо колико смо писмени данас, у времену брзих промена и великог утицаја друштвених мрежа. Стога је јуче одржана конференција „Дан словенске писмености и културе – Од ере Ћирила и Методија до ере експанзије друштвених мрежа – где је данас српски језик?”, а у организацији компаније „Color Media Communications” у сарадњи с Министарством културе и информисања Републике Србије.

Радован Јокић, помоћник министра за савремено стваралаштво и креативне индустрије у Министарству културе и информисања, рекао је на отварању конференције да је ово значајан датум за све словенске језике, а посебно за српски језик.

„На неки начин умни људи свој језик и писмо доживљавају као своју домовину, чије границе треба да чувамо, ширимо, непоколебљивом потребом за ширење знања и умећа за добробит читаве српске нације”, рекао је Јокић.

На питање да ли се језик мења и колико је то важно, Јокић је одговорио „да прихватајући тезу да је језик једнако мишљење и обрнуто, то нас само по себи упозорава да нема развоја мишљења без развоја и очувања језика”.

„Друга ствар која је такође за добро и пажљиво промишљање јесте да се језик мењао, мењало се и мишљење, односно мењале су се и културе и начини живота. Ми сада имамо ту прилику и тај луксуз да видимо тај темпо, карактер и начине како се он преобликовао, а суочени смо с убрзаним и изузетно великим бројем информација и поставља се питање колико смо у могућности да сагледамо утицај ове количине информација, брзине, њихових карактера, на промену језика и промену нашег начина живота”, додао је.

Професор др Виктор Савић са Филолошког факултета и један од предавача на предмету Историја српскога књижевног језика и сарадника Института за српски језик САНУ са задовољством је поделио свежу информацију да је Савет Европе прихватио да уврсти Руту Светих Ћирила и Методија у културно наслеђе Европе.

„У ову културну руту Светих Ћирила и Методија не улази само оно што је директно везано за Ћирила и Методија већ и оно што је њихово наслеђе код нас. Навели смо и неке од важнијих локалитета, на првом месту Сирмијум – Сремска Митровица, овде у Београду Саборна црква са зградом Српске патријаршије и Музејом Српске православне цркве, затим Сремске Карловце, фрушкогорске манастире и наравно српске манастире на Косову и Метохији”, истакао је Савић и додао да српски језик мора да добије достојно место у образовном систему.

„Закон о језику и писму треба да садржи само једну одредбу, у преамбули, српски језик не подлеже идеолошким и политичким променама него се развија у складу с природним законитостима, о којима пре свега воде рачуна стручњаци за српски језик. Између осталог, то су и историчари језика јер и они обезбеђују стабилност у језичком систему изучавајући историју, језичку вертикалу, јер и овај тренутак где ми сада стојимо део је те вертикале”, рекао је Савић.

Др Марина Николић, шеф Одсека за стандардни језик у Институту за српски језик САНУ и једна од ауторки Речника појмова из периода епидемије ковида, истакла је да се највише промена дешава у лексици, да је систем српског језика стабилан и да не треба имати бригу да ће се његова стабилност угрозити променама. „Питање лексичких промена је најуочљивије јер новим појавама морамо дати неко име. Друштвене мреже увеле су читав дијапазон нових речи. Синовање, лајковање, то су српске речи. Оне имају страно порекло, али ви немате ни у једном језику ову глаголску именицу која се завршава на -ње већ само у српском језику”, рекла је Николићева.

Доцент др Лидија Мирков, са Факултета политичких наука и предавач на смеру Новинарство и комуникологија, истакла је потребу за одговорношћу читавог медијског система јер, према њеним речима, медији имају и просветитељску улогу, те се може десити да читалац помисли да је правилно када види да се у медијима говори на известан начин, иако се он сећа друкчије.

„Ту се поставља етичко питање одговорности новинара јер није довољно да новинар извештава само истинито, објективно, фактографски доказиво, већ је потребно и да се изражава на адекватан начин. То није само одговорност појединца већ читавог медијског система”, рекла је Лидија Мирков.

Сања Кнежевић, са Института за дигиталне комуникације и предавач на модулу Social Media Marketing, истакла је да је тренутно велико отуђење у друштву, због чега се живот преноси на друштвене мреже, а што пак за последицу има проблем и са граматиком, и са писменошћу, и са комуникацијом, и са бивствовањем у реалном животу и у реалним ситуацијама.

„Оно што је такође чињеница и што би требало да знамо јесте да порука коју пошаљемо кроз друштвене мреже, уколико је пошаљемо правим каналом комуникације у право време, има већу видљивост него што би имала на јавном сервису или кроз неке штампане медије. Оно што треба да упамтимо јесте да порука која је једном остављена на интернету, заувек је ту”, рекла је Кнежевићева.

„Политика” као симбол чувања ћириличног писма

Марина Јаковљевић, дугогодишња лекторка дневног листа „Политика”, истакла је да се морају пратити промене у језику, али и да се морају прилагођавати новинарском стилу.

„’Политика’ је током 117 година, колико постоји, била сведок разних појава у друштву, а самим тим је забележила и све промене које су се дешавале у језику дуже од века. Такође, постала је и симбол чувања ћириличног писма. Задатак нас у лекторској служби ’Политике’ јесте да пратимо те промене и прилагођавамо их новинарском стилу, али поштујући језичку норму и прописана правила. У томе нисмо сами јер пратимо и шта раде надлежне институције, консултујемо се са стручњацима и примењујемо донета правила или препоруке. Трудимо се да допринесемо очувању језичке културе. Наши читаоци то очекују од нас, активно прате шта радимо и каква решења налазимо, често нам пишу или нас зову како би рекли своје мишљење или сугестију. Неретко се у ’Политици’ могу прочитати и ауторски текстови стручњака о језику, а наши новинари пишу о актуелним језичким темама и за саговорнике позивају угледне филологе”, истакла је Јаковљевићева..

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Joca Dobric
prakrticno kada stupimo u razgovor sa nekim u NJ kazem ime i prezime ,sagovornik nema pojma za moje ime i prezime , moram stati i spelovati svako slovo imena i iposlije prezimena i poslije toga nije u stanju ponoviti ni ime ni prezime ,zatim adresa isto speling i u ostalom ragovoru cest speling na kraju proslo pola sata razgovora od nekoliko recenica , sta sve to treba da znaci u poredenju sa drugim jezicima a pogotovo sa Nasim ,,
Душан
Yotsa Dobrich – Јоца Добрић
Joca Dobric
Da ,stojim iza svojih rijeci uz Vukovo pravilo , kazu engleski jezik ima preko milion a nas preko milion i setohiljada rijeci , preko 60 posto eng. rijeci u sebi ima napisana po dva ili tri i vise slova koja se ne izgovaraju (?) 50 posto rijeci imaju 2-3 slova a izgovaraju se kao jedno , u mnogim rijecima razlicita slova se izgovaraju isto primjer W-V, q-k-c , s-c ,g-j , a posebno a e i o u se razlicito izgovaraju zavisno od pojma , bez nekog hronoloskog pravila sve treba zapamtiti ,
Vlada
Srpski jezik je sa 10-ak miliona govornika suviše mali da bi se zaštitio od promena koje su em neminovne em prirodan proces pošto se jezik koji je živ i dalje razvija i menja. Samo na primer sinhronizacija filmova i stranih emisija bi koštala pravi bogatstvo. To se za ovako malo stanovništva ne isplati. Dobar početak bi bio da država odvoji sredstva za snimanje dečijih i emisija za mlade kao i da se bar crtani filmovi sinhronizacija kako bi se deci dala prava osnova. Sve kasnije je onda lakše.
nikola andric
''I mi konja za trku imamo'' nije adekvatna analogija za iskaze o jezijku. Grci su upotrebljavali ''metalnu analogiju'' za opis ljudskih osobina sto je isto tako pogresna analogija. Logicki pristup jeziku se nigde ne spominje dok je Frege pre 100 godina objasnio da se u bazicnoj ''subjekt veznik i predikat'' recenici razlikuju 4 razlicite logicke interpretacije. U svim prilozima u ovom clanku se vidi vezanost za najprostiju gramaticku formu sa subjektom veznikom i predikatom. Nista bez nje?
Sasa Trajkovic
Језик је културна аутентичност једног народа језик птредставља идентитет једног народа, однос према сопственом језику еквивалент је односу према сопственој култури и традицији... Какав је наш однос према традицији , језику и култури процените сами. Од небриге до "силовања" српског језика се наставља овога пута од геј лобија испада да је језик уз културу највећа колетерална штета наших заблуда. И на крају да будем ироничан цитираћу једну кампању која данас изгледа наивно "лепше је са културом".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.