Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
У МУЗЕЈУ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Сећање на младост и земљу које више нема

Велики број посетилаца јуче је, поводом 25. маја, обишао „Кућу цвећа” и одао почаст некадашњем маршалу, не заборављајући датум његовог рођендана
Ненад Бјелош из Панчева, Са пионирском марамом у част некадашњег дана младости (Фотографије Ана Вуковић)

Црвене пионирске мараме и плаве капе и јуче су поново извађене из брижљиво чуваних шкриња, а некадашњи Титови пионири ни ове године нису пропустили да обнове завете некадашњем председнику – „да ће чувати братство и јединство... и ценити све људе света који желе слободу и мир”. Слетови и штафете одавно су прошлост, али 25. мај, Дан младости и дан Титовог рођендана, за све његове поштоваоце и даље је велики празник.

Тако су бројне делегације из различитих градова од раних јутарњих часова пристизале у Музеј Југославије да би обишле гроб маршала и његове супруге Јованке. Поштоваоци чувеног председника некадашње СФР Југославије, неки од њих сада већ у поодмаклим годинама, па чак и подупрти штаповима за ходање, стизали су до музеја чак и градским превозом. Врућина и гужва нису им сметали па су тако пензионери стизали уредно зачешљани, у свечаним оделима, окићени пионирским значкама и носећи цвеће и заставе. Било је ту и оних који за Јосипа Броза Тита знају само из прича својих родитеља, а како нам каже Тамара Марковић из Музеја Југославије, последњих година обичај је да у обилазак „Куће цвећа” заједно стиже и по неколико генерација из једне породице, па тако баке и деке доводе и своје унуке да би им открили како је изгледала њихова младост.

– До 13 сати имали смо нешто више од 500 посетилаца. Ово године је посета већа него прошле, али и даље преовладавају посетиоци из Србије, док је знатно мање делегација из региона – објашњава Марковићева истичући да су, иако се музеј отвара у 10 сати, први посетиоци почели да долазе већ од седам.

Како се некад живело, како се радовало, шта се променило и шта смо све изгубили одласком Тита, пребирало је јуче неколико бивших бригадира.

Група некадашњих бригадира 

Ненад Бјелош из Панчева, вођа Ју покрета „Тито и Србија”, каже да је 25. мај за њега враћање у младост и време када је као учесник омладинских радних акција градио Социјалистичку Федеративну Републику Југославију које „нажалост више нема”.

– Имали смо средњу класу која је нормално живела од свог рада, имали смо бесплатно школство и здравство. Сада смо то изгубили и са већом платом и приходима једва преживљавамо – каже Бјелош.

И акцијаш Жарко Гверо Гера с носталгијом се сећа прошлих дана.

– Имао си наду да ће сутрадан бити боље и из године у годину је и било боље. Знао си како да се понашаш, могао си да планираш, завршићеш факултет, имаћеш стан... И ко је радио, тад је и успевао. Било је безбедно, сигурно, није се гледало ко је које вере и нације. Нађемо се овако, не питамо се ко смо и шта смо, и дружимо се ако смо добри људи – каже Гера.

С годинама се, бар што се славља Титовог рођендана тиче, ништа није променило ни данас, прича Цвеће Миљковић из Краљева.

– Као што је и тад било, и сада за мене Дан младости значи баш то, младост. Некада се на тај дан није радило и славио се рођендан председника, а исто тако тај датум и сад обележавам – каже весељак необичног имена.

Има, међутим, и оних који овај датум доживљавају знатно емотивније од других.

– Причала бих вам, зашто вам не бих причала. Али бојим се да ћу да се расплачем. Први пут сам овде после 25 година – каже нам потресено једна дама коју затичемо на маршаловом гробу.

Традиционално одавање почасти у Кући цвећа (Фото Танјуг/Тања Валич)

Сентиментална је и седамдесетосмогодишња Душанка Тауз.

– Ја сам дете палог борца, живела сам у ђачким домовима и било нас је толико сирочића... Као дете сам зато сматрала да је председник Тито отац свих нас... Држава се тада бринула за нас. Била сам последња генерација деце палих бораца која су покупљена да се школују. Сећам се лепога, али и те немаштине из које нас је Тито извукао. Свега што смо прошли и шта смо достигли, и он и ми – истиче Душанка.

Већ неколико пута је ова рођена Далматинка, а сада Београђанка, долазила на маршалов гроб... Како каже, радо долази јер увек помисли да је баш то можда „задњи пут”.

Јуче је пред музејом седела у друштву своје комшинице Данице Арбутине и присећала се прошлости.

– Ја сам ту сваке године и кад год дођем кажем „ја сам сад у Југославији у малом”. Лепо ми је било у оно време и ја то не могу заборавити – каже Даница.

Посетиоци Музеја Југославије, осим што су могли да одају пошту другу Титу, имали су прилику и да уживају и у различитим садржајима. Бесплатан је био улаз на изложбу, у поподневним сатима за децу је организована радионица, док је дан завршен матинеом уз музику некадашње Југославије.

Коментари35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
Гледам ове занасењаке на фотографијама -- ниједан није био пунолетан кад је Броз још био жив. Да би се сећали Југославије требало би да сви буду у 80-им годинма живота. Жале државу које нема јер се распала као презрела бундева. Нико не пита зашто је толико људи отишлу на Запад у то доба, да буду гости-радници у мрсном капитализму, и још мрснијој Немачкој? Међунционалних испада је било али се о томе није смело писати, осим "службене иситне". Једно је сигурно: Брозу није место у Србији.
Dusan Martinovic
@ Drug MilanS Moram da primetim "zabetonirano" deluje kao Pavle Korcagin zitak Vam druze Beton. Vas operativni dug je u to vreme oko 16 milijardi da bi zvanicno bankrotirali zemlju na 20 milijardi dollars 1982 izvor Kiro Gligorov covek od koga je pocelo inicijalno zaduzivanje stopa zaposlenosti 23 .4 % Srbija 46% Slovenija lako sve proverljivo.Inace prve dve petoljke hranio Vas je americki narod sa besplatnim sirovinama I potpunim otkupom proizvodnje. Reper poredjenja je bila 1939. Desert godin
Nikola Nesic
Čovek teško shvata šta su to Jugosloveni voleli kod Tita? To što je sve bilo izvesno, u egzistencijalnom smislu, ili što je sad drugačije? Što smo svi živeli u jednoj zemlji, pa je sad više nema? Očigledno da jedan deo ljudi ovde pre svega više vole lidere, nego sopstvenu veru u sebe. Tito jeste bio istorijska figura, ali i benevolentni diktator, Jugoslavija nije bila njegov izum, a ni komunizam, o ostalim gresima nema mesta za priču, ali odsustvo vere u sebe i svoju sudbinu brinu.
Вукашин Марчетић
Они и даље халуцинирају, нек им каже неко да је умро Тито и да те државе више нема.
Bilbija Zeljko
@Vukasine, te drzave nikada nije ni bilo osim u masti. Nikada ta drzava nije postojala, bila je uvek samo fikcija na koju su pretezno Srbi nasedali. Ostali su samo sacekali pravi trenutak da pokazu Srbima da nikada nije postojala. Neki to samo jos nisu ukapirali.
Petar S.
Finansijski dug SFRJ nakon Tita bio je 23-25 Milijardi ondasnjih dolara (ne poredite ondasnje pare sa sadasnjim dugom YU republika jer ondasnji dug danas vredeo vise). Tito je kompletan penzioni fond potrosio na izgradnju Sava Centra da bi se u njemu odrzao samit NEsvrstanih (u Beogradu)! Sve sto ste dobili "besplatno" u vreme Tita, od nekog (ko je primao platu), JE NEKO MORAO DA PLATI! Vikendice su se gradile u radno vreme, a svi primali plate kao da su radili. Ta "Bezbriznost" se placala 90ih

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.