Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Почиње национална студија о утицају ковида 19 на психу

Како би прикупили поуздане научне доказе о томе да ли је и колико је пандемија утицала на душевно здравље становништва Србије, у домове многих грађана овог лета стићи ће истраживачи пројекта који је одобрио Фонд за науку Републике Србије
(Фотографије лична архива)

За мање од две недеље, првих дана јуна, на врата многих породица у Србији покуцаће лекари и психолози који ће имати посебан задатак: да открију да ли је, и какве је, последице пандемија вируса корона оставила на здравље.

Тако ће у нашој земљи почети велики, јединствени истраживачки пројекат, који је одобрио и који финансира Фонд за науку. Како објашњава руководилац овог пројекта, проф. др Нађа Марић Бојовић, психијатар, циљ студије је да се на репрезентативном узорку становника Србије испита учесталост психијатријских сметњи чији се настанак олако доводи у везу с ковидом 19 иако за то још увек нема довољно доказа. Истраживачи ће бити на терену целог лета, до септембра, а слоган овог истраживања јесте: постоји много претпоставки, али мало научних доказа како је пандемија утицала на душевно здравље становништва Србије – желимо да сазнамо истину!

Национални пројекат

– Према нашем најбољем сазнању, ово је први велики национални пројекат епидемиологије психијатријских поремећаја у коме се користи такозвани клиничко-дијагностички интервју на узорку који ће репрезентовати наше становништво. То значи да ће обучени стручни сарадници покуцати на многа врата становника градова, општина, месних заједница, села широм целе Србије да би се добио одговор колико је ова пандемија, која је увелико ушла у другу годину, утицала на психичко стање. Предвиђено је да истраживањем буду обухваћене само одрасле особе, у доби од 18 до 65 година – објашњава основе пројекта који је назван „Cov2Soul.RS” проф. др Нађа Марић Бојовић.

Одговоре на деликатна питања везана за психичка стања и различите тегобе истраживачи ће добијати у разговору, сличном оном који се води у лекарској ординацији, али уз примену клиничког инструмента: пажљиво и стручно састављених питања која имају за циљ да утврде да ли постоје само назнаке или истински одређени проблеми који се сврставају у психијатријске сметње.

Др Нађа Марић Бојовић (Фото лична архива)

Проф. Марић Бојовић објашњава и да је овај пројекат пре непуних годину дана одобрен на конкурсу Фонда за науку Републике Србије за пројекте који треба да испитају последице ковида 19 у различитим областима. Изабран је као један од 14 одобрених пројеката међу више од стотину пристиглих, а изузетно је важно што га као национално истраживање финансира држава. То овом пројекту обезбеђује непристраност, неутралност и објективност.

– Истраживање на репрезентативном узорку и уз дијагностичке инструменте (уместо често коришћених скрининг инструмената и онлајн анкета) полазна је тачка за испитивање психичког здравља нације, а студија ће се стицајем околности одвијати у условима и даље ванредног стања, јер је неизвесност коју нам је наметнула пандемија вируса корона и даље присутна. Било би добро да имамо сличне податке из периода пре пандемије, да извршимо поређење тада и сада, али ето, полазимо сада јер се од нечег морало кренути. Ми смо одабрали овај тренутак и ово лето. Да бисмо установили и оно што је добро и оно што је лоше, нечије психичко здравље мора да се посматра и кроз призму медицинских карактеристика али и кроз социјални елемент, односно друштвене околности у којима се живи – објашњава наша саговорница. Она додаје да је позитивна страна испитивања управо у овом тренутку и то што ћемо – ако се за две-три године, када се надамо да ће пандемија короне увелико проћи и када се вратимо редовном, нормалном животу, у случају да се ради слично истраживање – моћи да упоредимо добијене податке.

У тиму се налазе и психолози: проф. др Горан Кнежевић, виши научни сарадник Љиљана Лазаревић и ванредни проф. др Оливер Тошковић с Филозофског факултета у Београду, као и проф. др Љиљана Михић с новосадског Филозофског факултета. Затим, осим наше саговорнице, ту су и професори Медицинског факултета у Београду (који је и носилац овог истраживања), психијатри ванредни професор др Милица Пејовић Милованчевић и доцент др Оливера Вуковић, као и ванредни проф. др Зорица Терзић Шупић и асистент Јована Тодоровић, које се баве јавним здрављем и социјалном медицином.

Када крајем септембра стручни сарадници на терену заврше свој део посла, истраживачки тим чека велики посао анализе резултата и закључак колико је пандемија утицала на ментално здравље становништва Србије. Међутим, већ и сада психијатри и психолози у својим ординацијама уочавају промене.

Пролазне епизоде

Професорка Марић Бојовић наводи да су се издвојиле две групе психичких тешкоћа.

– Прва је уско везана за саму инфекцију вирусом корона. Процењујемо да има између 10 и 15 одсто пацијената који непосредно након заражавања могу да доживе симптоме који личе на психозу, али то на срећу нису тешки облици поремећаја (примарне психозе), већ кратке психотичне епизоде секундарног типа. Реч је само о касним последицама једне врсте инфекције мозга или реакције на недостатак кисеоника, поремећај електролита и неке медикаменте, и те епизоде су пролазне, дакле, успешно се лече – наводи наша саговорница.

У другој групи су се издвојиле особе с анксиозно- депресивним стањима, поремећајем спавања и концентрације као последицом чак и најблажих видова инфекције услед ковидa 19.

Психијатрима се јављају и особе које имају специфичан симптом, а то је осећај „магле” у глави: оне се жале да не могу јасно да мисле, да имају проблем с пажњом, концентрацијом и памћењем и да осећају да не могу да се врате својим свакодневним активностима иако је болест у телу прошла.

Криза и шанса

– Ковид 19 можемо да посматрамо и као кризу и као шансу. Наравно, не треба превише објашњавати зашто је ковид велико искушење, криза и за физичко и за психичко здравље, али пандемија је у животе неких људи донела и промене које нису нужно негативне. Напротив, људи су почели више времена да проводе са својим породицама него што су то чинили раније. Многи су схватили да су путовањима и сусретима с људима на различитим скуповима придавали већи значај, да су живели пребрзо, не удубљујући се у суштинске ствари. У доба пандемије добили смо прилику да те аспекте свог ранијег живота критички сагледамо и да можда смисао тражимо у другим особама, стварима, појавама. Неки људи су добили шансу да раде од куће иако никада нису мислили да је то могуће, нашли су начин да зарађују, да свој посао раде на другачији, можда и занимљивији начин – указује проф. др Марић Бојовић.

Пандемија, испит за сваког

Проф. др Нађа Марић Бојовић подсећа да се током кризних стања појединци удружују да би помогли једни другима, стварајући осећај припадности и заједничког идентитета с ближњима.

– Нема сумње да су у последњих годину и више дана на посебној врсти испита и појединац и друштвена заједница, јер управо је удруживање нешто што је постало угрожено током интензивног спровођења социјалне дистанце, што не треба поистовећивати с физичком дистанцом. Хетерогеност ефеката пандемије на душевно здравље не треба губити из вида. Посматрајући ток пандемије од првог таласа надаље, подаци из неких делова Европе региструју пад учесталости стања попут посттрауматског поремећаја, анксиозности и депресивности повезаних с ковидом 19, што може да буде последица психолошке адаптације и опадања егзогених притисака тј. стреса (смањен интензитет „узбуне” у јавности, као и проређивање узнемирујућих призора који су пратили почетак пандемије у медијима) – наводи наша саговорница.

Од раније се зна да тешке колективне трауме ипак остављају мање душевне ожиљке него тешке индивидуалне трауме (нпр. сексуално злостављање), а разлог је, макар делимично, у томе што социјална повезаност штити од доживљаја угрожености.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vesna Caravesa257ab
Ti simptomi su samo deo šire slike bolesti Sindroma hroničnog zamora ili Mijalgičnog encefalomijelitisa. Okidač tih bolesti je bilo koji virus , ne iskljucivo korona. Ali celokupna strucna medicicinska javnost je godinama potpuno neobaveštena o ovoj bolesti , zatvarajući oči pred patnjama pacijenata, stigmatizući ih i uporno odbijajući da se informišu sta svetska medicina zna o bolesti (koja je preteška.) Nema to veze sa depresijom i anksioznošću
del toro
Zanimljivo da nisu spomenuli i marketinsku agenciju kao sponzora projekta.
Katica
Red bi bio da i nasi dobiju pare da sprovedu studiju. Zasto samo njihovi da dobijaju pare? Imamo i mi strucnjake za nacionalne studije.
Srboljubomir
Gospodjo @Katica, vi sigurno placate premalo racuna. I sta vam to dodje nasi/njihovi? Sto se mene tice nijedni nisu moji. Iznad svega, od koga vi mislite da ce ova prelepa ekipa da dobije pare za tu svoju nazovi studiju?
Ljubomir Ćulibrk
Mislite na masovnu histeriju zvanu Covid 19 !?
Milan...
Nacionalna studija o uticaju COVIDA na psihu je veoma potrebna, i dolazi u pravi čas. Posle realizacije projekta javnost treba podrobno obavestiti o rezultatima istraživanja. Dodao bih samo to da, budući da se radi i o socijalnom kontekstu duševnih bolesti i neuroza u vreme pandemije, u timu bi trebalo da učestvuje i sociolog odnosno više sociologa koji se bave socijalnom patologijom kao posebnom sociološkom disciplinom.
Бранислав Станојловић
Пре свега Milane треба писати ћирилицом, а са бригом Православног свештеника о ДУШИ нема потребе са се бринемо о "психи" (што је у ствари грчки ДУША). Какве "нације", какве "неурозе", какви "социолози", какав "социјализам", какви бакрачи?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.