Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА

Борџија из банатског сокака

Ана Драксин Дее, наизглед наивна и невина старица, незаобилазан је лик у галерији монструма Југославије, јер се не зна колико је људи отровала током пола века необичне каријере
Баба Анујка (лево), Анујку воде на суђење (Фотографије: О. Јанковић/Књига „Баба Анујка”)

Петрово село, данашњи Владимировац, на пола пута између Вршца и Београда, размеђа 19. и прошлог века. У кући недалеко од центра ради Ана Драксин, удато Дее, пореклом Румунка.

Има мужа, два сина и кћер и „приватну праксу”. Помаже младићима да избегну војску, лечи рђавог мужа, наопаког свекра, који се усуђује да дуго живи.

Ради с отровима.

Наручиоци посла су и чланови фамилије који би по скраћеном поступку до дедовине. Жртве – отац који је препустио имање сину, овај би да ствар мало убрза, а Анујка услужно трује. Има „агенткињу”, која обилази села, ослушкује шта коме треба, ко какав проблем има, па саветује и пита: „А, што не одете код Анујке?”

Тровање као професија

Добро уходана матрица подразумевала је и да се међу окупљене испред Анујкине куће убаци сарадница. Она се распитивала, а људи причали о својој невољи, па кад би дошли на ред, врачара је „све знала”. У диму тамјана, шапатом би мрмљала тајанствене речи и најзад муштерији давала „терапију”.

 – Врачаре су чудо, па тако и баба Анујка, која се тровањем бавила као професијом. Знала је „направићу мишомор, направићу раствор”, „бајану водицу” и продавати за добре паре. Увек је најпре питала „колико је тежак тај проблем”, а клијенти говорили „80 кила”, на пример. И онда је одмеравала праву дозу „лека”, да би дошло до тровања, које се по осмом дану непогрешиво завршавало смрћу. Рачуница је никада није изневерила, што само говори о њеном „умећу” стеченом током богате праксе. Проблем нестаје, а сви мислили да сарађује с вишим силама. Сама појма није имала ко су, нити се интересовала шта је с њима на крају било – објашњава „модус операнди” др Шимон А. Ђармати, аутор управо изашле књиге „Баба Анујка – Први серијски убица у Србији”.

Штампа је редовно известавала о судењу банатској тровацици

Ђармати каже да је ова, некада лепа црнокоса и црноока девојка из вредне породице земљорадника била права старовременска вештица и изузетно талентована тровачица, највећа у нашим крајевима и међу најјачим у светским размерама. И тако је то трајало деценијама.

 – Ана шпицнамета Де Пистоња помагала се и добром старом техником подмићивања локалних жандарма, те њу нико није дирао, а могла је, јер је енормно зарађивала. Мање од литре њене „бајане водице” коштало је између 2.300 и 5.000 динара у време када је примерак „Политике” био динар. Мислила је да је нико никада неће ухватити и теретити, јер све што је радила у оно време је било тешко доказиво – напомиње аутор.

А онда, клупко почиње да се одмотава децембра 1927. године, када у Иланџи умире извесни Гаја Прокин, човек у снази. Иронијом, без доказа да је био Анујкина жртва његова смрт покреће сумњу у „природност” неких других изненадних смрти, па и ексхумације лешева у којима је пронађен арсеник. У панчевачко Окружно тужилаштво стиже и анонимно писмо, највероватније дело њене агенткиње Љубине Миланов, незадовољне надокнадом за свој рад. Коначно, подиже се оптужница против врачаре и „сарадника”, а „та чудна старица, пакосног буљавог лица, чудовиште које је пола века продавало отров свакоме ко је имао довољно да плати, ипак се уплашила смрти, којом је трговала”, бележи Ђармати.

Др Шимон А. Ђармати

Одговарала само за три смрти

Дуго очекивано суђење почело је 17. јуна 1929. уз огромно интересовање, а у скучену судницу пуштени су само адвокати, браниоци и педесетак радозналаца. После извођења доказа и саслушања сведока, старица је негирала све оптужбе. Но, бива осуђена на 15 година робије, од којих је одлежала део казне и пуштена на слободу 1936, а умире две године касније. Одговарала је само за смрт тек двоје-троје људи, али се и после њене смрти причало да је жртава било много, много више.

Аустроугарске власти су деценијама олако прелазиле преко гласина које су директно оптуживале ову тровачицу, а село је ћутало, јер нико из Владимировца и није био трован. Анујка је била врачара на гласу, са занатском радњом и регистрованом делатношћу, за коју је њен син водио „пословне књиге”, а она уредно плаћала порез. Најпосле, нису се бунили ни рођаци уморених, задовољни услугама мајсторице заваравања света. Тако се на суђењу, из уста те старице с лицем птице грабљивице, могло сазнати да је у интернату постала „сомнаболна” (месечарка), а као девојчица на волшебан начин преживела неизлечиву болест, па су јој прорекли „да је сигурно предодређена да буде врачара”.

 – Њена наобразба је такође упитна. Постоји само један стваран траг и то је крстић којим је потписала судски записник, говорило се и писало да је завршила средњу медицинску школу, да говори пет језика. Манипулисала је и својим годинама. Није имала стотину година када је умрла, већ шест мање, а пошто је њен муж Немац Јозеф Дее био крчмар, провлачила се и прича да је баба Анујка крчмарица – наводи др Ђармати, који је до финеса копао по архивима јужног Баната, Војводине и Југославије. Много је помогла периодика, пресуде и штампа која је навелико писала о атмосфери са суђења, па и казивања људи. Друго, проширено издање књиге зато доноси више биографских података, које аутор укршта и не оставља места нагађањима.

Како се Анујка запатила баш у Банату?

Др Ђармати каже да она није специјалитет ових простора, јер „сви би да сазнају шта их чека, да се обогате преко ноћи, да добију добар савет”. Људска природа је свуда иста, „али је непорецива истина да је баба Анујка, та ситна наизглед наивна и невина старица, заорала дубоку и отровну бразду у животу многих становника Баната и сам Бог је могао знати колико људи је на други свет отпратила током пола века рентабилне тровачке каријере”.

Банатска Борџија, „синоним за зло, грех и ружно”, сахрањена је на једном од два владимировачка гробља, а њена кућа срушена је пре две године, што је велика штета, јер је могла бити музеј и прворазредна туристичка атракција.

Анујкине куће више нема

Отрови као инспирација

Др Шимон А. Ђармати није случајно зашао у област отрова. Та гранична тема природан је след професора хемије, који је деценијама на факултету предавао о атомско-биолошко-хемијској одбрани, отровима и опасним материјама. Аутор је и коаутор преко 100 стручних и научних радова, уџбеника, монографија, више од 70 саопштења на стручним и научним скуповима, осам фељтона и две позоришне представе. Каже: „Рад на једној, отвара пут ка другој књизи”, те се нанизаше и наслови „А у срцу Банат”, „Тајна последњег гутљаја – Отрови, тровачи и отровани”, „Разорне силе”, „Старински сат у Улици Уроша Предића”, „Отровни Шекспир – Шекспирови отрови”, „Маријаш, последњи банатски разбојник”, „Тровања у Торку”, „Врачаре, надрилекари, вампири и зли дуси у Србији”, „Хајдучка времена у Србији”, а осим за одрасле пише и за децу.

Филм о баба Анујки

 Живот и „рад” талентоване тровачице и црна хроника јужнобанатског Владимировца биће овековечени и на великом платну, захваљујући Ивану Ракиџићу, редитељу из Панчева. Две године сакупљао је грађу и радио на сценарију, сада се спрема за прву клапу. „Снимаћемо у Банату, уз помоћ продуцената из Румуније, а средства очекујемо и на конкурсу покрајинског Фонда за кинематографију”, каже Ракиџић, напомињући да ће филм бити проткан благим хумором, „јер сав тај свет, све што се дешавало овде у нашем комшилуку, делују бизарно па и надреално да је могуће”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Deus
Postoji, meni jedan od omiljenih, madjarski film o slicnom dogdjaju i slicnoj trovacici, rezisera Palafi Djordja "Hukla" ili Štucanje.
ID
Tek danas koliko bi imala klijenata. Svi ovi što veruju da je zemlja ravna, da marihuana leči rak ili da se vakcinama čipuju ljudi...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.