Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Посланици о заштити пословне тајне

Новим решењима наше законодавство хармонизује се с европским, прецизира се које информације и под којим условима уживају заштиту, каже министарка Анђелка Атанасковић
(Фото Анђелко Васиљевић)

Предлогом закона о заштити пословне тајне, који је од нарочитог значаја, штити се инвестиција привредних субјеката у стицање, развој и примену знања и искуства и других пословних и технолошких информација, чијим би се неовлашћеним откривањем нанела штета њиховим држаоцима, рекла је јуче министарка привреде Анђелка Атанасковић представљајући овај акт у Скупштини Србије. Посланици сматрају да је ће овај пропис допринети сигурности пословног амбијента у земљи и тиме обезбедити још веће стране, али и домаће инвестиције.

Образлажући предлог, Атанасковићева је казала да се новим решењима наше законодавство хармонизује с европским, истакавши да се прецизира које информације и под којим условима уживају заштиту пословна тајна и случајеви у којим се прибављање пословне тајне сматра законитим, а које незаконитим. Навела је да се пословном тајном, између осталог, могу штитити поступци производње, пословни финансијски планови, рекламне стратегије, резултати испитивања тржишта, спискови добављача и клијената и слично.

Атанасковићева је истакла: „Прибављање пословне тајне неће се сматрати незаконитим и откривањем пословне тајне од стране новинара под условом да је новинар то учинио у циљу обавештавања јавности о питањима која су од јавног значаја. Неће се сматрати незаконитим откривање тајне од стране узбуњивача ако у јавном интересу откривају незаконите активности.”

Верољуб Арсић (СНС) казао је да је доношење закона важно због хармонизације с ЕУ, али да у овом тренутку „то можда није најважније”. Казао је да су се „представници бившег режима претходних година упињали да докажу како инвеститори долазе у Србију због јефтине радне снаге, али баш доношење овог закона указује на сасвим другачије економске тенденције и привредне активности, те да је он потребан због наше привреде”.

Муамер Зукорлић (СПП) оценио је да „закон штити здравост привреде, поштене привреднике од разних шверцера и плагијатора”. Према његовим речима, „закон задире и у пословну етику, а то је нешто што се може регулисати само законом”. Додао је: „У свету је материјално постало доминантно, а материја нема етику, коју човек треба да штити, пре свега, својом свешћу. Потребно је да те вредности буду заштићене кроз квалитетан закон и то је оно што ми данас радимо.”

Сања Јефтић Бранковић (СДПС) казала је да је важно што закон „обухвата научноистраживачке институте, што до сада није био случај, јер они врло често размењују информације с привредом”. Додала је: „Будући да је ово клизав терен, добро је што су законом предвиђени изузеци, попут новинара и синдиката.”

Истакавши да неће гласати против овог закона јер се односи на добру тековину ЕУ за заштиту интелектуалне својине, самостални посланик Владан Глишић казао је да у државама које су западне земље вековима држале у колонијалном ропству, гурајући их у сиромаштво, идеја заштите интелектуалне својине није прихваћена јер „штитити интелектуалну својину западних корпорација значи да никад неће изаћи из сиромаштва”.

Казао је да је то поменуо јер се „ова хиперзаштита интелектуалне својине доноси, пре свега, због страних корпорација, а друга ствар би била да се то ради због заштите малих и средњих породичних фирми”. Додао је да су те стране корпорације из земаља ЕУ, НАТО-а и САД подржавале своје државе када су српски народ бомбардовале, уводиле им санкције и уништавале нам привреду.

Глишић: Уведимо клаузулу за важење закона

Самостални посланик Владан Глишић рекао је: „Кад већ имамо тако много позитивне дискриминације по питању, рецимо, равноправности полова, зашто, као суверена држава, не уведемо позитивну дискриминацију по питању страних корпорација, које долазе из земаља које нам дугују ратну одштету и које су учествовале у пљачкашкој приватизацији после 2000. године? Хајде да пун обим заштите имамо за наша мала и средња предузећа, а да је не дамо корпорацијама које долазе из земаља које су уништавале ову земљу. Можете да прихватите, а и не морате, али има друга идеја која се тиче усаглашавања с ЕУ, а то је да уведемо једну клаузулу у законе који изазивају велике проблеме у нашем друштву, као што су прошлонедељни закони Гордане Чомић и овај о акцизама, који нашу ракију чине скупљом од вискија, чиме се уништава наш бренд. То је клаузула коју је предложио адвокат Горан Петронијевић, а имали би је сви закони које по нужди усаглашавамо с ЕУ и гласила би да њихово дејство почиње првог дана после уласка Србије у ЕУ. Тако бисмо наше друштво заштитили од онога што већи део грађана сматра штетним.”

Атанасковићева му је одговорила да је у уводном излагању већ рекла да овај закон ступа на снагу по уласку Србије у ЕУ, „можда нисте слушали, али то је већ урађено, а за остале законе нисам у току”. Глишић је одговорио да зна, „зато и нема проблем с овим законом, али говорио сам о другим законима”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.