Субота, 31.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Друга гладна година

Тек завршена Партизанова фудбалска сезона је као под индигом преписана претходна, али да је освојио Куп Србије можда би га то само заварало као што је то било 2018. и 2019. – „Црно-бели” јесу остали празних руку, али не би требало да се помире с тиме да су разоружани
Превелик терет за тако младог играча: Штулић не успева реализује одлучујући пенал (Фото И. Веселинов)

Другу сезону узастопно Партизан завршава празних руку. Од распада Југославије ово је другу пут. Пре 2020. и 2021. Његове гладне године су биле 2006. и 2007. Раније је то гладовање било и много дуже. На пример, од финала Купа шампиона 1966, па до 1976. „црно-бели” нису имали чему да наздраве.

Али, тада је била неупоредиво јача конкуренција. Да замислимо само сада загребачки Динамо у истој лиги... Питање је какве би жетве протеклих деценија имали Партизан и Црвена звезда.

Међутим, у оваквим условима, када се ђаконијама код нас сладе само „вечити ривали”, када се и само постојање заснива на потпуно другачијој исхрани, и најкраћи пост има озбиљне последице по животну снагу онога ко жели и мора увек да постоји на страшноме месту.

Ова сезона је као претходна под индигом. У оба првенства је Партизан врло рано почео да бије изгубљену битку. У обе сезоне се пробио у финале Купа Србије после охрабрујућих мегдана у полуфиналу (прошле је с 1:0 избацио Црвену звезду, а ове Војводину), али је у оба финала поклекао на пенале (2020. Од новосадских „црвено-белих”, а ове од београдских.

До недавно је Црвена звезда извлачила дебљи крај у „вечитом дербију”. Ни ове у међусобним окршајима није одржала лекцију Партизану (реми у Хумској, па победа у Љутице Богдана и сада, на „Рајку Митићу” без голова 120 минута, а онда трофеј на пенале), али је остварила своју главну жељу – коначно се, после девет година, домогла „дупле круне”.

Подразумева се да онај ко изгуби није одушевио. Али, није ни онај ко је освојио пехар. У оваквим утакмицама, редовно најављиваним као фудбалски празник, све ређе има шта да се запамти. И нико, вероватно, и не очекује да се оствари било шта од великих обећања што се тиче игре, јер је у оваквим сусретима опрезност (грубље речено – неверица у сопствене могућности) оно што се, не само подразумева, него се никоме и не замера што је и своју и ривалску робу хвалио преко мере.

Због тога се, ето, деси да неспортска збивања обележе утакмица каква је финале националног купа. Било је и раније чарки, било је и раније пуцање живаца, било је и кобних повреда, на пример, некада давно нога је у „вечитом дербију” поломљена Лазару Радовићу из Партизана, па касније Јовици Николићу из Црвене звезде када су били у пуном узлету...

Али, није било простаклука као у овом последњем случају. И то није гром из ведра неба, него ветар, који одавно завија. На нашу жалост, оно што некада не само што није било за јавну сцену, него се на тако ништа није ни помишљало при здравој свести, сада нас запљускује на сваком кораку – од свакодневног живота до уметничких дела... А пошто из игре нема шта да се уреже у памћење, онда се ту утисну онакви догађаји испод сваког нивоа.

Пехар би Партизану вратио осмех, али тешко да би му побољшао стање у коме се налази. Није оно безнадежно, али захтева врло озбиљну кућну анализу, што би некад рекли шахисти, за наставак. Да је трофеј унесен у Хумску Партизану би његов положај могао да изгледа утврђенији него што стварно јесте. Могао би лако да завара. Уосталом, „црно-бели” су 2018. и 2019. били у таквим околностима и од тога нису ојачали.

Станојевић је много учинио да екипа, која је готово пуцала по шавовима, надене панцир и дуго пуно нерањива. Није издржала до краја. Нешто је сплет околности (целе сезоне Партизан није имао правог нападача, а чак је и појачање Баебек брзо отишао у расход), нешто унутрашњи односи (непредвиђено збогом Асана, који је у оваквом тиму имао своју улогу), нешто што не може да се предвиди (Сума после повреде у првом „вечитом дербију” више није био као до тада), нешто што задире у, како се раније говорило, међуљудске односе (незадовољство Стевановића својим местом од када је продат Манчестер ситију)...

Али, да ли је била на месту одлука да у овако важној утакмици, против најтежег могућег противника, пенал изводи и играч, који не само што је врло млад, него се још није ни изборио за место у тиму. На Штулићу је био много већи терет од онога, који у овом тренутку може да издржи. А то не могу да изнесу ни највећи асови. Под тим је 1993, поклекао и Мијатовић, тада најбољи фудбалер у нашој лиги, касније звезда над звездама мадридског Реала.

То што је већ две године празних руку Партизан не би требало да схвати као да је разоружан. Али, предстојеће дане мора да искористи да чврсто стане на ноге, да добро одвага кога доводи у своје редове, а кога пушта, да не остане осакаћен као сада у нападу, а делимично и пословодном делу везног реда... И да, разуме се, смелије уђе у нову сезону.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Daca
Zaboraviste da kazete-najjaci igraci Partizana came u zatvoru.
Слободоумних,
Нажалост, промашена тема. Кад се пише о Партизану као прво мора се навести делање инфатилне управе, која је дошла на крилима предатора. Замислите да проверите неки тим из лиге 5 анонимусима, који воде клуб без икакве одговорности зарад личног интереса. Замислите да неко зове неког небитног и да му каже ајде да "узмемо Партизан" као што је Вулетића звао Базира. Паметном довољно. Док се не смени Управа и састав Скупштине, где нема ниједног звучног имена , сем 2-3 лика, мрка капа за нас заљубљенике
Станиша Младеновић
Надам се да истина неће засметати у вези објављивања коментара, али АВ је навијач ЦЗ а целокупно руководство до навијача је инсталирано од стране СНС, то значи да ће се Партизан начекати до следеће титуле.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.