Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зоран Миливојевић за „Политику”: Самостресирање

Особе које прецењују сваки неповољни догађај непотребно сами себи повећавају стрес, а у основи тог процеса су наметнути превисоки критеријуми и фантазија о катастрофи која ће уследити уколико се они не испуне
Pixabay

Појам стрес је преузет из биологије. Када је организам у таквом окружењу које не угрожава његово функционисање, он није у стању стреса. Међутим, када се одређени параметри у окружењу измене тако да организам мора да се појачано прилагођава да би одржао своју унутрашњу равнотежу (хомеостазу), тада улази у стање стреса. На пример, када је спољашња температура оптимална, организам није у стресу, али ако се она драстично спусти или повећа, тада организам улази у стање стреса. У случају да је температура веома снижена, организам убрзава метаболизам да би се загрејао и да би спречио потхлађивање. У случају да је температура значајно повишена, организам почиње да се појачано зноји како би се охладио. Уколико организам не успева да се довољно загреје или охлади, наступа стање шока, а затим и смрт.

Ова биолошка метафора је пренета и на психосоцијалну сферу. То значи да су одређени догађаји у животу означени као „психосоцијални стресори” који доводе особу у стање стреса. Другим речима, постоје одређене промене у животу или неки стални утицаји који код људи изазивају стрес који их покреће да се прилагоде тим променама.

Непријатна осећања

За разлику од биолошких параметара који су задати и важе за све организме, људи су личности које се међусобно разликују. У основи, људи не реагују на објективне догађаје, него реагују на значење и важност које су приписали тим догађајима. То значи да оно што је за једну особу стресор, за другу није. Такође, оно што је за једну особу најснажнији стресор, за другу особу може бити стресор благог интензитета.

Иза речи стрес крију се наше непријатне емоције које се појављују онда када проценимо да је угрожено нешто што је за нас вредност. Непријатна осећања су сигнал да нисмо прилагођени и она нас покрећу на неку од стратегија прилагођавања. Што нам је нешто важније, то је непријатно осећање снажније.

Управо у приписивању важности неким догађајима или животним ситуацијама крије се да ли ће особа нешто доживети као стрес и, ако доживи, колико ће тај стрес бити снажан. На пример, људи могу да смањују стрес тако што отписују важност неким догађајима. Неке од тих техника се уче на одређеним курсевима јоге. Циљ је да без обзира на то шта се догађа у стварном свету, људи задрже свој унутрашњи мир и спокој.

За разлику од описаних особа, постоје и они који прецењују сваки неповољни догађај и који тако сами себи повећавају стрес. У основи овог процеса су превисоки критеријуми које особа себи намеће и фантазија о катастрофи која ће уследити уколико не испуни своје критеријуме. То можемо означити као претерану савесност.

Пример могу бити људи који желе да све што раде – раде савршено. То су перфекционисти који верују да, ако нешто не ураде како треба, дакле савршено – да ће се осрамотити и показати другим људима да су неспособни. Што особа више тежи савршенству, то ће више времена проводити на датом задатку. Како има бројне задатке, то ће је довести до тога да не може да их правовремено испуни, тако да ће почети сама себе да прогања да је неспособна, неорганизована и слично.

Људи који верују да онај ко не ради не треба ни да једе, имају императив да непрестано нешто раде. Како они себи забрањују одмор и забаву, које дефинишу као губљење времена, претераним радом себе доводе у стање хроничног стреса. А ако престану да раде, осећају се бескорисно, почињу себе да презиру и полако улазе у депресију.

Људи који желе да угоде свима, који не знају да кажу „не”, који избегавају конфликте, помажући свима, изгубе време за себе, престану да воде рачуна о себи и такође уђу у стање хроничног стреса.

Доказивање своје вредности

Вероватно су најугроженији они који имају императив да све што раде, раде веома брзо, јер њихово убрзање појачава стрес и доводи их у конфликт с „успореним” окружењем.

Шта је решење за оне који гоне себе до крајњих граница, повећавајући већ постојећи стрес? У већини случајева они то раде како би и пред другима и пред собом доказали да вреде. Потребу да доказује има онај који сумња. Зато је решење да одбаце ове императиве којима наводно доказују да вреде, те да своју вредност прихвате безусловно. То им омогућује да себи постану пријатељи, да се не прогањају, већ да науче и да сами себе негују. Живот је стресан, није добро ни за психу ни за тело тај стрес повећавати.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mira G
Strasno je koliko je vreme kratko i sve je krace sa godinama. Koliko se vise ubrzavam, sve mi se cini da manje uradim, i naravno stresiram se. Ima i drugih slucajeva, nije samo da osoba misli da manje vredi. To ima veze i sa vaspitanjem, odnosno roditeljima. Moja majka je puno radila i ja isto tako. Ne odugovlacenje sa poslovima bilo koje vrste i sve azurno zavrsavam. Ponekad me boli glava od umora. Tesla je spavao samo 4 sata da bi imao vremena za sve svoje ideje, a bilo ih je mnogo...
dejan
Sem licnih problema najvise stresova unose u nas zivot politicari na koje mi ne mizemo uticati.Toliko pokusaja da nam predstave nama kako je napr KiM izgubljen je inicijator kod mnogih ljudi za nervozu i stres.Administrativne procedure itd.Dok u mnogim drugim drzavama je politika na zadnjem mestu i cela administracija pojednostavljena.
Gejtsomanija
Vecina stresa danasnjice se moze objasniti psihopatskim zastrasivanjima od strane politicara, medija i farmakomafije. Zato toj gospodi predstaviti i racun.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.