Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОДЛАЗАК МИЛЕНЕ ЈЕФТИЋ НИЧЕВЕ КОСТИЋ

Увек се враћала родном Банату

Са подједнаком озбиљношћу свој уметнички рукопис исписивала је како у сликарству, тако и у костимографији и креирању лутака
(Фото: Архива куће легата)

Милена Јефтић Ничева Костић, сликар, костимограф и сценограф, преминула је прексиноћ у Београду оставивши за собом богати уметнички опус. Својим измаштаним костимима, сценографијама и луткама ова јединствена уметница дала је посебан печат сценској илузији, показавши колико је танана линија између ликовног и позоришног стваралаштва.

Рођена 1943. године у Томашевцу, дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду, где је завршила постдипломске студије на одсеку за сценски костим. Своје легате за живота Милена Јефтић Ничева Костић завештала је Галерији Матице српске и Кући легата, којој је 2006. године поклонила својих 30 оригиналних радова, а пре неколико месеци и стан-атеље, у којем је живела и стварала.

Мултимедијалност ове уметнице огледа се у њеном дугогодишњем раду, у којем је са подједнаком озбиљношћу свој уметнички рукопис исписивала како у сликарству тако и у костимографији и креирању лутака. Луткарским илузијама почела је да се бави давне 1969. у Малом позоришту „Душко Радовић”, оствавиши за собом бројне креације којима се посебно радовала најмлађа публика.

– Слике личе на лутке, лутке на слике. То се посебно примећује код мојих радова из циклуса „Беле слике” у којем су заступљене фигуре са физиономијама без пуно црта, са дечјим рукописом, јер сам ту „белу” фазу радила на основу сећања из детињства, лутке су имале примитивну форму обрађене у ,,закрпама” топле и веома су радовале децу. Са друге стране, када сам радила циклус „Цветање”, у исто време сам креирала костиме за „Фауста” у режији Мире Ерцег у Народном позоришту у Београду, тако да сам Маргаретине хаљине правила од свилених маргарета, па се позоришни костим, као логичан след повезао са сликама из циклуса „Цветање”. Некако паралелно, радила сам и представу „Побуна лутака” у позоришту „Бошко Буха”, у којој сам сценско одело за два патуљка решила цветним аранжманима на хаљинама, капама – говорила је у једном од ретких интервјуа за „Политику” Милена Јефтић Ничева Костић која је зазирала од јавних наступа и медијске пажње.

 У својим радовима ова даровита уметница увек се враћала родном Банату одакле је, како је говорила, хранила креативну и животну енергију.

– Наравно да кроз своје радове причамо о себи, јер сами себе најбоље и познајемо. Не измишљам ништа што није овоземаљско, или виђено. Радим оно што видим својим очима, и што је остало у мом сећању, у овом случају у питању су оранице које видим сваки пут када идем у Томашевац, а и када не боравим тамо стално су ми у подсвести ти мотиви –говорила је.

Милена Јефтић Ничева Костић градила је своју каријеру не робујући формама, предрасудама, обавезним пропорцијама, моди, техници... Позоришни редитељи и те како су волели да сарађују са овом специфичном ауторком, која је нажалост годинама уназад одбијала да ради костиме.

– Сценско одело се више не разликује од свакодневног живота. Зато сам и отишла из позоришта, јер је костим савремен, мушкарци носе одела, жене хаљине, али је све конфекцијско и без емоције, без лепоте. Осушено, без маште! Отишла сам јер немам шта да измаштам. Позоришни костим мора да говори о делу, улози, епохи, а савремени костим је постао нека врста тенденције спорта и кича. Кич може и да увесели, али глумци на сцени углавном носе тренерке и патике, свечане или не, у свим варијантама. Више нема аутентичног одела, вероватно зато што мали народ жели да се поистовети са већим народима. Гледају преко границе, интернет не испуштају из руке. И раније су се наше жене одевале у Бечу, Пешти, никад нисмо имали аутентичног креатора. Читава мода се диктира из једног центра, а зависи ко то како обрађује – говорила је Милена Јефтић Ничева Костић, изражавајући посебно жаљење што је луткарство у Србији на маргини и што му се не придаје значај какав има у земљама у окружењу.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Arsenije Jovanović
Nezamenljiva, neuporediva, neprepoznata kao najdarovitija među kostimofkinjama, razbacana u životu i u poslu pa je svoj slikarski dar tek delimično iskoristila, moja pozorišna najbolja saradnica, njeni kostimi za predstavu Makbet u Narodnom pozorištu mogli bi biti pseban mali muzej sa stalnom postavkom, neka Milena traje kao stalna postavka naše likovne umetnosti ...
Zorka Papadopolos
Juce posetih muzej Cepter. Rastuzio me je utisak, da su nasi umetnici uglavnom vredno pratili vodece svetske umetnicke tendencije. A onda se setih neobicne Milene Niceve. I stize vest...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.