Субота, 24.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Најјефтинија векна белог хлеба биће 35 динара

Корекција цене ове намирнице само код великих индустријских произвођача у појединим деловима Србије који су је до сада нудили испод произвођачке цене
Фото Д. Јевремовић

Цена основне врсте белог хлеба од 500 грама и даље ће у Србији коштати између 35 и 40 динара, док ће у Нишу и централној Србији, где је векна била јефтинија, бити коригована и коштаће пет до 10 динара скупље.

Одлука о овом усаглашавању цена основне животне намирнице биће, како се очекује, донета до краја маја, изјавио је за наш лист Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије.

Он објашњава да није реч о поскупљењу него о усаглашавању, јер је у неким деловима Србије до сада продаван испод произвођачке цене.

У Министарству трговине туризма и телекомуникација наводе да у овом тренутку не постоји разлог за забринутост грађана због раста цена јер, према њиховим сазнањима, векна хлеба „сава” од брашна „тип 500” у Србији остаје непромењена и креће се у распону од 35 до 45 динара.

– Према информацијама којима располажемо, корекција ће уследити само код великих градских индустријских произвођача у појединим деловима земље који су имали најниже цене у распону од 25 до 30 динара. Подсетићу, актуелна цена хлеба у Србији је и даље нижа од оне која је уредбом владе о ограничењу била на снази до 31. јануара 2019. године, а која је прописивала максималну цену векне до 46 динара, што значи да нема никаквог разлога за панику, каже за „Политику” Урош Кандић, државни секретар овог министарства. Он додаје, да би требало имати у виду да се цене на тржишту формирају слободно, а у случају да дође до драстичних поремећаја, држава има механизме да реагује, поготово што је реч о једној од основних животних намирница.

Пралица објашњава да је у појединим деловима Србије, где има много индустријских произвођача, дошло до поремећаја на тржишту, јер су се они међусобно такмичили и снижавали цене испод произвођачке, освајајући на тај начин тржиште.

– Они су, на пример, спуштали цену основне врсте хлеба, да би им трговине прихватиле другу робу на којој су остваривали велике зараде попут пецива, специјалних врста упакованог хлеба и сличних производа – објашњава Пралица.

Хлеб „сава” је тако у тим деловима Србије био знатно јефтинији због чега је одлука о корекцији цене и донета. Произвођачи тврде да се подиже само доња цена, а то је неопходно да би се сачувала индустрија.

Агроекономски аналитичар Војислав Станковић наводи да су цене пекарских производа у претходном периоду, посебно пецива већ порасле и да нема разлога да се коригује цена хлеба.

– Пекари праве грешку, јер сировине и енергенти нису поскупели, залихе брашна су довољне, цена пшенице на светском тржишту је стабилна, а ми имамо своје залихе. Корекција на коју се пекари позивају јесте поскупљење за оне потрошаче који су до сада плаћали хлеб 10 динара мање. У Нишу нису ни приходи исти као у Београду и изједначавање цена нема оправдање – каже Станковић.

Он објашњава да је у претходном периоду дошло до поскупљења готово свих врста пецива, а то су производи на којима пекари највише зарађују.

Станковић подсећа да је потрошња хлеба у Србији, по начину исхране, али и због стандарда велика и износи и до 110 килограма по становнику годишње. У индустријски развијеним земљама потрошња ове основне животне намирнице је упола мања и износи 50 килограма по становнику, рецимо у Немачкој. Када је реч о цени основне животне намирнице, пекари кажу да је сада на реалном нивоу и не очекују да ће скоро да се коригује.

– То би могло да се догоди само у случају да дође до неког већег скока цене брашна у наредном периоду, а ја то не очекујем , јер иде жетва када цене иначе падају. Понуда хлеба у нашој земљи је одлична и однос цене и квалитета је потпуно прихватљив. У Босни и Херцеговини векна је 72, у Црној Гори 85 динара, а они немају квалитетнији производ, него само веће трошкове – објашњава председник Уније пекара.

Он додаје да су трошкови за ову индустрију ипак порасли у претходном периоду – електрична енергија за индустријско пекарство, нафтни деривати, односно биодизел који користе возила за превоз хлеба. Осим тога, више цене имају и со, квасац и брашно – закључује Пралица.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr. Vesko Vujicic
42 dinara za 1kg brasna, 20 din za kvasac> bar tri vekne od 500gr... tehnicki na industrijskom novou hleb ne bi trebalo kosta vise od 21 dinar, al dok se svi ugrade, dodjemo do skoro duple cene. Ostaje nam sami da spremamo nocu kad je jeftina struja ili da nas pljackaju.
dusan1
Ako narod nema hleba što ne jede kolače ? U Italiji kilo brašna je oko pola eura a kilo hleba između 3 i 4 dok se na 'akciji' može naći kilo testenine za manje od 1€ a kilo keksa za 1,5€ ! I naravno da je potrošnja hleba mnogo manja od potrošnje 'makarona' i industrijskih kolača ako se uporedi sa Srbijom :)
zašto
Zašto je i u vreme Juge hleb u Beogradu bio najgori?
Pero
Sitnica kada sada prosecna plata nam je 550 evrica
Dorcolac
Struja poskupela,benzin poskupeo,gradj mat. isto poskupeo,cene kvadratnog metra zabstanove skocile suma sumarum sve je skocilo izmedju 20-30% u proseku zadnjih godinu,dve ... a plate i penzije 5-10% ! pa sada ako se to tako nastavi iz godine u godinu mi ne zivimo bolje vec sve teze i teze

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.