За пет дана на бициклу пређу 600 километара

Јуре престоничким улицама на бициклима и моторима, а срећемо их и у возилима јавног градског превоза. Коцкасти изотермички ранчеви које носе на леђима крију сасвим обичне људске приче о томе како су баш они постали достављачи хране.

У тренутку када се свет суочио са пандемијом вируса корона, у марту прошле године, међу онима који су се нашли на принудном одсуству са минималном зарадом био је и Александар Зечевић. Тада се запослио као достављач у фирми „Глово”, а током своје кратке достављачке каријере променио је неколико превозних средстава.

– Почео сам на електричном бициклу који сам изнајмио од послодавца. Дешавало се да ме ухвати киша, чак и да ми на киши пукне гума. Било је то занимљиво искуство и за пет дана прешао сам око 600 километара и ослабио пет килограма – каже Зечевић за наш лист. Уз искуснијег колегу који је достављао поруџбине аутомобилом, савладао је тајне овог посла: од коришћења апликације која је неопходна сваком достављачу, преузимања робе, достављања поруџбина, па све до односа са муштеријама.

Корисници оцењују достављаче, а оне који имају најбоље оцене, према његовим речима, послодавци награђују. Радно време је флексибилно, а како сматра, овај посао омогућава и људима без радног искуства да се запосле. Међу достављачима постоје они који посао обављају пешице или тако што користе јавни превоз. За термо-торбу и алтернативну батерију, каже, достављачима се од плате одбија шест хиљада динара, а након престанка радног односа, могу да задрже опрему.

– За наше услове зарада је сасвим добра. Онај ко ради шест дана недељно, осам сати дневно, може да заради између 1.000 и 1.200 евра месечно. Зарада зависи и од превозног средства, јер сами плаћамо одржавање – напомиње наш саговорник и на основу личног искуства тврди да је скутер најисплативије средство када је овај посао у питању. У току дана достављач највише може да ради десет сати, напомиње, у периоду од осам сати до један сат после поноћи. Фирма за коју је својевремено радио, како каже, не бави се искључиво доставом хране већ функционише као курирска служба. У доба короне овај посао је процветао, а он сматра да је пред достављачким платформама светла будућност, без обзира на ситуацију са вирусом корона.

– Људи су навикли на доставу и верујем да ће и кад све ово прође наставити да поручују храну и разне друге потрепштине на кућну адресу – истиче Зечевић. Као достављач, позвонио је на врата многих познатих личности, али је једино Бориса Малагурског замолио да се фотографише с њим. Међу његовим колегама било је људи доби од 18 до 65 година, Рома, али и бивших музичара.

Међу достављачима постоје и они који у овом послу виде спој лепог и корисног. Један од њих је Алекса Величковић, који већ две године ради за фирму „Волт”, а уз глуму, плес и пливање, бави се и бициклизмом.

– Радим шест сати дневно. Ово је мој издувни вентил. Колико се ради, толико се и заради – каже и додаје да број поруџбина зависи од доба дана, као и од временских прилика. Међу његовима колегама, прича, постоје људи који се баве сасвим другачијим пословима. Њихово радно време је од осам сати до 15 часова, а после тога седају у аутомобил или на мотор, обичан или електрични бицикл и „претварају се” у достављаче. Бакшиш, бонуси, али и флексибилно радно време чине овај посао све више примамљивим и за девојке. О непријатним ситуацијама на терену, како каже, слушао је из друге руке.

– Водим се оном старом да лепа реч и гвоздена врата отвара. Дешавало се да стигнем раније и слатко се испричам са муштеријом. Када се ради о нама који достављамо поруџбине на бициклима и моторима, проблем су шине и клизави пешачки прелази – напомиње овај младић. У овом послу, како каже, врло је важна концентрација, али и да достављач не прецењује своје могућности када се ради о вожњи. Свестан је да његове колеге и он понекад нервирају суграђане зато што возе по тротоарима, али то се дешава зато што не постоје свуда траке за бициклисте, а врло je опасно да се ухвате укоштац с аутомобилима.

Покретни угоститељски објекти

Према подацима Агенције за привредне регистре предузетници су се током 2020. године највише одлучивали да покрену бизнис регистрован за претежну делатност под шифром: ресторани и покретни угоститељски објекти.

У минулој години регистровано је укупно 29.810 нових предузетничких фирми, а њих 1.746 је из области доставе хране и покретних угоститељских објеката.