недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Изгубљени комунизам у прашком предграђу

Другачије се живи у насељу без тротоара и улица. Станодавци ми отварају врата, а унутра уски ходници и ниска улазна врата станова, једна насупрот других. Социјалистичко царство је царство које је прошло, а остали су само тужни остаци његовог сјаја.
Фото Пиксабеј

„Бидлиште: панелове сидлиште 1945-1989” - тако је стајало на плакату на трамвајској станици Ортеново Намести, којим је оглашавана изложба о историји панелских насеља у Чешкој.

Случајно сам се упутио баш ка сидлишту Инвалидовна, на заказан обилазак једног стана.

Изашао сам из трамваја на истоименој станици и нашао се у амбијенту  сасвим другачијем од оног, само једну трамвајску станицу даље, у Карлину са правоугаоним улицама и редовима Југендстил зграда.

Предграђе у Прагу (Викимедија)

Ова два радикално различита начина урбаног планирања и становања, ове две епохе, ова два света,  дели само једна дугачка касарна барокног изгледа.

Први се наслања на крај прошлог века и утолико је најдоступнији разумевању. Други је добро закорачио у његов почетак и иако насилно прекинут 1914. године, уз два светска рата, због обиља фотографија и видео снимака, ипак разумљив.

Касарна изграђена средином деветнаестог века својим изгледом припада свету који лежи с оне стране пада Бастиље, који за нас остаје далек. Приступачан само кроз текстове који се налази у времену пре поуздане историографије и пре фотографије. Четири револуције удаљен.

Старе зграде у центру Прага (Пиксабеј)

Ушао сам у панелско насеље нашао сам се у отвореном простору. Са обе стране и неколико стотина метара напред су панелаци, неки од пет, други од осам спратова.

Травњаци, дрвеће, пешачке стазе, понеко дечије игралиште попуњавају простор између блокова.

Изгубљени светови комунизма.

„Социјалистичко царство је царство које је прошло, а остали су само тужни остаци његовог сјаја, рекао би Хегел, када би предавао историју двадесетог века.

Обилазећи ово сидлиште уверавам се у исправност луцидних рефлексија Џејн Џејкобс.

Станбена насеља за трудбенике (Пиксабеј)

У панелским насељима, као што је ово, фале ‘очи на улици’ јер фале и саме улице ван зграда, као што је она приметила.

Улице су у таквим насељима ходници и лифтови у зградама.

Између зграда је отворен простор на којем се комуникација обавља само пешачким стазама.

Ту нема мешане употребе простора и разних локала из којих је могуће спонтано надгледати улицу, и интегрисати оне који нису из тог краја.

Како нема улица нема ни тротоара, који би омогућили интеграцију деце у насељу.

Другачије се живи у насељу без тротоара и улица.

Планери овог сидлишта су их изоставили због уверења да ће тиме допринети безбедности његових становника. Склониће саобраћај моторних возила, тако су резоновали, и кретање у насељу ће самим тим бити безбедније.

Истина је, међутим, да су управо урбани простори остављени без прилика за успутно надгледање - продавца, фризерке, конобара, службеника - међу најмање безбедним те усамљене стазе поред којих с првим мраком нема никакве активности, углавном пусте зелене површине и паркови између блокова пружају неке од најбољих прилика за пљачке и нападе.

Праг (Википедија)

На адреси коју сам тражио налазио се осмоспратни квадар. Станодавци ми отварају врата преко интерфона. Унутра, уски ходници и ниска улазна врата станова, једна насупрот других.

На једна је управо изашао један старији, погурени човек, са кантом за заливање у руци, и обазриво, постранце, кренуо да силази низ степенице.

- Добри.

- Добри ден.

Питао сам се је ли и ова зграда, попут оних на Новом Београду, пуна војних пензионера.

Посматрајући тај стан, његове широке прозоре, једноставне, старе уградне плакаре од дрвених плоча, мало купатило, две окер бриселске фотеље и пред њима један ниски правоугаони сто, видим читаву једну историју становања у овој згради, чији је почетак негде у шездесетим годинама прошлог века.

Станодавци, муж и жена у четрдесетим годинама, објашњавају ми услове закупа. Мени је, међутим, јасно шта је важнији аспект који становање овде подразумева. Ако потпишем уговор, обавезујем се, наиме, да годину дана живим у социјалистичкој Чехословачкој.

О томе се овде заправо радило. То није писало у уговору, разуме се, али је било у подтексту читаве ситуације.

Остало би ми онда још само да се запослим у неком државном предузећу, попут водовода, и да купим „шкоду 1000 МБ”.

 

Бојан Вицулин, Чешка

 

 

Пишите нам 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”.
Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили.
Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика  

 

Коментари17
fbf59
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kapitalizam-etatizam-socijalizam
U istoriji nikada nije postojao socijalizam, vec samo ETATIZAM. Socializam je bolji I od etatizma I od kapitalizma. Kapitalizam je eksploatatorski drustveni sistem koji je nastajao na osnovu pljacke kolonija u nerazvijenim delovima sveta. Potencira pricu o ljudskim pravima, a vec 400 godina krsi ljudska prava. Kapitalizam je jednoumlje idolatrije monoteizma trzista I laznog demokratskog pluralizma. Da bi se ovo shvatilo potrebno je ne samo iskustvo, nego I teorijsko znanje, a ne osecanje mrznje.
Милан...
Друштвено-историјски систем који је постојао у ФНРЈ и СФРЈ са саморазумевао као социјализам, иако то није био. Примереније је такав систем називати ЕТАТИЗАМ.
Милан...
Разумем мржњу према моделу социјализма који је био и историјски нестао. Али не разумем мржњу према моделу социјализма који ће кад-тад заменити капитализам. То значи да заслепљени мржњом према прошлом моделу социјализма, не могу да замисле хуманији друштвено историјски систем у којем неће постојати експлоатације људског рада и асиметричан продукциони однос капитал - најамни рад. Друштвено-историјски систем може се звати социјализам а да ни почему не личи на модел друштва који је нестао.
Dusan Martinovic
@Danica Antić Molim da Vi vratitie sto ste oteli belom priznanicom "U IME NARODA" Molim da vratite zivote poginule dece i mojih drugova koji su umrli od muke u prajmu svojih zivota bespoconi da Vam se suprostave posto ste premaskirali Vasu partiju od komunisiticke u nacionalisiticku sa istom postavom komunisitckih poltrona koji su pre toga i dallje drzalli glupe maksime "Slaba Sribija jaka Jugoslavija" Hiljade nas koji nisu hteli da Vas sluze, morali da odu dobili ime terorista
Djole Petrovic
Tekst je (kao i sama tema "komunizam") konfuzan, a stavovi za polemiku. To pokazuju i komentari. Od društva čiji je ideal bio "svako daje koliko može, a dobija koliko mu treba" nikada nije bilo ni traga. Sama reč je debelo kompromitovana a sistem se pretvorio u "diktaturu proleterjata", koja je u praksi značila "robovanje principima koji nikome nisu bili jasni". U šta smo verovali, pitam se danas?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља