Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

И уз веће плате дуг је пут до бољег стандарда

Економисти кажу да је раст просечне плате у последње време био искључиво вођен повећањем зарада у јавном сектору и растом минималца, али и да достизање просека од 600 евра није нереално
(Фото А. Васиљевић)

Просечна нето плата у Србији у марту 2021. износила је 65.289 динара, и у односу на исти месец прошле године номинално је већа за 9,4 процента, а реално за 7,5 одсто, објавио је Републички завод за статистику. Медијална нето зарада за март била је 49.328 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа.

Овај податак о просечној заради пре два дана саопштио је и председник Србије Александар Вучић.

„Имам добру вест за све људе у Србији – просечна плата у марту износила је тачно 555 евра. То је оно што смо чекали”, поручио је Вучић у видео-снимку објављеном на инстаграм налогу „Будућностсрбије” и поручио да морамо да радимо, да се трудимо и боримо да би пре краја године подигли зараде на више од 600 евра.

На ово економиста Љубомир Маџар каже да је износ мартовске плате очекиван, али да то није ни успех ни неуспех с обзиром на карактер привреде и друштва. То је још скромна зарада поредећи с другим земљама као што су Хрватска, Румунија, Бугарска, Мађарска.

„Колико се за тај износ може рећи да је очекиван толико је достизање просечних 600 евра до краја године тешко предвидиво. Јер, проценат увећања је висок. То би значило да ће у остатку године, а то је нешто мало више од пола године, плате бити повећане за нешто мање од десет одсто. Еквивалент тога је раст зарада од 14 одсто за целу годину. Уколико се по стопи привредног раста од шест процената плате повећају 14 одсто ради се погрешно и не води добром. За целу годину привреда може да увећа зараде само за три одсто уколико жели да нешто акумулира и да инвестира у будућу економску корист. Разлог за скепсу је још већи што је медијална, средишна зарада ниска. Али, такве најаве добро звуче”, објашњава Маџар.

Горан Радосављевић, професор на Факултету за финансије и економију наводи да је битно с чиме поредимо мартовски износ просечне плате. Ако се то чини у односу на земље ширег региона, Србија има најнижу зараду и стандард не рачунајући Албанију и сличне земље. Ако се гледа раст плата у последњих десет година са 330 евра на 550 јесте то повећање од 70 одсто, али истовремено инфлација је била 40 одсто, трошкови живота већи од 60 процената.

Прерачунато ми смо на нули, а од просечне зараде не може пристојно да се живи. Ако ћемо да гледамо само то повећање плата од 2000. до 2012. године просечна зарада порасла је десет пута, али тада је почетна плата била на ниском нивоу, каже он.

„Није то спектакуларан успех, али није ни неуспех. Србија има потенцијал за више. Румунија је, на пример, за 15 година дуплирала зараду. Просечна плата ништа не показује, развијене земље су одустале да је користе, она је само показатељ за сиромашне. На сајту статистике ЕУ ње нема већ деценију и по. Шта она значи, ако ја зарађујем 20.000 евра, а ви 100 просек нам је 10.000 евра. Најчешће исплаћена зарада у Србији је она од 350 евра. Јесте било раста у периоду 2017–2019, али повећање просечне плате у последње време било је искључиво вођено растом зарада у јавном сектору и повећањем минималне плате што је административна мера”, указује Радосављевић.

Према његовим речима, достизање поменутих 600 евра просечне плате није нереално. Може држава да реши да поново увећа минималну зараду, плате у јавном сектору, а они су пола државе, спусти се мало курс. Али све то не одговара стварном квалитету живота, објашњава наш саговорник.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, наводи да је мартовски раст плата био нешто већи и у односу на претходни месец и у односу на март прошле године и да је на нивоу првог квартала у складу са очекиваним растом

БДП-а од шест одсто. „Прави показатељ реалне вредности плата је куповна моћ”, закључује Арсић.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

DRAGAN ZIJIC
Postovani ja ovo nikako ne mogu da razumem.eto vi tako samo povecavate plate sad pa sad Deset posto pa to nema nigde u svetu. Evo ja radim u holandiji vec 35g i kod nas je za vreme krize pet godina plate uopste nije podizana zbog stednje holandke vlade i svi su morali da inkasiraju i i da extra placaju drzavi ami nijednog promila akamoli procenta povecanja plata i to se kasnije ipak pokazalo dobro za tako bogatu drzavu a kod nas se ponasaju kao da su najbogTija drzava na svetu 10% povecanje
Nebojša
Биће и 700е и 800е и 1000е како ифлација буде јела евро. Исти животни стандард (тиха смрт), старе приче.
mario bosnjak
Treba podići minimalan na 450e.Po trenutnom stanju cijena i zaposlenosti. I onda podizati godišnje na osnovu realnog stanja rasta. A ne lopovskom pričom ponude i potražnje opravdavati niske dohodke, što je laž kada se vidi broj zaposlenih i visine cijena u zemlji i to uporedi sa drugim zemljama uvidi se obmana i eksploatacija gradana od strane države i privatnog sektora.
električar
Privatni poslodavci deru kožu radnicima i tu je srž problema. Oni ne plaćaju adekvatno rad radnika i tu gube i radnici i država, "prosek" postaje besmislica, a poslodavci gomilaju neki kapital, mislim da ni oni nisu svesni čemu im sve to služi. A kad neko nije nečega svestan, od njega ne možeš da očekuješ ništa drugo osim katastrofe. Ne može se ništa popraviti narednih sto godina, odnosno tek kad bar četiri generacije ode s ovog sveta ... A i tad, globalna situacija će da diktira mnogo toga ...
Neprilagodjen
Najgore od svega, a to jos niko ne primecuje, je sto se ovakvim obracunom zarada, vec godinama potkradaju buduci penzioneri. Kada nam PIO Fond bude racunao nase penzije, oni ce nase REALNE pojedinacne zarade stavljati u odnos sa NEREALNIH 65.289 din., umesto sa realnih 49.328 din. Dakle penzije ce nam svima biti manje za: P=65.289/49.328= 1,32 odnosno za 32%!!!!! Da pojasnim na karikiranom primeru. Ako 9-toro ljudi ima platu 1din. a 10-ti ima platu 11 din., oni u proseku imaju platu po 2 din.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.