Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
Интервју: Никола Рајаковић, професор Електротехничког факултета

Србија треба да гради соларне и ветроелектране

(EPA-EFE/TANNEN MAURY)

Др Никола Рајаковић, професор на катедри за електроенергетске системе на Електротехничком факултету у Београду у интервјуу за „Политику” каже да је одговор на питање да ли би наша земља имала довољно електричне енергије уколико би дошло до дефинитивног прекида градње „Колубаре Б” позитиван. Овде је реч о заменским капацитетима. Уместо „Колубаре Б” Србија треба да гради соларне и ветроелектране и да на тај начин поступно обезбеђује замену за производњу из термоелектрана. При томе, оптимално је да се поред приватног сектора и ЕПС ангажује у изградњи обновљивих извора енергије. Подразумева се да то ЕПС ради у сектору хидроенергетике, али је потребно да коначно закорачи и у сектор обновљивих извора.

Наша земља је у претходним деценијама, захваљујући потенцијалима угља (лигнита) и хидропотенцијалима, била углавном у погледу електроенергетског биланса независна. Дакле, нисмо били увозно зависни са аспекта електричне енергије (не треба заборавити да имамо високу увозну зависност када је реч о нафти и гасу). Наши потенцијали обновљивих извора, пре свега сунца и ветра, као и велики технолошки напредак у соларној и ветроенергетици, омогућавају нам да будемо самостални у електроенергетским билансима. Оптималан начин изградње обновљивих извора и складишта енергије, даје реалан основ да Србија буде потпуно енергетски независна и од увоза нафте и гаса. Наравно, ово се неће догодити у наредних 10 година, али су наше перспективе да се то деси извесне.

(Фото: лична архива) 

Сунца и ветра, међутим, нема целе године, шта тада трошимо?

Истина је да их нема целе године, и осцилације у интензитету сунца и ветра се морају уравнотежити, односно балансирати. Овај аспект је код дела струке који обновљиве изворе не види као решење енергетских проблема дуго био кључни аргумент. Међутим, данас су научни и стручни радови и примена на мањим системима доказали да је варијабилност производње уз складиштење енергије (односно са примењеним технолошким опцијама флексибилизације) решење за будуће енергетске системе са високим учешћем обновљивих извора (чак до нивоа од 100 одсто).

Колико ће коштати киловат-сат произведен у новом „Б блоку” ако будемо морали да плаћамо таксу за угљен-диоксид?

Ово је свакако важно питање јер производња електричне енергије у термоелектранама постаје економски неисплатива са високом ценом тоне угљен-диоксида. Конкретно нови блок „Колубара Б” снаге 350 мегавата могао би да произведе око два милиона мегават-часова годишње који данас на тржишту вреде око 100 милиона евра. Са актуелном ценом тоне угљен-диоксида вишом од 50 евра такса је такође око 100 милиона евра. Она се у Србији данас не плаћа али је само питање времена када ће почети да се подмирује јер смо потписници међународних уговора из ове области. Ово је рачуница која показује неисплативост градње овог новог блока у околностима када је декарбонизација енергетике примарни задатак наше генерације да бисмо успорили климатске промене.

Објективно ће киловат-сат у новом блоку коштати са уваженим екстерним трошковима (заштите животне средине и здравља – који се делом виде и кроз цену тоне угљен-диоксида, трошкови одсумпоравања, пепелишта...) више од 100 евра по мегават-часу, док је цена киловат-сата из соларних електрана на најбољим локацијама на свету данас пала испод 15 евра по мегават-часу.

Колико би коштао киловат-сат из соларне електране?

Код нас би цена из соларне електране могла да буде око 30 евра по мегавату (имајући у виду савремене технологије, пад цена панела од седам пута у последњих десетак година). Закључак се сам намеће.

Кажете да цео процес декарбонизације и прелазак на „зелене киловате” неће ићи преко ноћи, план је нека 2050. година. Шта до тада радити са термоелектранама у Србији и радницима?

Енергетска транзиција је велика развојна шанса и број нових радних места која носе дигитализација енергетског сектора, технологије обновљивих извора, електрификација транспорта, енергетска ефикасност премашује број радника који би остали без посла.

Какав нам је тренутно квалитет лигнита и колике су реалне залихе?

Квалитет је сличан оном у претходним годинама. Тешкоће са лигнитом су огромне: нехомогеност налазишта, помешаност са земљом и потреба за додавањем мазута ради одржавања стабилног сагоревања. Резерве са постојећим капацитетима су за наредних неколико деценија, односно баш онолике да поступно до 2050. године угасимо све термоелектране. Њихова старост је забрињавајућа и одржавање ће бити све скупље.

Коментари91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мали Ђокица
"Објективно ће киловат-сат у новом блоку коштати са уваженим екстерним трошковима (заштите животне средине и здравља – који се делом виде и кроз цену тоне угљен-диоксида, трошкови одсумпоравања, пепелишта...) више од 100 евра по мегават-часу, док је цена киловат-сата из соларних електрана на најбољим локацијама на свету данас пала испод 15 евра по мегават-часу". Како један киловат - сат може да кошта сто евра по мега -сату? Нека нова интернационална јединица за мерењ?Ко вас постави за професора?
Milan
Za pare svaka ludost moze da se "naucno obrazlozi" onaj ko zna razumece da ne obrazlazem svaku ludost iz teksta.
Dusan Martinovic
Profesore Profesor Bogdan Maglic je sedamdesothi bio zvezda u proucavanjy fuzije tj Migma Celije koliko znam prava na patent je poklonio. Da li tadasnja vlast nije imala sluha ili para ne znam. Bio sam studnet slusao sam njegova predavanja na Kolarcu ili SAN nisam siguran kad je bio u poseti iz SAD. Da li na tehcikoj fizici postoji mougnocst za nastavak takvog rada ili joint venture gde bi mogli da investiramo u R&D. Znam da je Dr.Koruga veliko ime u Nano da li Masinac i ET imaju joint R&D
Dusan Martinovic
Profsore pogledajte sta se desilo u Teksasu prosle zime bas zato sto su upotrablavali altenrnativne izvore energije. 111 mrtvih Inace da li ste ikada boravili ispod neke od vetrenjaca duze od dva sata mrtvih ptica koliko hocete. Dugotrajnost Danskih i Holandski je jako mala stepen iskoriscenja 30% sta cete kada se zamrznu. Ko ce da plati studiju vetrova za Srbiju. Povratak na investiciju je oko 10 godina ako ne i vise. Stepen iskoriscenja solarnih celija jako mali bez obzira na Nano coating.
Rodoljub
Krecnjak kamen gori dobro i daje veliku energiju a zavrsni proizvod je krec Ugalj nije potreban da kamen gori vec samo male kolicine drveta. Eto izazova za nase umove inzinjerske. Drvo ne spada u zagadjivace vazduha ako se uzima za ogrev

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.