Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Силовање фудбала

После неспособног Славише Кокезе који је одлепршао, ко сада води српску кућу фудбала? Појма немам. Не зна ни УЕФА, а како ће тек Срби. Пикси, обрати пажњу на то

Од резултата финала купа између Звезде и Партизана, много већа неизвесност била је која ће се струја Фудбалског савеза Србије појавити на уручењу пехара и медаља. Да ли Марко Пантелић са својим играчима у лакованим ципелама или Ненад Бјековић са својом слично дизајнираном екипом? Срећом, нико од некада славних центарфорова, данас такозваних фудбалских радника, није дошао. Бавили су се такозваним организационим проблемима. Што ће рећи, водили су герилски рат саопштењима, убеђујући Србе да ће обојица преузети позицију в. д. председника ФСС-а.

‒ Људи, па је ли то могуће? Лудница, шта је ово ‒ рекао би некада славни југословенски спортски коментатор Младен Делић. Тешко да би и он дешифровао мрачни и истовремено гротесктни свет српског фудбала.

Уочи дербија, Пантела је посмењивао неколицину чланова Извршног одбора, али то је било тек прво полувреме. После неколико часова, посмењивани чланови са Бјековићем на челу, сменили су Пантелу и његове, а Бјека је постао заменик председника ФСС-а. Зар толика гунгула за место опасније од деминера у Алепу?

Дакле, после неспособног Славише Кокезе који је одлепршао, ко сада води ФСС или српску кућу фудбала? Појма немам. Не зна ни УЕФА, а како ће тек Срби. УЕФА је у корену сасекла идеју о европској Супелиги и неколико суперклубова, али пред српским мешетарима ћути. И не верује својим очима.

Финале купа могло је да у ТВ шеми буде најављено и као два сата лошег програма, а свакако је такву оцену заслужило у одјавној шпици преноса. Ко је успео да дочека пенале, може да се учлани у клуб мазохиста, односно садиста на свој рачун.

Неколико дана пре утакмице, голман Патризана Владимир Стојковић Стојке је изјавио: „Силујте мене, ако Партизан не освоји куп.”

Стојке је сјајан голман са неурачунљивим понашањем. Нико га, срећом, није силовао после пенал завршнице, мада је извесни Марко Гобељић из Звезде скинуо гаће пред њим, изводећи смешне покрете.

У телевизијском преносу није се видео тај срамни гест, пошто нема ни ВАР-а, мада је неколико независних извора са терена то потврдило. Гобељић је после извињења, објавио видео-клип. Покушаћу да преведем ту неартикулисану поруку: Чувај леђа, Стојке.

Признајем, изненадио сам се када сам коначно провалио да је Суперлига имала 20 клубова. Зар ми је толико требало? Сад се води тихи рат око тога да ли да испадну четири или два клуба, мада ни 10 тимова не заслужују статус суперлигаша.

Пожелео сам да се бавим истраживачким новинарством, то је данас кул. И само што се нисам шлогирао – ОФК Београд је у Трећој лиги. Замало да испадне у Четврту.

Штета што је фудбал пао на најниже гране. Као да га воде оне дивне животиње на лијанама. Наиме, имамо суперталентовану децу. Ту, дакле, зека пије воду.

Та потенцијална блага на две мршаве ноге треба да прехране читаве производне системе Партизана, Звезде и осталих суперлигаша.

Највећи таленти српског фудбала, уместо кандидати за Месија постају кандидати за старо гвожђе. Тако млади а већ стари. Хоће ли успети или ће пропасти као раковички металски комплекс?

И чији су, коначно, ти клинци? Биолошки, припадају родитељима, али финанијски, са најмање 50 одсто, њихови власници са златном акцијом су мистични менаџери и власници инвестиционих фондова који пазаре младо фудбалско месо, а потом их пласирају даље на фудбалској берзи живе ваге у копачкама. Таленат је деци највећа врлина. Њихова највећа мана јесте што играју фудбал у Србији.

Драган Стојановић

Суперагенти који царују и Премијер лигом одлично познају стање у сиромашним фудбалским колонијама и откупљују дечаке чим им маме скину портикле, како би постали сувласници барем половине тих мајушних тела који ће на фудбалској пијаци фудбалских телеса временом достићи неслућене цифре.

Заборавимо фудбалски романтизам, Моцу Вукотића или Џају, ово је доба када се играчи продају на кило, под плаштом неолиберализма и слободног тржишта, те се не зна који део тела припада дечацима, који мајци и оцу, а који зализаним менаџерима.

Тако се догодио биолошки апсурд: иако малишане видимо у комаду и проричемо им светлу будућност, они су давно рашчеречени и питање је хоће ли се икада поново залепити у складну целину која ће хипнотисати Ноу камп или Олд Трафорд.

Дечаци који обећавају евентуалним новим уговорима доносе лову помоћу које ће домаћи клубови спровести социјални програм од њихових евентуалних трансфера и преживети бар још једну сезону. Као у филму „Гладијатор”, дечаци ће можда већ после једног дана, са Кипра, омиљене дестинације за први одлазак, бити пребачени у неки други тим, у неки други офшор рај, за њих пакао!

Следеће дестинације су Холандија или Португалија, можда Шпанија или Немачка, а потом ‒ нигде и ништа. Ако им се ипак посрећи, завршиће на насловним странама уместо у рубрици о трговини људима. Нисмо ли уосталом желели слободно тржиште и демократију?

То је кључ трговине играчима. Менаџери се коцкају, улажу на пијаци колонија где клубови не зарађују од телевизијских права, маркетинга и улазница, јер ко ће инвестирати у лош фудбал чије управне одборе попуњавају политичари, тајкуни и хулигани. Данило Пантић за кога се тврдило да је једнако добар као Андрија Живковић, није желео да потпише уговор са Партизаном, није ни отишао на Мундијал за младе као кажњеник, али је ипак издржао. Био је играч Челсија, који је послат у Витесе, па у Португалију. Ко зна да ли ћемо икада чути за њега? Ко зна, можда ћемо превише слушати о њему? Тренутно, ако ме „Гугл” не лаже, игра у Чукаричком, на позајмици из Челсија!

Али није ли једна од највећих тајни да су ти дечаци једна од највећих српских инвестиција које крију по свлачионицама као златне полуге. Зато што на њима махом зарађују тајанствени типови у управама, повезани са светским мешетарима који уместо консиљера имају богате адвокате који никада не губе спорове на међународним арбитражама. Чак ни у зауставном времену.

Како да их осуђујемо када ти мали прогнаници сањају дан када ће побећи из проклетог шеснаестерца званог Србија и пронаћи мир у арени под неком другом заставом.

Ти момци овде су окружени силиконским покретним гутачицама новца и ко зна још чега, а једина литература који су прочитали су ес-ем-ес поруке. Једина галерија коју су посетили је „Инстаграм”. Једина библиотека у којој су били је „Фејсбук”.

У том систему вредности, када им хулигани стављају пиштоље на чело, они желе новац одмах како би побегли у неке друге лиге из којих се не испада. Клубови очекују проценат, политичари очекују да ће тим новцем задржати неке нове клинце или купити фудбалски отпад из Јужне Америке или Африке, да би се илузија о игри наставила унедоглед.

У новом фудбалском поретку сви наши мечеви су унапред изгубљени. Или, да будем јаснији, изгубили смо утакмицу пре него што је и почела. Пикси, обрати пажњу на то!

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Buba
Braćo Srbi, nabavite piva, kafe i grickalica. Čeka nas dugo, toplo leto. Uživajmo skupa. Nema smisla da nas ne volite. Igramo srcem, lepo i za oči prihvatljivo. I deci recite da gledaju i uče.
Станиша Младеновић
"Од резултата финала купа између Звезде и Партизана, много већа неизвесност била је која ће се струја Фудбалског савеза Србије појавити на уручењу пехара и медаља." Значи, резултат се знао унапред? "Стојке је сјајан голман са неурачунљивим понашањем." А Гобељић је својим понашањем доказао да је урачунљив и достојан "државног пројекта" који све из својих пара потписао три појачања са милионским уговорима, али о томе се не пише, јер зна се ко је главни "навијач" и финансијер ЦЗ.
Stevo
Srbija je harmonično društvo, potpuno zapušteno, ali hrmonično. Autor daje sliku fudbala, ali takva je i politika, sudstvo, zdravstvo, skolstvo, privreda, saobraćaj, odlaganje smeća... Potpuno isti članak može da se napiše o bilo kom segmentu društva. I argument da nam nije baš za sve kriv Tito i Turci. A to je tako jer smo mi takvi. Kako kažu, svako upropasti svoj život onako kako misli da je najbolje!
Mira
Fudbal je jednima fetiš a drugima zarada. To neko mora da plati.
Bojsa
Aleksandre, iako se prodaju kao belo roblje, oni i dalje dobiju vise novca nego ijedan normalni Srbin zaradi za ceo zivot u Srbiji posteno radeci. Tim novcem, izdrzavaju citavu srpsku familiju i sire, a od toga, oni malo pametniji, uloze i u neku nekretninu ili otvore kafic i svom rodnom selu. Posle svega ovoga, sedeci na klupama i seleci se od kluba do kluba, i dalje na isteku "profesionalne karijere", sa nekih 25 leta, imaju vise novca nego njihovi vrsnjaci, a nije li u tome i bila cela prica!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.