Среда, 27.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ЈОРГОВАНКА ТАБАКОВИЋ, гувернер Народне банке Србије

У претходне три године стигло 10,3 милијарде евра страних инвестиција

Под утицајем изласка из пандемије и кретања на светском тржишту, инфлација се у већини земаља, па и у Србији, налази на нешто већем нивоу. – У 2020. централна банка нето продала 1,45 милијарди евра како би очувала неопходну стабилност курса
(Фото НБС)

Србија је захваљујући одговорном вођењу економске политике успела да економску штету током пандемије сведе на минимум. Најважнији фактор било је очување макроекономске и финансијске стабилности, а у његовој основи је и релативна стабилност курса динара. Уз то, кључан допринос дао је пакет економских мера донет одмах на почетку пандемије, после чега су уследила још два. Тиме смо као држава послали јасан сигнал привреди и грађанима да ћемо учинити све да очувамо и дохотке и тржиште рада, али и повољан пословни амбијент за инвестиције. Сведоци смо да се у јавности често резултати које је Србија постигла у привлачењу страних директних инвестиција (СДИ) или намерно прећуткују или релативизују. У претходне три године, Србији је стигло 10,3 милијарде евра СДИ. Од почетка 2018. до краја 2020, наша земља је успела да оствари више инвестиција од Мађарске, двоструко више од Бугарске и три пута више од Словачке. Када је реч о региону, Србија је сама привукла више улагача него Хрватска, БиХ, Македонија, Албанија и Црна Гора заједно.

Пошто Народна банка прави пројекције раста бруто домаћег производа, каква су ваша очекивања? Да ли предвиђате раст од шест одсто БДП-а или је могућ и већи? Шта ће га определити?

Народна банка је још од почетка пандемије пројектовала да ће Србија у овој години забележити раст од око шест одсто и да ће на тај начин бити једна од ретких земаља Европе која ће у 2021. не само достићи већ и надмашити ниво привредне активности из периода пре пандемије. Подаци у првом кварталу дају реалну могућност да тај раст буде и већи од шест одсто. Као резултат високих приватних и државних инвестиција, као и услед снажног раста индустрије и извоза, Србија је у првом кварталу забележила међугодишњи раст БДП-а од 1,2 одсто. Тиме је преткризни ниво БДП-а достигла већ у првом кварталу. У прва три месеца ове године прилив страних директних улагања износио је скоро милијарду евра, а капиталне инвестиције државе повећане су за 13,7 одсто. На нивоу године, половина пројектованог раста биће врло извесно резултат раста индустрије и грађевинарства, док би друга половина требало да потекне од услужних сектора.

Каква су ваша очекивања у погледу инфлације? Први пут после дужег времена она је у априлу била мало већа, близу средишњег износа циља од три одсто. Да ли се инфлација у Србији буди или не?

Под утицајем изласка из пандемије и кретања на светском тржишту, инфлација се у већини земаља, па и у Србији, налази на нешто већем нивоу. Привремени фактор који утиче на раст инфлације јесте пре свега кретање светске цене нафте, која се 2020. током епидемије ковида 19 нашла на изузетно ниском нивоу. Поред тога, делом због изласка из пандемије, а делом и због кретања на светским тржиштима, ове године се може очекивати нешто бржи раст цена хране. Са доласком нове пољопривредне сезоне, и овај ефекат ће губити на снази. У сваком случају, инфлација ће у наредним годинама остати под контролом и наставити да се креће у границама дозвољеног одступања од циља од три, плус-минус 1,5 одсто.

Економисти у свету и водећи људи главних централних банака и финансијских организација говоре да много наштампаног новца повећава цену многих производа од хране, метала, енергената, што ће утицати на раст инфлације. Како ви на то гледате?

Када је реч о емитованом новцу, треба напоменути да је то један од кључних фактора који је допринео избегавању много дубље и дуже рецесије на глобалном нивоу. Повољни услови финансирања који су на тај начин одржани, спречили су већи пад тражње. Подсетићу да је и НБС, међу првим централним банкама у свету, на кризу реаговала ублажавањем монетарне политике и смањила референтну каматну стопу чак четири пута. Међутим, у години изласка из пандемије долази до глобалног поремећаја на страни понуде, где произвођачи не могу у кратком року да одговоре на раст тражње. У комбинацији са релативно очуваним дохотком и честим променама навика потрошача, то доводи до привременог раста цена на деловима тржишта. Ово се у одређеној мери може осетити и у Србији, али пошто су ти поремећаји у вези са увођењем и укидањем рестриктивних здравствених мера, њихови ефекти требало би да буду ограничени на кратак рок.

Референтна камата НБС је већ дуже један одсто. Задуживање, односно цена новца за наше услове никад нижа. Шта грађани и привреда могу да очекују – да ли ће такво стање потрајати или треба полако да се припремамо за раст камата?

Ублажавање монетарне политике се у пуној мери преносило на ниже каматне стопе на тржишту новца, и по том основу су и услови задуживања привреде и становништва у динарима били знатно повољнији. Каматне стопе на динарске кредите привреди у првом тромесечју у просеку су износиле 2,8 одсто, а на кредите становништву 8,7, што је у случају привреде ниже него крајем 2020, а у случају становништва близу нивоа забележеног крајем прошле године. С обзиром на нашу пројекцију инфлације, повољни услови динарског кредитирања требало би да се задрже и у наредном периоду. Сличне оцене у погледу кретања инфлације има и Европска централна банка, због чега наставља да својим мерама стимулише повољне услове финансирања. Уз ефекте ниже премије ризика земље, задржавање ниских каматних стопа у зони евра требало би да настави повољно да утиче и на камате на евроиндексиране кредите у Србији.

НБС је супервизор банкарског сектора. Како су банке издржале удар два мораторијума када им пет месеци дужници нису плаћали обавезе? Пријављивање за трећи, селективни, завршено је пре месец дана. Да ли је било неких последица по њих?

Захваљујући активностима НБС у претходном периоду, банкарски сектор је ову глобалну кризу дочекао високо ликвидан, добро капитализован и са најнижим нивоом проблематичних кредита од када се наведени показатељ прати у Србији, спреман да се суочи са изазовима и пружи подршку економским мерама. У прилог томе најбоље говори способност банкарског сектора да успешно спроведе мораторијуме на отплату обавеза клијената, олакшице у отплати и бројна друга прилагођавања регулаторног оквира ради лакшег суочавања са ванредном здравственом ситуацијом. Уз све мере, а упркос пандемији, ликвидност и висока капитализованост банкарског сектора су очуване, а учешће проблематичних кредита додатно смањено у односу на преткризни период – на 3,9 одсто.

Са колико је новца НБС интервенисала на тржишту од почетка ковид кризе? Колико је девиза купила, колико продала?

Најважније је да је НБС очувала стабилност девизног курса динара према евру и током глобалне економске кризе. Нисмо дозволили да се било који део неизвесности из међународног окружења пренесе на домаће финансијско тржиште. Тиме смо одржали кредибилитет монетарне и политике девизног курса који смо установили пре девет година. Одговорним понашањем у три године које су претходиле кризи (2017–2019), само по основу интервенција повећали смо девизне резерве за пет милијарди евра. Због тога чињеница да је НБС у 2020. нето продала 1,45 милијарди евра како би очувала неопходну стабилност курса, није ни у једном тренутку угрозила девизне резерве, а тиме ни стабилност домаћег финансијског система. При томе, највећи део односи се на други квартал 2020, када су и последице пандемије биле најизраженије. Касније у току године дошло је до смиривања неизвесности и до знатно мање потребе за интервенцијама, а крајем године и до појаве притисака ка јачању динара и потребе да купујемо девизе. Од почетка 2021. учешће НБС на девизном тржишту је готово неутрално, односно продали смо и купили приближно једнак износ девиза. То указује да је стабилност на девизном тржишту правило, а не изузетак.

Број банака у Србији се смањио. Да ли ће се тренд укрупњавања овог тржишта наставити, а број банака смањивати? Како ви на то гледате?

Тренутно у банкарском сектору послује 25 банака. Промене у њиховом броју пре свега одражавају развијеност домаћег тржишта и висок степен заинтересованости инвеститора да улажу у Србију. То је још једна потврда кредибилитета банкарског система и НБС као супервизора и регулатора. Статусне промене на банкарском тржишту одвијају се по тржишним принципима, а у претходном периоду резултат су пре свега дешавања на тржишту матичних банкарских група, али су и одраз повећане стабилности и атрактивности домаћег банкарског тржишта. Као и до сада, о сваком захтеву одлучиваћемо у складу са законом прописаном процедуром, водећи рачуна о стабилности банкарског сектора и заштити средстава депонената.

НБС је откупила пет емисија корпоративних обвезница од банака. Чини ми се да је то први пут да је централна банка то урадила. Да ли је изузетак био због пандемије или има простора за тако нешто и надаље?

„Тачност је врлина краљева”, написао је Александар Дима, а за НБС је то основно правило: НБС није откупила пет емисија корпоративних обвезница, већ део обвезница које је емитовало пет домаћих предузећа током 2020. НБС је на тај начин откупила корпоративне обвезнице у вредности од 27,6 милијарди динара – нешто изнад половине укупно емитованих. Ово јесте први пут да је НБС реализовала откуп обвезница домаћих предузећа, али су се за то стекли услови – најниже икада каматне стопе на динарске изворе и могућност коришћења предности финансирања путем емисије обвезница. Откуп корпоративних обвезница није ништа ново, већ стандардна пракса у развијеном свету. Финансирањем путем обвезница компаније повећавају флексибилност у управљању новчаним токовима, кроз диверсификацију извора финансирања, али и кроз смањење изложености ризику од промене девизног курса јер се емитују искључиво обвезнице у домаћој валути.

Замењено скоро 200 милиона швајцарских франака

НБС је још у децембру 2020. обавестила јавност да предстоји повлачење из оптицаја осме серије швајцарских франака, тако да су банке и грађани имали довољно времена за њихову замену. Пошто је Национална банка Швајцарске 28. априла објавила да ће 30. априла повући из оптицаја новчанице осме серије, донели смо одлуку да грађанима омогућимо додатни рок да код банака или овлашћених мењача замене те новчанице, односно да банкама омогућимо да их код НБС до 31. маја без накнаде замене. О ефикасности спровођења овог процеса говори и податак да је НБС свакодневно током маја обављала замену ових новчаница банкама и да је замењено скоро 200 милиона швајцарских франака.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Aleksandar Mihailović
Slažemo se, mudra ekonomska politika se lišila svih domaćih banaka i prebacila sav novac u strane, a one će izlaskom iz Srbije, neke su to već uradile, izneti i taj novac i sačuvati ga na "sigurnijem" mestu, kao i sva investiciona ulaganja. Ako mogu klubovi da uvoze strance što ne bismo to radili i sa bankama, one će bolje obrtati od nas i deviznu štednju naših građana koja je do nedavno bila 14 milijardi evra. Za šta su prodavane devizne rezerve, za uvoz krompira, kupusa, ... šljiva, jabuka..?
Milica Elek-Lakica
Zve jedna luda za drugom. Gde oni vide napredak u ekonomiji Srbije. Prave drzave unapredjuju svoju ekonomiju sopstvenim ulaganjima i izvozom, a ne uvozom belosvetskih okupatora
maki
Kolko se da godisnje na kammate za 33 miliardi duga? Dali je nasa ekonomijsa snazna da to lako otplacuje ???
geras
a zna li neko koliko se srbija u poslednje tri godine zadužila i koliko iznose subvencije i razne olakšice koje prate ovih 10, 3 milijarde ?
Vojislav Guzina
Ponekad imam utisak da g. Tabaković stvarno veruje da smo na dobrom putu sa ovolikim stranim direktnim investicijama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.