Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Непролазна интригантност Београдског енформела

Осам познатих аутора и њихових тридесетак слика из приватних колекција дочекују посетиоце у Модерној галерији Београд на Доћолу Вера Божичковић Поповић, „Из слике у слику”, 1964, Збирка Новески Мића Поповић, „Порушени мостови”, 1964, Збирка Новески
Вера Божичковић Поповић, „Из слике у слику”, 1964, збирка „Новески” (лево), Мића Поповић, „Порушени мостови”, 1964, збирка „Новески”

Више од тридесетак слика различитих формата – све су их насликали припадници Београдског енформела и све су из приватних колекција, дакле изузетно ретко виђане – дочекује посетиоце све до 15. јуна у Модерној галерији Београд на Доћолу (Страхињића Бана 8). Позната осморка коју су чинили сликари Миодраг Мића Поповић, Вера Божичковић Поповић, Лазар Возаревић, Зоран Павловић, Живојин Жика Турински, Бранислав Бранко Протић, Владислав Шиља Тодоровић и Бранко Филиповић Фило, заједно са Лазаром Трифуновићем и његовим критичким освртима, креирала је постулате једне од првих „поетика побуне”. Побуне у вези са егзистенцијалистичким немиром и песимизмом, у којој се сумња у постојећи поредак ствари и систем вредности, а која се манифестовала у радикалном облику антислике и коју у историји наше уметности доводимо у везу са крајем педесетих и шездесетих година 20. века.

Будући да се ова поставка дешава готово шездесет година после прве изложбе „Енформел – млади сликари Београда”, коју је 1962. у Галерији Културног центра Београда организовао и осмислио управо Трифуновић, реч је и о пријатном подсетнику на групу стваралаца која је својим настојањима оставила значајан траг.

– Посредством ове изложбе, али и књиге „Полемички контексти Београдског енформела” ауторке др Весне Круљац, у издању фондације Вујичић колекције, која је у међувремену промовисана, Београдски енформел поново је дошао у жижу. Јер то је врло значајан феномен који је и до сада захваљујући критичарским увидима и валоризацијама Трифуновића био квалитетно обрађен, а сада је и допуњен овим новим штивом – каже нам Јеша Денегри, историчар уметности.

О овом виду апстракције, заснованом на истраживањима материје и технолошким експериментима, то јест примени материјала који нису типично сликарски и неконвенционалним оперативним поступцима, он даље, у виду својеврсног времеплова, прича:

– Почеци Београдског енформела вежу се за ране шездесете године и самосталне изложбе Миће Поповића и Вере Божичковић, и пре тога Бранислава Протића у Новом Саду. Продор доживљава те 1962. изложбом Трифуновића у Културном центру Београда, да би он историзацију енформела уприличио на ретроспективној изложби „Енформел у Београду” у Павиљону „Цвијета Зузорић” 1982. У време своје појаве покрет је дочекан низом негативних реакција са неколико страна. Академски уметнички кругови су у њему видели деградацију естетских и ликовних квалитета слике, један део критике није био спреман за такав тип сликарства који није неговао класичне вредности, а културно-политичка сцена у енформелу је видела једну врсту уметности која се супротстављала устаљеној политичкој, друштвеној и духовној атмосфери. То је довело до чувеног напада Јосипа Броза Тита на апстрактну уметност у новогодишње време 1962. на 1963, у сржи где се нашао Београдски енформел. Све то дало је енформелу једну веома интригантну ноту која га прати и данас.

У галеријском простору заступљени су и велики, капитални, али и мањи формати, а сви радови заједно по начину на који су презентовани јасно указују на две фазе развоја Београдског енформела, његов успон и такозвано „дуго одумирање”, како је то формулисао Трифуновић. Добар део дела која су изложена налази се у колекцији Војислава Новеског (који је и аутор изложбеног пројекта), остала припадају различитим власницима. Као најмаркатнија дела наш саговорник истиче рани рад Бранка Протића из 1957, потом две слике Вере Божичковић Поповић, једна из 1960, а друга великог формата, као и два дела Миће Поповића, за која се сада сазнало да су била део једне међународне колекције у САД, да би недавно била откупљена и враћена у земљу.

Како Денегри додаје, досадашња стручна вођења која су организована била су прилично посећена, што говори у прилог томе да интересовање за овај период нашег стваралаштва и ауторе који су га обојили својим деловањем не јењава, напротив.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan Matić
Nisam stručnjak, ali koliko je meni poznato osnivać enformela i najveći talenat kod nas je bio Slobodan Garašanin. Ovde se čak ni ne spominje!?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.