Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Подићи свест о културном наслеђу као идентитетском наслеђу

Високи Дечани (фото А. Васиљевић)

Подизање свести о културном наслеђу је веома важно за разумевање националног идентитета Србије, садашњости и планирања будућности и стварања интензивног односа заједнице и појединца, закључено је данас на онлајн конференцији „Културна баштина Србије: Снага средњовековног наслеђа”.

Како је закључено, средњи век има тесну повезаност са националним идентитетом јер је то период специфичног духовно-историјског контекста, који је одиграо важну улогу у развијању свести о значају прошлости, а самим тим и о националној баштини.

Конференцију је отворила помоћница министарке културе и информисања за културно наслеђе и дигитализацију Данијела Ванушић, која је истакла да Министарство културе и информисања континуирано опредељује средства за радове на очувању, конзервацији и рестаурацији средњовековних споменика, као и оних који су уписани на Листу Светске културне и природне баштине.

„Верујем да ћемо заједничким и синхронизованим деловањем Министарства, институција заштите, СПЦ, као и бројних научно-истраживачких института у Србији, успети не само да очувамо средњовековно културно наслеђе Србије, већ и да развијемо све његове потенцијале: културне, историјске, економске, али и туристичке”, истакла је она, посебно наглашавајући туристички потенцијал културног добра.

Ванушић је истакла да су због својих изузетних вредности, на Унескову листу уписани српски средњовековни манастири Дечани, Грачаница, Пећка Патријаршија и Богородица Љевишка, као и национална реликвија, Мирослављево јеванђеље, преноси Танјуг.

О томе које се још знаменитости у Србији могу наћи на Унесковој листи светске културне баштине говорио је историчар Дејан Ристић, испред Републичког завода за заштиту споменика културе Београд.

Он је навео да је Србија изузетно богата културним наслеђем које је широко распрострањено по читавој Србији било да се ради о сакралним или световним објектима.

Додао је да су локалитети или у репрезентативном стању као што је Голубац, или у веома лошем стању, девастирани или претворени у депоније, нарочито на југу, у централној Србији и на Косову, а пример је Маглич у долини Ибра.

„Манасија по свим критеријумима може да конкурише да се нађе на Унесковој листи, али је ми обнављамо више од 70 година, и још нисмо близу краја”, истакао је Ристић указујући на вишедеценијску небригу.

Подвукао је да је едукација јавности и боља координација између институција и стручњака кључна за подизање свести о културном наслеђу као идентитетском наслеђу.

На скупу је говорила и директорка Републичког завода за заштиту споменика културе Дубравка Ђукановић која је истакла да ће културни предео Бача бити номинован до краја следеће године.

Такође, планира се и друга номинација која се реализује са Хрватском, Румунијом и Бугарском, а чини је 30 локалитета у свим дунавским земљама некадашње границе Римског царства, као и археолошко налазиште Царичин град код Лебана.

Председник комисије Србије за сарадњу са Унеском Горан Милашиновић подсетио је да је Србија чланица Унеска од 2000. године, а да је оно што представља сметњу када се ради о сарадњи са Унеском недостатак стручних људи.

Он је додао да се у наредном периоду планира номинација што већег броја културних добара, као и ревизија темптативне листе, која има универзалну вредност, будући да Србија представља културну ризницу.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Стеван
Није добро речи: верујем да ћемо очувати културна добра на КиМ, већ: Очуваћемо културна добра на КиМ па ће тако и бити.
Sasa Trajkovic
Култура је уз етику и морал највећа колетерална штета ове деценијске транзиције која није утемељена на наслеђу и традицији већ помодарстви и стварањем једног потрошачког друштва и материјалистичке културе. Сведоци смо да се све трасдиционалне вредности управо морал и етика проглашавају агресивним медијским кампањама као нештро ретроградно и превазиђено а новим нео либералним законима усвојеним по диктату из Брисела напада се и суштина националног идентитета а то је језик као културна баштина.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.