Субота, 24.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Братољуб” још чека путнике

Ни четири године после изградње мост између Љубовије и Братунца не може да се користи јер није изграђен гранични прелаз
Изградњу моста дужине 227 метара финансирала је Србија (Фото РТРС)

Од нашег сталног дописника -

Бањалука – Преко моста „Братољуб” између Љубовије (Србија) и Братунца (РС/БиХ), који је завршен пре четири године, током овог лета, како се најављује, могли би прећи први путници.

Мост „Братољуб”, дужине 227 метара, чију је изградњу финансирала Србија већ спаја две обале и повезује Србију са Републиком Српском и БиХ, али до окончања посла није дошло услед проблема у заједничким органима у Сарајеву, јер се раније закомпликовало питање изградње граничног прелаза. Како најављују у Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, радови на изградњи граничног прелаза на мосту „Братољуб” биће завршени у првој половини јуна, а прелаз ће бити отворен након добијања употребне дозволе, што очекују у првој половини јула. Подсећају да ће тај прелаз бити заједничка локација граничних прелаза за две суседне државе – БиХ и Србију.

„Заједнички гранични прелаз ће увозницима и извозницима омогућити да убрзају проток робе, а биће лакше и кретање људи и капитала, јер неће морати да се иде на друге граничне прелазе који су удаљени од 70 до 100 километара”, појаснили су из УИО БиХ.

Начелник Општине Братунац, Срђан Ранкић, изјавио је за „Политику” да је Србија уложила велике напоре да се изгради мост на Дрини „Братољуб”, као и да се реализују други пројекти који доприносе побољшању услова живота, развоју ових крајева и останку становништва.

„Веома је важна и иницијатива везана за тунел испод превоја Прослоп јер ће се средње Подриње повезати са ауто-путем ’Милош Велики’. То ће бити аорта живота средњег Подриња и допринеће развоју Љубовије и Братунца, као и свих суседних општина”, истакао је Ранкић.

Он каже да ће досадашњи пројекти дати велики допринос развоју бесцаринске зоне, која се налази непосредно уз мост „Братољуб” на површини од 50 хектара.

„У отварању нових производних погона у бесцаринској зони учествоваће равномерно општине Братунац и Љубовија. Крајем јуна планирано је пуштање у употребу моста и граничног прелаза”, рекао је Ранкић.

Поред пуштања у функцију новог моста, како објашњава, неопходно је реконструисати стари мост, који ће се користити као путнички. „Стари мост на Дрини има историјску вредност и значај”, каже Ранкић.

Министар комуникација и транспорта БиХ, Војин Митровић, појаснио је да се завршетком изградње граничног прелаза стварају потребни предуслови да се мост пусти у функцију.

„Постоје институције без којих гранични прелаз неће моћи да буде пуштен у функцију, као што су одређени инспекцијски органи, Гранична полиција БиХ, УИО БиХ”, каже Митровић, нагласивши да је задатак тих институција да одраде свој део посла како би мост био пуштен у саобраћај.

Он појашњава и да ће нови гранични прелаз растеретити друге прелазе, најпре Каракај.

„Отварање овог прелаза имаће економски значај за подручје око Љубовије и Братунца, односно комплетно те регије. Осим тога, у Братунцу је предвиђена индустријска зона, што отвара нове могућности Братунцу и околини”, истиче Митровић.

Код моста преко Дрине минуле године је почела изградња граничног прелаза, који ће бити смештен у општини Братунац. Како се наводило, нови гранични прелаз биће заједничка локација царинских и полицијских органа БиХ и Србије. Биће то међународни гранични прелаз на којем ће бити дозвољен и промет робе која подлеже инспекцијском надзору. Прелаз ће имати три улазне и три излазне траке.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Putovanjem bivšim Jugo-republikama čini se da jedinu energiju i trud po dobijanju svojih feuda-država ispolje na izgradnji graničnih prelaza. Potom slede precedure i gotovo sadistička administracija da se primeni korupcija i onemogući normalan prelaz. Istovremeno tvorci ovih zabrana na svakih par sati vožnje, sanjaju o EU bez granica. Čekanje na granicama sopstvenih zemalja zbog kontrole izlaska svojih građana je srpski izum dostojan bezumlja, ali u svrsi postojanja birokratije i korupcije.
Ljubo
Ali,Sarajevo je u Federaciji a most u zajednickoj drzavi.
Buba
Srbi i Bošnjaci su braća i sasvim je normalno da se most tako nazove. Bravo za kuma.
Dušan
Čista sabotaža, da se oteža zivot ljudi, najviše Srba. Treba ga koristiti bez odobrenja organa BiH, ko će zaustaviti ljude? Za to će naći brzo rešenje.
Deda
Ovaj most ce spajati ljude - kao sto je to rekao Ivo Andric : "Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća, svetiji, još opštiji, od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveći broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih građevina i ne služe ničem što je tajno ili zlo".
gargi
Gospodine Tihi a dobri bošnjani bi ponajviše voleli da Srbi iz Srbije se ne mešaju i nemo gledaju kako Srbe zapadno od Drine tamane.
MilanM
Али бошњаци не воле Андрића..
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.