Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
СТУПИО НА СНАГУ ТРГОВИНСКИ СПОРАЗУМ ИЗМЕЂУ НАШЕ ЗЕМЉЕ И ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ

Лондон смањује царине на српске производе

Релативно низак ниво наше привредне сарадње у супротности је с веома великим међународним, дипломатским, политичким и војним рејтингом Уједињеног Краљевства, оцењује Михајло Рабреновић
(ЕПА ЕФЕ - А.Р.)

Иако је Велика Британија крајем прошле године раскрстила с Европском унијом, правила увоза и извоза производа из Србије у ову земљу поново су иста као и пре брегзита. Наиме, 20. маја ступио је на снагу Споразум о партнерству, трговини и сарадњи између Републике Србије и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске, који је потписан у априлу. Тако је укинута царина од 20 одсто на српске производе која је плаћана четири и по месеца.

 

Кашњење у уговарању поменутог споразума још у фебруару је критиковао председник Србије Александар Вучић, који је упозорио на последице. „Зашто нисмо на време испреговарали споразум с Великом Британијом о слободној трговини? Нисмо знали да иде брегзит. Сада наше фирме морају да чекају на то”, указао је тада председник. Додао је да са Великом Британијом имамо годишњу трговинску размену од 600 милиона евра, а да ће се то што нисмо имали споразум одразити негативно на БДП од 0,1 до 0,2 одсто.

Које су последице кашњења споразума знаћемо прецизније крајем године, али током прва три месеца 2021. у Велику Британију је извезена роба у вредности од 86,9 милиона евра, што је за шест милиона више него прошле године. Увоз у Србију вредео је 50,7 милиона евра, што је за 10 милиона мање него у истом периоду претходне године, подаци су Републичког завода за статистику. Да ће овај документ допринети повећању спољнотрговинске размене, потврдили су и у Привредној комори Србије, која је саопштила да ће, захваљујући овом документу, компаније из Србије задржати позицију респектабилног добављача на захтевном тржишту Уједињеног Краљевства.

У разговору за „Политику” професор др Михајло Рабреновић каже да овај споразум даје ново светло и нове подстицаје у односима Велике Британије и Србије, и то у више сфера. Ипак, наш саговорник упозорава да његово парафирање није довољно. „Њиме су нам отворена многа врата, а да ли ћемо кроз њих проћи, то зависи и од нас. За примену овог важног споразума потребно је да надлежна министарства, привредне коморе и друге пословне асоцијације активно учине више у представљању потенцијала привредницима и предузетницима који би, такође, требало да буду много активнији на том плану”, објашњава Рабреновић, који је био саветник за економску сарадњу с Великом Британијом у Привредној комори Србије.

Искусни дипломата Зоран Миливојевић сматра да је споразум с Великом Британијом значајан пре свега због билатералних односа с овом великом светском силом. Велика Британија је, подсећа он, стална чланица Савета безбедности и важно је да билатералне односе с овом земљом уредимо након њеног изласка из Европске уније. „То је смисао овог споразума који има економску димензију, али је и његов политички контекст веома важан”, каже Миливојевић.

Велика Британија је на 21. месту извозних дестинација Србије, а на 24. месту по српском увозу. Због културних и научних потенцијала ове земље, привредне и финансијске моћи требало би да ова земља буде барем међу првих 20 трговинских партнера Србије, сматра Михајло Рабреновић. Релативно низак ниво привредне сарадње, додаје, у потпуној је супротности са чињеницом да та земља има веома велики међународни, дипломатски, политички и војни рејтинг. Њене везе са земљама Комонвелта, који окупља 53 државе, чине је респектабилним пословним партнером. Ипак, нови споразум представља снажан сигнал да наше две земље стварају правни оквир за унапређење привредне сарадње. „Његово потписивање представља и шири, социолошки феномен, доприноси побољшању међусобних веза, које су, у начелу, у успону иако постоје и изазови у погледу појединих питања, као што је статус Косова и Метохије”, напомиње Рабреновић.

Значај недавно потписаног споразума нагласила је и британска амбасадорка Шан Маклауд, рекавши да се радује што ће видети како више компанија из Велике Британије напредује у Србији и како британско знање даје подстицај економском развоју наше земље.

Рабреновић подсећа да се Велика Британија никада није у потпуности предала правно-организационим начелима Европске уније током 47 година чланства у тој организацији. За разлику од других земаља, сачувала је одређени степен суверенитета, што се видело у задржавању фунте као средства плаћања, али и у чињеници да шенгенска виза није била основ за улазак на њену територију. Одлука британског народа да напусти ЕУ је, како наводи наш саговорник, историјска, а у поступку одлучивања превладали су аргументи да би Велика Британија требало да уђе у нову етапу.

У циљу потпуне артикулације своје нове политике, Влада Велике Британије у марту је парламенту представила својеврсну стратегију глобалне Велике Британије, која представља осврт на кључна питања и настојање да се дефинише њихова будућа улога у сложеном свету у коме живимо. Зоран Миливојевић истиче да ће, након брегзита, ова земља имати потребу да се поново потврди као глобална сила. Миливојевић подсећа да је некадашња британска премијерка Тереза Меј изјавила у Скопљу да ће Велика Британија наставити своје активно присуство на Балкану.

„Морамо рачунати да ће британска политика бити ослоњена и на традицију, али и на ставове који су примерени савременим односима и њиховим интересима на овим просторима”, каже Миливојевић. Он подсећа да је британска политика на Балкану пре свега била антируска, па нема сумње да ће они наставити да се боре против руског утицаја на Балкану, што ће се свакако одразити и на однос са Србијом. Миливојевић сматра да ће Британци покушати да обнове свој утицај у Грчкој и да ће подржати Турску управо због њене антируске политике на овом простору. Такође, инсистираће на подршци региона интересима трансатлантске заједнице, тачније Запада.

„Што се нас тиче, одржавање добрих односа са Британијом веома је значајно, али ћемо имати задатак да бранимо свој национални интерес када је реч о Косову и Метохији, европским интеграцијама и српском питању у региону”, каже Миливојевић и додаје да је реч о земљи која има потенцијал да вам помогне, али и да вам нанесе штету, што никоме не одговара. Антрфиле

Разбити фаму о Британцима као непријатељима

Односи Србије и Велике Британије су имали значајне успоне, али и повремене падове, посебно током бомбардовања 1999 године, када су прекинути на краћи период. Међутим, Михајло Рабреновић сматра да би требало да разбијемо фаму о Британцима као непријатељима Србије, која се појављује у одређеним круговима.

„На Балкану, као и у неким другим тачкама у свету, постоји судар интереса разних земаља, тако да је, са ослонцем на савезништву у два велика светска рата и бројним светлим примерима из наше историје, потребно да потражимо заједничке циљеве и да се око њих објединимо, бар понекад увиђајући и сопствене пропусте из неких ранијих времена”, каже наш саговорник.

Дипломатски односи наше две земље имају историју дугу скоро 185 година, подсећа Рабреновић, а тај континуитет је веома важан, поготово јер актуелна власт покушава да одрже добре међународне односе и са Истоком и са Западом.

Када је у питању Велика Британија, наш саговорник сматра да је брегзит био један од инструмената да се обезбеди стабилан раст инвестиција, трговине и приступа стратегијским ресурсима. Постизање ових циљева, додаје, одвија се у сложеном историјском тренутку који карактерише извесна стагнација САД, али и развој Кине и ривалитет с Русијом.

Став Велике Британије према Србији мање је везан за брегзит, а углавном је одређен односом Србије према НАТО интеграцији и према Русији. Професор Џејмс Кер-Линдзи са Лондонске школе економије, подсећа Рабреновић, сматра да ће излазак Велике Британије из ЕУ утицати на њену способност да обликује односе Србије у вези с Косовом, али ће јој дати предност да решава друга важна регионална питања, попут илегалних миграција и транзита исламских бораца с Балкана у Сирију.

 

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milomir
Nikakva specijalna pamet nije bila potrebna da se predvidi da će agresivna politika ponarodnjačenog socijalizma Srbiji napraviti neprijatelje na svim stranama. Čak smo i od Rusa "zaradili" podozrenje otvorenom podrškom pučistima avgusta 1991. Koju poruku šalju oni koji ponavljaju "Britanci su nam neprijatelji"? Vi ste izgleda ponosni na to šta ste nam napravili i gde ste nas doveli svojim glasanjima, Gazimestanima, "rodoljubljem", jel to u pitanju, čuvate tekovine svog minulog rada?
MP 1
NE znam sta je to "ponarodnjacki soc."? Valjda se misli na vreme S. Milosevica. Ne vidim da je izdanak iz tog vremena I Dacic necooperativan prema velikim silama-naprot. Skinuli ga sa crne liste, cak je bio i ministar spolj. poslova iako ne zna ni jedan jezik na niviou diplomate, ni jedan diplomatski uspeh, ali u odnosima sa Englezima vrlo "koristan" cak sa Baronesom C. Eshton (Engleskinjom) stavio potpis na Briselski sporazum..Znaci negde ste se zabunili. Obican svet ima svako pravo da pamti i
Краљевина Србија најбоље решење
А што Србија као Британија не успостави парламентарну Краљевину Србију.
LaCosta
"Разбити фаму о Британцима као непријатељима" To uopste nije fama nego objektivna realnost. I nisu Srbi jedini narod koji je svestan te realnosti vec se oni broje desetinama. Oni saveznike menjaju bez najmanje grize savesti i kod njih je vlastiti interes uvek na prvom mestu. Sudbine drugih naroda ih uopste ne interesuju sto smo na svojoj kozi najbolje osetili '41 nakon 27. marta koji su oni finansirali. Sto se mene tice, no, thanks.
LaCosta
Mislim da niste povukli najsrecniju paralelu. Jasno je da tudja cizma nigde nije dobrodosla (osim kada se zrtvi usadi Stokholmski sindrom). Kao prvo, mi nismo bili pod okupacijom VB vec smo bili njihov saveznik iz prethodnog rata. Zrtvovali su nas da sebi kupe vreme a posle su zrtvovali monarhiju i doveli komuniste. Kao drugo, za razliku od klasicnih kolonijalnih sila Rusi potcinjene zemlje nisu koristili kao sirovinsku bazu vec su naprotiv oni sami bili sirovinska baza za potcinjene.
Велике силе нису родитељи
Треба питати народе Естоније, Киргистана, Казахстана, Украјине, Мађарске, Бугарске... шта мисле о Русима који су их окупирали, на пример. Заблуда о великим силама као пријатељима је смешна и показује елементарно непознавање ствари.
Irina
Британија је бивша сила, али још се мало копрца. Све те "велике земље" би само да искористе остатак света. Али, боље бити с њима добар, Рабреновић је у праву.
Petrovic
Rabrenovic kaze: "Разбити фаму о Британцима као непријатељима " Pa cije interese zastupa Rabrenovic? A sta znaci Vase da je M.R. u pravu? Pojasnite. Niko ne kaze da treba biti u sukobu sa zemljama kao sto je V.B. samo, da li imamo diplomate koji mogu da pazljivo grade te veoma osetljive odnose u kojima (istina) GB je daleko ispred jedne male Srbije, pritom u sustini NIJE zemlja prijatelj. Kako razvijati odnose sa zemljom koja i sada mesetari po Balkanu na stetu interesa Srbije? jos nepozvani !
Petrovic (Njujork)
" Британијa - веома велики међународни, дипломатски, политички и војни рејтинг" ? Zanimljivo. Evo ja sam magistar finansija sa dugim stazom u SAD i smatram da navedeno NIJE tacno. Uvek su imali potrebu mesanja u politiku mnogih zemalja i onda kad ih niko nije zvao, ni pitao. Igrali su naopaku ulogu prema JU u 20 veku, u raspadu JU, T Blaire agitovao za bombardovanje 1999e god. Britanija je na Srbiju u tim "dugogod. odnosima" cesto gledala kao na smetala, drugorazredne i sl. I sada je slicno.
Petrovic
Vi "Slobodane" uopste niste razumeli moj komentar ali niste propustili priliku da se narugate ! maniri jednog "Slobodana" su izgleda anti-maniri. NIJE tacno da Britanija ima visoku ocenu u medjunarodnim odnosima sada; Proverite ! Nigde ne kazem da takva zemlja treba nesto da pita Srbiju. Samo ukazujem koliko i kako su bili stetni prema Srbiji. Dajte malo znanja gospodine a ne tako dobro poznata arogancija. Sem toga, odgovara Vama i slicnima da Vas ponizavaju, bombarduju?
slobodan
Vrlo naivno razmisljanje. da nisu nas trebali da pitaju kako da vode svetsku politiku? Ocigledno zvanje magistra finansija ne pomaze u razumevanju politike.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.