Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: др РАДОЈЕ ДРМАНАЦ, генетичар

Читање ДНК записа чува здравље и препознаје болести на време

Да бисмо живели здрав живот, морамо да живимо у складу с нашим генима или да пробамо да их променимо, а за то је потребно да их све „прочитамо”. – Сада може раније да се препозна да ли ће неко добити рак и који су најбољи начини за „убијање” канцерозног ткива
Радоје Дрманац (Лична архива)

Велики број српских лекара и научника ангажован је у најпознатијим компанијама широм света и захваљујући њима дошло је до значајних открића која су утицала на побољшање начина за откривање болести и нових терапија за лечење.

Захваљујући једном од њих, др Радоју Дрманцу, генетичару и руководиоцу Научног сектора у компанији „Комплетна геномика” у Америци, једном од најбољих светских експерата за ефикасно читање ДНК, многе ствари су покренуте и у Србији. А пре свега утицао је на то да Пекиншки институт за геномику, који је светски лидер у секвенцирању генетског материјала за истраживање вируса, у нашој земљи помогне у оснивању лабораторије „Ватрено око” у Клиничком центру Србије, где се ради велики број разних тестирања на ковид 19. У разговору за „Политику” овај стручњак светског гласа истиче да све указује на то да је овај незгодни вирус, који се тако успешно шири, већ поcтигао скоро највећу ефикасност. „Због тога се не мења превише и садашње магичне вакцине, специјално РНК вакцине, довољно су успешне за све познате варијанте oвог вируса”, истиче др Дрманац.

Шта смо још научили о ковиду 19?

Развили смо боље лечење. Такође, показало се да је ношење добрих маски у затвореним просторима и у великим гужвама једна од најбољих заштита. Зато треба наставити ту добру праксу јер ћемо смањити и ширење грипа и других болести које се преносе ваздухом.

Зашто је битно секвенционирање (читање) генетског материјала особе за истраживање вируса?

Читање генетичког материјала вируса омогућава нам да пратимо адаптацију вируса тако да можемо раније да применимо мере заустављања његових нових генетичких варијанти. Истовремено читање гена људи који имају тешке симптоме помаже нам да унапредимо дијагностику и третман. Ако не читамо гене, то је као да оперишемо прелом костију без претходног снимка.

Пекиншки институт за геномику помогао је да се у КЦС-у отвори лабораторија „Ватрено око”. Каква је ваша повезаност с овим институтом?

Пекиншки институт за геномику преселио се у Шенџен (на југ Кине, близу Хонгконга) 2007. године и од тада користи име БГИ. Године 2013. БГИ је купио „Комплетну геномику”, компанију коју сам основао 2006. у Силиконској – Силицијумској долини (Калифорнија) у сарадњи с једним бизнисменом. У тој фирми смо развили најефикасније читање људског генетичког материјала. После куповине постао сам део менаџмента компаније БГИ и мој тим је наставио с унапређивањем ове технологије. Пошто сам знао да БГИ има „Ватрено око”, предложио сам мојим колегама из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ) и молекуларне биологије у Београду да се успостави сарадња с Владом Србије за добијање ове лабораторије за ефикасну дијагнозу ковида 19, за тестирање великог броја људи (више од 2.000 тестова дневно). Јелена Беговић, директорка ИМГГИ, преузела је овај пројекат и направила изузетан успех. Лабораторија је основана за неколико месеци.

Од 1987. године постали сте аутор више од 30 патената и добили сте више милиона долара за развој напредних технологија за секвенционирање генома. О каквим је патентима реч?

Целу каријеру сам посветио развијању ефикаснијих технологија за читање ДНК (гена и генома) укључујући припрему ДНК за секвенирање. То су биохемијски патенти као што је прављење чипова с милијардама ДНК молекула у облику нанолоптица које омогућавају јефтино паралелно читање преко 100 хуманих генома заједно у једном дану, на једном инструменту. Други пример је нова биохемија читања ДНК „слова” помоћу специјалних антитела које смо развили 2018. године. Ови патенти (које друге компаније не могу да користе) дају компетитивну предност БГИ да уради најјефтиније читање гена.

Где би данас била Србија да сте своје патенте овде реализовали?

Врло је важно за све земље да учествују у развоју и коришћењу нових технологија у барем неким областима. Инвестиције морају да буду дугорочне. Драго ми је да је то сада препознато од стране Владе Србије. Било би изузетно корисно да сам могао да остварим сав овај развој у Србији раније, али ни много веће земље попут Француске и Немачке нису учествовале у развоју ове нове технологије која захтева интеграцију многих елемената. Срећан сам што кроз компанију БГИ Србија добија по приступачној цени најефикасније читање гена, чији сам развој започео у Београду пре 30 година.

Залагали сте се за то да наша држава не треба да буде последња већ међу првима која ће радити анализе и да треба да оснује центар за тестирања?

Генетичко тестирање базирано на ефикасном читању ДНК људи, патогена и свих других организама важно је за персонализовано одржавање здравља и превенцију болести, а такође и за будућу економију. Србија има научну основу за увођење ових технологија које су сада постале доступне после 30 година развоја, специјално у последњих осам година после спајања „Комплетне геномике” са компанијом БГИ и огромним инвестицијама које су доступне у Кини.

Ви сте заправо осмислили метод за брзо и ефикасно читање ДНК записа сваке особе. Зашто је то важно?

У нашој ДНК је записан програм који флексибилно контролише развој и функционисање свих наших ткива. Тај програм интерпретира разне сигнале и адаптира наше тело променама у средини у којој се развијамо и живимо. Неке особе се боље прилагођавају једној, а друге другој средини. Да бисмо живели здрав живот, морамо да живимо у складу с нашим генима или да пробамо да их променимо ако нема другог решења. За то је потребно да прочитамо све наше гене. Да би читање гена постало рутина и основа дужег здравог живота, оно мора да буде тачно и по доступној цени. Ефикасност читања је кључна. Сада смо скоро милијарду пута ефикаснији него пре развоја ових нових технологија.

Да ли је баш свакој особи све о њој записано у генима?

Наш генетички програм носи запис који није потпун већ подразумева животну средину и начин живота у коме је еволуирао током милиона година. Такође, случајне мутације и оштећења ткива у току живота не могу се предвидети читањем наслеђеног генома. С друге стране, „читање” ДНК омогућава и праћење молекуларног стања наших ткива у току живота, не само какве гене имамо него и који су гени сада активни тако да путем овог ефикасног читања ДНК пратимо здравље на молекуларном нивоу да би га боље одржавали. Такође, можемо раније да препознамо, на пример, добијање канцера и да сазнамо како најбоље да убијемо свако специфично канцерозно ткиво.

Ако неко има „лош” ген за развој неке болести, да ли то може да се поправи?

У неким случајевима може путем генске или ћелијске терапије. И то је област која се све више развија и повезује с доступим читањем генома.

Анализа гена је пре 15 година коштала милион долара. Колико сада кошта и да ли је свима приступачна?

У БГИ постигли смо најнижу цену анализе свих људских гена. Прошле године на престижној научној конференцији на Флориди представио сам наше достигнуће од 100 долара по тесту, што је пет пута ниже од претходног рекорда. У БГИ имамо циљ – читање генома за све људе. Већ радимо на достизању још доступније цене од 10 долара по тесту.

Зашто је битно да се ДНК запис још нерођене бебе сачува у компјутеру и користи ако затреба?

Што раније знамо наше гене (пре рођења је најбоље), знаћемо како да спречимо нежељене интеракције гена и средине које би водиле у болест (на пример шта беба не сме да једе или који додаци исхрани су за ту бебу обавезни). Ово је поготово важно за око пет одсто зачећа која носе врло негативне мутације генетичког записа. У најтежим случајевима где не постоји лечење родитељи могу да одлуче да се трудноћа прекине.

Како сте дошли на идеју да осмислите овако важну ствар? Да ли је тачно да сте то одлучили у ресторану „Десетка” у Београду док сте разговарали с колегама?

Да би се нешто ново осмислило, морате бити у то „удубљени”. Две-три године пре тог „еурека” тренутка стално сам размишљао о томе да мора да постоји ефикаснији начин читања целокупне ДНК него „ручно”, парче по парче. Разговор у ресторану „Десетка” у фебруару 1987. године с једним колегом, Дејаном Низетићем, који је размишљао како да користи тада нову технологију за ДНК умножавање (ПЦР), произвео је варницу и натерао ме да размишљам о томе како да користим елементе ПЦР-а (библиотеку кратких синтетичких ДНК) за ново ефикасно ДНК секвенцирање. Још важније од прве варнице била је опсесија новим могућностима и фокус на то да се идеја реализује. Једна варница треба да производе пуно нових варница да се нова технологија реализује у пракси. Моја друга варница се десила годину дана касније у Институту за молекуларну генетику кад сам осмислио један приступ за биохемијско прављење милијарди ДНК клонова у једној епрувети. То је омогућило ефикасно припремање ДНК за читање милијарде ДНК молекула на једном микроскопском стаклу.

Колико је од тог тренутка до данас био тежак пут да постанете један од најбољих српских научника?

Пре свега хтео бих да кажем да ми је драго да сам упорним фокусираним радом који сам започео у Србији постао један од светских експерата за ефикасно читање ДНК, једне од најважнијих технологија за будући дужи и бољи живот људи. Мислим да Србија има пуно успешних научника из разних области науке и технологије. Од детињства сам ценио научна и технолошка достигнућа. Изузетне студије молекуларне биологије на Биолошком факултету у Београду упутиле су ме у правцу анализирања ДНК. Институт за генетичко инжењерство у „Галеници” (који је основан 1982. заcлугом Владе Глишина) и касније ИМГГИ омогућили су ми да користим и развијам ДНК технологије.

После концепције прве технологије за ефикасно читање целокупне генетичке информације у ресторану „Десетка”, уз помоћ мојих професора Раше Црквењакова и Владе Глишина, успели смо да 1988. године добијемо научни грант од САД за развој ове технологије у ИММГИ. Тај грант нам је омогућио патентирање ове технологије у САД и да се 1991. пребацимо у „Argonne National Lab” код Чикага и учествујемо у „Human Genome Project”. Касније 1994. године, на бази ових патената и уз помоћ бизнис партнера основали смо компанију „Hyseq” у Силиконској долини за даље развијање ове технологије и њено коришћење за откривање нових гена за нову дијагностику и нове лекове. Кад је „Hyseq” кренуо у развој лекова, моја група које је радила на новим технологијама за читање ДНК одвојила се 2002. и неколико година касније, 2006, формирана је „Комплетна геномика”, која је направила револуцију у читању људских генома. Спајање „Комплетне геномике” са БГИ 2013. омогућило је коришћење наше технологије по целом свету по све доступнијој цени.

Коме сте посебно захвални на подршци на овом путу ка остварењу професионалних снова?

Изузетно сам захвалан ташти која је посветила велики део свог живота како би одгајила моју децу, а њене унучиће, и тако ми омогућила „даноноћни” рад на развоју нових технологија за читање ДНК.

 

Први текст објављен у „Политици”

Да ли и даље чувате текст који је „Политика” о вама објавила као најбољем ђаку ОШ „Иво Лола Рибар” у Рашкој?

Да, чланак су урамили моји родитељи пре 50 година и још стоји на зиду у кући где они живе.

 

Живот на брежуљцима Силицијумске долине подсећа на Рашку

Када планирате да дођете у Србију?

У Србију долазим сваке године, једино нисам био прошле године. Надам се да ћу поново доћи на јесен, када очекујем да ће ковид 19 бити побеђен.

Да ли сте задовољни животом у САД?

Живот је врло различит у разним деловима САД. Задовољан сам садашњим животом у Беј Ерији у Калифорнији (околина Универзитета Стенфорд) пошто живим на брежуљцима Силицијумске долине окружен природом, што ме подсећа на живот у мом селу Кућани на брдима у близини Рашке. Калифорнија има најчистију животну средину. Ускоро ће бити десет година од када производимо своју струју (уз помоћ соларних панела) за све потребе, укључујући грејање и хлађене и за електричне аутомобиле.

Како проводите време?

Радим на оном што волим са својим оданим тимом. Нас двадесетак, укључујући и моју супругу Снежану, радимо заједно више од десет, чак и двадесет година. Задовољан сам што ће наша технологија ефикасног читања ДНК, укључујући нове идеје на којима сада радимо, унапредити људски живот. Истовремено уживам у игрању с унучићима који живе у близини. Неколико месеци годишње проведем у Кини, где у БГИ раде хиљаде људи на имплементацији наше технологије и производњи ДНК секвенцера и реагенаса. Такође смо срећни да је Калифорнија релативно близу Хаваја, који имају предивне плаже и топлу, чисту океанску воду где често „идемо на море”. Али, чак и на Хавајима настављам рад уз помоћ електронске поште и „зум” апликације на остваривању животне опсесије.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

hvala Politici
Hvala Politici na ovom odlicnom tekstu, a naučniku čestitamo dostignuća. Kako je lepo pročitati o nekome ko je veliki u svom poslu, a skroman čovek. Želimo mu sve najbolje.
za korak ispred svih
jeftini testovi, skupa terapija!
vracarac
Na nekome kola moraju da se slome. U ovom slučaju to je tašta. Ali i ta žrtva ima svoju lepotu. Ništa lepše nego učestvovati u odrastanju dece svoje dece. Mora da se ima jedan cilj, i da se veruje da će žrtva da se isplati na nama nepoznate načine i puteve.
Charlie
Odlican intervju, nastavite da pisete o naucnicima i njihovim dostignucima!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.