Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛМСКА КРИТИКА

Вињете из једног америчког сна

Филм: „Минари”, сценарио и режија: Ајзак Чунг Ли, улоге: Стивен Јеун, Хан Јери, Алан Ким, Ју Јунг Јун, Вил Патон, трајање: 115 минута, производња: САД, 2020.
Из филма „Минари” (фото: дистрибутерска кућа Мегаком филм)

Уз тај фини, непрекидни емотивни пулс који годи гледаоцу, филм „Минари” америчко-јужнокорејског сценаристе и редитеља Ајзака Чунг Лија (шест номинација за награду „Оскар”), осваја неком врстом природне једноставности што се рађа из интимистичког сусрета два света и две генерације унутар корејске имигрантске породице са њеним америчким сном.

Саткан од низа реалистичких приказа, заједно спојених на органски начин без напора, Лијев филм нам приповеда готово па личну аутобиографску причу о ауторовом детињству и одрастању у руралном подручју Арканзаса осамдесетих година прошлог века. У Регановој ери. И у ери филмова на чију визуелну естетику и сам „Минари” неодољиво подсећа.

Филм је скројен од тих лепо запажених и „осликаних” вињета из једног од многих америчких снова. Конкретно, у овом случају, од Џејкобовог сна (изванредан Стивен Јеун) да са супругом Моником (Хан Јери) и двоје деце (Ноел Кејт Чо и неодољиви Алан Ким у улози маленог Дејвида), усред арканзаске недођије свије гнездо и постане свој на своме. Да постане фармер који ће на плодној земљи узгајати корејско воће и поврће, јер је у то време више од 30 хиљада Корејаца годишње пристизало у Америку...

И могла је ово да буде права сеоска идила да живот константно не поставља замке и пред Џејкоба и пред чланове његове породице, а „Минари” и јесте првенствено прича о породици. Попут многих других и њу прати претња болести, катастрофе, финансијске пропасти, уз сав тај тежачки рад од којег се и живи на селу, на фарми уз огромна улагања зноја, а не само новца за све оне основне потрепштине. И све се у овој Лијевој причи врти око те фарме на ивици катастрофе и све се то рефлектује на односе унутар породице који се нарушавају али се ипак граби даље, јер из свих њих заједно извире она исконска доброта, чврста вера и проналажење непроцењивих благослова усред трагедије и катаклизме.

Централна метафора у филму је биљка по којој је филм и назван – минари. Вишегодишња корејска биљка која се ставља у свако јело, а расте на свим теренима близу воде. Пошто умре у првој сезони, у свакој следећој расте јача и боља, ревитализујући и тло и воду око себе. Минари као круцијална метафора која сумира имигарнтско искуство – жртве које чини прва генерација имиграната да би друга успела. У Лијевом филму биљка је са лакоћом пустила корен на америчком тлу, показујући тако и жилавост, снагу и еластичност имиграната на путу да пронађу своје место у Америци.

Главни мотиви у овој филмској причи извучени су из класичних елемената: ватра, вода, земља, ваздух. Они имају и реметилачки и продуктивни утицај и симболи су свих изазова прилагођавања новој земљи. Џејкобове посађене биљке вену, минари пркосно расте уз поток, ватра уништава стовариште, али ће уједно помоћи породици да се ресетује, пресабере и уједини различите снове...

 „Минари” је филм пун топлине, али и хумора у чију се спонтанопст не сумња. Сама породична динамика мења се оног тренутка када у Џејкобов породични четвороугао стиже Моникина мајка Сун (Ју Јунг Јун, добитница награде „Оскар” за најбољу споредну улогу), са нарамцима традиционалних сушених корејских биљака, инћуна и чудеса из старе отаџбине. Она је све супротно од онога како би требало да изгледа и понаша се једна типична америчка бака. Сун не кува, не пече колаче, не брине о деци на традиционалан амерички начин. Уместо тога, она учи децу картарошким триковима, псује, свађа се са телевизором. Али она је управо та која је са својим непроцењивим животним искуством на правом месту посадила минари. Да расте и буја – слободно и безгранично...

Аутентичност филмске приче Ли гради и на болно интимним детаљима, не само везаним за Џејкоба, маленог Дејвида или саму баку Сун. Главним филмским јунацима придружен је и лик искусног пољопривредног радника Пола (одлична улога Вила Патона), америчког ветерана из корејског рата, Џејкобове добронамерне десне руке и човека који ће недељом проводити време вукући огроман крст на својим леђима, миљама прашњавим путем дуж арканзаских фарми пуних неизвесности. Свако у овој причи на свој начин носи свој крст, али је Полова жртва посебно симболична...

„Минари” је суштински једна од типичних америчких прича, али виђена новим очима. Очима маленог Дејвида, петогодишњег сина азијских имигрантских родитеља, дакле – нове генерације која тражи и види свој део раја. Осим причињених глумачких радости и лепоте кадрова снимљених камером Аустралијанца Лаклена Милна, изузетан допринос Лијевом филму дала је и оригинална музика Емила Мосерија, коју изводи симфонијски оркестар. Музика и филмска слика су у савршеном складу.

 „Минари” Ајзака Чунга Лија је филм који ће се осим по лепоти памтити пре свега због аутентичних и раскошних глумачких перфоманса, по чак шест номинација за награду „Оскар”, укључујући и онај за најбољи филм, по срушеној језичкој баријери (у филму се подједнако говори корејски и енглески), и по томе да је један од извршних продуцената овог филма и звезда Бред Пит...

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мики
Типична америчка бака је 80-их као и дан данас доносила храну из коцкарница за више породица коју је плаћала ваучерима која јој ковкарнице дају бесплатно уколико је члан коцкарница.
Vesna
”Сун не кува, не пече колаче, не брине о деци на традиционалан амерички начин.” Ha-ha ovo mozda vazi za srpske bake - ali sigurno ne za americke.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.