недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ломићемо језик због родне осетљивости

Здање Ма­ти­це срп­ске (Фото принтскрин)

Приморавање становништва на употребу искључиво родно осетљивог језика повлачи за собом дубоке резове у норми стандардног српског језика, упозоравају из Матице српске Данас на снагу ступа Закон о родној равноправности, срочен тако да еминенти зналци и чувари српског језика не могу да зажмуре над одредбама које искључиво налажу употребу родно осетљивог језика. По слову закона то је „језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у правцу остваривања равноправности, укључујући промене мишљења, ставова и понашања у оквиру језика којим се служе у личном и професионалном животу”. Формулације у закону које обавезују да се у службеној употреби једино користе форме родно осетљивог језика које се, између осталог, односе на употребу такозваних фемининатива, то јест именица којима се реферише о особама женског пола – недопустиве су – по мишљењу 50 стручњака, махом универзитетских професора, међу којима има и академика и емеритуса. Они су потписници дописа „Родно осетљиви језик, фемининативи и равноправност полова”, који је Матица српска упутила државном врху.

Реаговање стиже са закашњењем јер, како се у допису наводи, Матица српска није благовремено консултована, као ни Одбор за стандардизацију српског језика САНУ, што сматрају процедуралном грешком која се убудуће не би смела догађати. Подржавајући идеју да се донесе Закон о родној равноправности, језички стручњаци предлажу да се свака формулација у којој се инсистира на искључивој употреби родно осетљивог језика преформулише тако да се допусти употреба и форми граматичког мушког и женског рода приликом номиновања особа женског пола. На тај начин, уверавају, обезбедила би се равноправност ставова становништва, нико се не би осећао дискриминисаним и свако би имао право да се служи једним или другим видом изражавања. Уколико се временом фемининативи толико увреже у структуру српског језика те постану доминантни у свим видовима изражавања, њихово место у језичком систему може да буде промовисано, сматрају језички експерти. До тада скрећу пажњу на последице ригидних законских решења која налажу да се посебним мерама мора обезбедити употреба родно сензитивног језика.

– Формулације из закона јасно указују на искључивост, непостојање толерантне политике, па чак и на присилно наметање употребе фемининатива у стандардном српском језику. При томе се не узима у обзир и став немалог броја становника Републике Србије који не сматра дискриминишућим употребу именица граматичког мушког рода за означавање особа женског пола. Незанемарљив број женског дела становништва ништа лоше не види у томе да неко уз њихово име употребљава форме попут: шеф/руководилац/секретар одељења уместо шефица/руководилица/секретарица одељења и слично. Због тога се и поставља питање где је ту демократичност. Зашто се не води рачуна и о томе да би можда за неку жену употреба фемининатива била управо дискриминишућа, негативно конотирана и непожељна? Приморавање становништва на употребу искључиво родно осетљивог језика повлачи за собом дубоке резове у норми стандардног српског језика и, у начелу, недопустив језички инжењеринг. Будући да норма мора да буде еластично стабилна, сваки вид овакве радикалне интервенције аутоматски имплицира велик број родно неписменог становништва, што је свакако непожељно – само је делић реаговања Матице српске.

Посебну пажњу језички зналци скрећу на део закона у којем се инсистира на употреби родно осетљивог језика у уџбеницима и наставном материјалу, сведочанствима, дипломама и другим видовима образовно-васпитног рада. Отуда би применом ригидних законских решења текстови уџбеника морали да се преструктурирају. Како?

– Уместо формулација попут: „Староседеоци Америке су Индијанци и Ескими (Инуити). Они припадају жутој раси. Преци Индијанаца доселили су се из Азије. Индијанци су се проширили и населили амерички континент све до Огњене земље на југу”, према одредбама овог закона текст би морао да гласи: „Староседеоци/староседелице Америке су Индијанци/Индијанке и Ескими/Ескимке (Инуити/Инуићанке). Они/оне припадају жутој раси. Преци/преткиње Индијанаца/Индијанки доселили/доселиле су се из Азије. Индијанци/Индијанке су се проширили/прошириле и населили/населиле амерички континент све до Огњене земље на југу.” Сасвим је јасно да се на овакав начин ствара текст који оптерећује читаоца и отежава рецепцију, а лака проходност уџбеника требало би да му буде примарни циљ – илуструју потписници дописа, наводећи пример из уџбеника Географија за седми разред основне школе, аутора Дејана Шабића и Снежане Вујадиновић.

Овакве формулације, указују језички зналци, могле би се избећи једном уводном реченицом на почетку сваког текста, којом би се указало на свест аутора о родној равноправности, а у којој би стајало да термини који се употребљавају у граматичком мушком роду могу да подразумевају особе и мушког и женског пола.

Још нису предложили како би се слична потешкоћа могла превазићи у средствима јавног информисања, која су по овом закону такође дужна да приликом извештавања користе родно осетљиви језик и да развијањем свести о значају родне равноправности доприносе сузбијању родних стереотипа и на њима заснованих друштвених и културних образаца, дискриминације на основу пола, односно рода, као и родно заснованог насиља...

Коментари177
108ca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miloš
E pa, kome smeta, za mene će žene uvek ostati advokati, borci, doktori itd. A ovaj zakon neće zaživeti. Narod ne možeš prevariti. Svi pobornici woke culture to će morati da shvate. To ili put u Lazu Lazerevića.
Lili Vu
PA VALA JE VREME ZA SMENU VISEVEKOVNOG PATRIJARHALNOG VASPITAVANJA U SRBIJI ! Unapred svi znamo kome ce to da smeta .... ali nema veze.... vazno je krenuti prvim korakom !
asinus
Na Srpskom.., Imenica: Zamlata (on,ona, ono). Multirodno ravnopravna. Glagol: Zamlacuje. Recenica, slozena: Zamlate, nemojte da nas toliko zamlacujete, bre.
ZAvram
Питам се: да ли су посланици били под утицајем неког опијата, када су могли, ругајући се народу, традицији, вишевековној баштини, да изгласају овај накарадни закон? И, шта је чекала Матица српска? Да јој неко донесе кафу и колач, па да почне да размишља о невољи, која ће да нам унакаради говор, писање, разговор? (Не) равноправност се дешава на терену. Извршилац треба да сруши незаконити објекат, у туђем дворишту. Дође без документације, и посаветује прекршиоца, а угрожену жену оштети додатно.
Из Британије
Сви брину о пар речи а не примећују да је сам чланак (осврти такође) написан коришћењем десетина и десетина непотребних накраднних страних речи за које постоје устаљене српске. То није важно? Расправља се који род ћемо употребити у ионако већ уништеном српском језику. То је као када би се расправљало о реду седења на броду који тоне. Губљење времена.
Из Британије
Неке од речи: ”Норма,стандардно,еминентни,промовише,професионално, формулације,форме,реферише,реаговање,консултована,стандардизација,процедурално,идеја,инсистира,преформулише,форма,номиновања,дискриминисаним,доминантни,систем,промовисано,експерти,ригидних,сензитивног,толерантне,дискриминишућим,негативно,конотирана,инжењеринг,еластично,стабилна,радикалне,интервенције,аутоматски,имплицира,инсистира,материјал,ригидних,преструктурирају,текст,рецепцију,илуструју,аутор,термини, информисања,стереотип”.
Miloš Kabajić
@Vladislav Đorđević U tekstu zaista nema desetine takvih primera, ali ih svakako ima. Na primer, "именица којима се реферише о особама женског пола" sadrži glagol "referisati" u nespretnoj sintagmi koja se može zameniti prirodnijom a ništa manje preciznom sintagmom: "imenice koje upućuju na osobe ženskog pola". Tu je i "nominovanje osoba ženskog pola" (opet upućivanje ili imenovanje), "rodno senzitivni" (osetljivi). Samo se u tome slažem sa autorom početnog komentara.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља