Четвртак, 29.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Свестрани генерал Живко Павловић

Светлост на помало заборављеног академика, официра, писца и најближег сарадника Радомира Путника бацила је нова студија историчара Александра Животића
Живко Г. Павловић (Википедија)

Генерал и академик, војник и историчар, писац и преводилац, најближи сарадник војводе Радомира Путника – све те одреднице стале су у животопис Живка Павловића (1871–1938). Светлост на ову помало заборављену личност бацила је нова студија историчара Александра Животића, професора Филозофског факултета у Београду.

Његова нова књига „Војник и историчар – генерал Живко Г. Павловић” у издању Медија центра „Одбрана” објављена је у овој години, када се навршава век и по од Павловићевог рођења и сто година откако је овај свестрани официр примљен у Српску краљевску академију, данашњу САНУ.

За наш лист Животић каже да је Павловић, родом из села Рамаћа, поникао из срца устаничке и државотворне Шумадије и да је васпитаван у њеном националном и домаћинском духу с израженом државотворном свешћу и посебним односом према дужности.

„Стицањем независности на Берлинском конгресу 1878, Србија се посветила изградњи државних институција, укључујући и формирање војске европског типа. Омасовљавањем новоустројене Војне академије отворена су врата ширем слоју српских младића са села и из варошица да живот посвете раду у војсци. У земљи која је вапила за школованим људима, официри су често остављали дубок траг и на другим пољима друштвеног деловања. Њихово познавање природних наука, историје и географије, уз посвећеност истраживању и писању, често их је сврставало у малобројне научне ауторитете свога доба. Међу њима је био и Живко Павловић”, каже Животић.

Према његовим речима, Павловић се по завршетку Војне академије усавршавао у Немачкој (1902). По повратку у Србију наставио је службу као генералштабни официр, а упоредо се посветио војнотеоријском раду.

„Писао је расправе из области тактике и стратегије, а с немачког је преводио значајна дела из области војних наука. Као један од најдаровитијих официра своје генерације сврстао се међу најближе сараднике војводе Радомира Путника у балканским ратовима и делу Првог светског рата, и то на инсистирање самог Путника, који му је предавао на Војној академији”, објашњава Животић.

На том месту Павловић је учествовао у изради ратних планова Врховне команде, а приписују му се заслуге за то што је промишљеним планирањем операција у Првом светском рату сачувао главнину српске војске.

„Али, Павловићев успешан рад у Штабу Врховне команде сучељавао се с нараслим владарским амбицијама регента Александра и то је учинило да усред рата буде премештен на место команданта Шумадијске дивизије. И одатле је смењен 1917. и постављен на место војног изасланика у Атини. Ипак, Солунски фронт је 1918. пробијен управо према Павловићевим ранијим замислима”, истиче Животић.

После Првог светског рата Павловић је 1921. изабран за члана Српске краљевске академије, на предлог Јована Цвијића, за „заслуге у области војних наука и ратоводства”. „Поред Јована Мишковића и Стевана Бошковића, био је један од тројице српских генерала који су били академици”, наводи Животић.

Недуго затим премештен је на место помоћника команданта озлоглашене Треће армијске области у Скопљу, што га је подстакло да напусти војску и пензионише се у годинама кад је још могао много да учини за државу и војну службу.

„После пензионисања посветио се писању историје војних операција српске војске, израставши у утемељивача наше војне историографије о балканским ратовима и Великом рату. Његови радови су живи споменик и поуздано сведочанство о ратним напорима и жртвама Србије. Међутим, југословенско војно вођство, импресионирано достигнућима француске ратне вештине, није посебно придавало значај анализи тих искустава”, објашњава Животић.

Живко Павловић је умро 1938. године у врачарском санаторијуму, а сахрањен је два дана касније на београдском Новом гробљу, у присуству хиљада сабораца, пријатеља, поштовалаца и највиших представника војних и цивилних власти, Српске краљевске академије и Српског културног клуба. Свој живот је најбоље сажео реченицом коју је Животић узео за мото књиге: „Узрок је мом запостављању што се моја сељачка грбача не може ни пред ким да савија.”

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dan Dusan Milicevic
Kad god je seljaci sin dospio na uzvisene polozaje u drzavi svojom vrijednoscu i pameti , drzava je isla naprijed. Kad god je predstavnik Elite na celu drzave, drzava ide nazad zato sto elita misli smo o sebi i svojima a seljacki si vjeruje u drzavu koju stvara i gine za nju!!! I ne klanja se eliti!!!!
Влада Костић
Нису у питању ни сељачки, ни господски синови, већ само синови. Када једном обучеш униформу схватиш "јеси или ниси". Војници могу да се стварају и школују, али ратници не могу, они су то по рођењу или нису, то сам бар ја на "својој кожи осетио" и својим очима видео. За војника је потребна школа, а за ратника пре свега памет и храброст, без тога никаква, па ни највиша војна школа у рату ништа не вреди. У рату нема школских клишеа, сваки бој или битка је прича за себе.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.