Четвртак, 29.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Студенти о настави и испитима у време короне

Pexels
Дуња Ристовић (Правни факултет) (Фото лична архива)

Ако имаш вољу – пандемија не смета учењу

Нова „нормалност” и потпуно нови услови студирања заједно с пандемијом закуцали су на врата свих високообразовних установа у Србији, само што су се неки од њих, због природе студија, лакше прилагодили од других. Дуњу Ристовић из Пожаревца, студенткињу друге године Правног факултета Универзитета у Београду, измењене околности нису пореметиле, а доказ да се снашла одлично јесте и то што је прва међу својим вршњацима „очистила” годину, и то с просечном оценом – 10.

– Факултет нам је омогућио онлајн наставу, која је заменила дотадашњу „живу реч” с предавања. Олакшавајућа околност је то што смо „упливали” у други семестар прве године са већ устаљеним радним навикама, те нам није било потребно никакво привикавање на тадашње стање. Све што је било битно јесу самодисциплина, снажна воља и пар књига. Битно је да се фокусирате на оно што вас испуњава, а то су за мене породица и успех – каже Дуња. Она је захваљујући просеку постала и чланица студијске групе која јој је омогућила бољу и директну комуникацију са професорима.

– Корона је неке колеге демотивисала, изгубили су године на факултету, али ја чврсто верујем да су за добар успех потребни само сто, столица и књиге. Мотивацију треба пронаћи у другим стварима – наглашава Дуња.

Иако је пандемија однела много живота, нарушила мир и благостање, показала је и да је време да се „успори”.

– Можда је највећи проблем било то што нисмо осетили студентске дане, били смо углавном код куће. Али, моја породица је моја база, ослонац и сигурност, па сам зато време проводила баш с онима који ме усрећују, у родном Пожаревцу, где сам и спремала испите – каже ова студенткиња права.

Јашко Таминџић (Машински факултет) (Фото лична архива)

Ништа не мења наставу „уживо”

Сви они који су можда раније ћутали на чувено професорско „имате ли неко питање” за време короне су схватили колико је баш то важан део њихових студија. Професорска објашњења, консултације, савети и усмерења незамењиви су за стицање знања, али нажалост, било је и оних предавача који су у томе подбацили. Јашко Таминџић, студент четврте године на смеру термотехника Машинског факултета, каже да су он и колеге имали доста „застоја у комуникацији” с наставницима, али да је било и „светлих примера”, односно професора који су успели да студентима увек буду на располагању.

– На почетку пандемије имали смо наставу искључиво онлајн, и само је професор Радиша Јовановић на предмету Аутоматско управљање предавања држао тако да га видимо, преко „скајпа”, и након тога објашњавао све што нам је нејасно. Добру комуникацију имали смо и с наставним особљем катедре за расхладну технику, где су нам такође излазили у сусрет. Остали су послали ПДФ и презентације и рекли „научите”, док су мејлом објашњавали оно што је нејасно – каже Јашко.

Ако је неком нешто било нејасно, ту је био мејл. Али, „светлосним годинама” академци су чекали на повратне информације. На то, додаје наш саговорник, немају коме да се жале јер, иако су у анкетама које је радио студентски парламент поједини професори добили лоше оцене, то нема ефекта.

У почетку су се, каже, због тога осећали оштећено кад је знање у питању, али већ од прошлог маја су поново могли да долазе на факултет и да постављају питања.

– Мислим да немамо „рупе” у знању, али просто ми се не допада начин на који су се неки професори понашали. Сматрам да је настава уживо боља јер ништа не може да замени интеракцију студента и професора. Боља је атмосфера уживо и брже се учи, брже се разуме. У овој години је било боље и наш смер, термотехника, једини је који је имао уживо сва предавања у четвртој години, и то када је у земљи било по више хиљада заражених. То је за похвалу и доста нам је помогло да савладамо овај део градива – закључује Таминџић.

Ана Кљајић (ФПН) (Фото лична архива)

Професоре нисам ни упознала

Ана Кљајевић је за време пандемије успела да дипломира новинарство на Факултету политичких наука, а потом и да упише мастер студије менаџмента на Факултету организационих наука. Сама транзиција из једне на другу установу ни у нормалним околностима није лака, а пандемија и нови услови студирања додатно су је отежали. И њој је највише сметало то што је све било онлајн, а изостала је интеракција „уживо”.

– Нисам имала прилику да питам професоре шта ме је интересовало, а на крају крајева нисам их лично ни упознала. Колеге сам први пут срела на испиту и та онлајн атмосфера је баш непријатна. Није било дружења, нисмо имали живе радионице и вежбе, а на одговоре професора морало је да се чека – наводи Ана.

За време завршне године на ФПН-у студије јој је отежало то што током карантина нису имали ни предавања ни вежбе, па су за испит морали да науче комплетно градиво, са све деловима којих би се иначе „ослободили” на колоквијумима. Ипак, мисли да, када је реч о знању, није ништа изгубила јер јој осим онлајн наставе ништа друго није било проблем. Осим тога, каже, није јој ништа било претерано тешко.

– Нисмо имали добру конекцију с професорима, а поједина предавања су спојена и трајала су и по три, четири сата, што је било незгодно за оне студенте који раде. Прошла година је била нарочито неорганизована и остаће упамћена јер у завршници студија нисмо имали ни апсолвентско вече, а ни апсолвентску екскурзију. То је био један лош период за образовање, доста је пропуста направљено, нисмо ни учествовали у семинарима који су планирани, а оно што је и одржано било је одржано виртуелним путем и веома површно – каже наша саговорница.

Ђорђе Стошић (Економски факултет) (Фото лична архива)

Највише је трпео друштвени живот

Апсолвентска екскурзија пропала је и Ђорђу Стошићу из Врања, студенту четврте године на Економском факултету у Београду, али о томе, каже, није уопште ни размишљао јер је био фокусиран да и током пандемије стекне што више знања. И иако је, на помен ванредног стања, помислио да му следи предах и да ће обавезе бити одложене, врло брзо је схватио да се новонасталим околностима мора прилагодити.

– Током колективног затварања вежбе смо слушали преко платформе „зум”. За време ванредног стања асистенти с предмета Стратегијски менаџмент од почетка су радили с нама пуном паром. Почели су први, и то прве недеље, а касније су се и остали професори сналазили и на различите начине покушавали да нам помогну. Онлајн настава била је за мене ново искуство. Ипак, успео сам да се снађем – каже Ђорђе. Наставак, односно четврта година је била лакша јер су предавања коначно с интернета прешла и у слушаонице и амфитеатре.

– У почетку смо имали комбиновану наставу и, иако смо на факултет ишли само једном недељно, мени је то много значило. Било ми је лакше што сам с колегама и што можемо и да разговарамо о градиву. Када је поново почела само онлајн настава, окупирао сам се спремањем колоквијума и другим обавезама. Друштвени живот је морао да трпи док се нисам вакцинисао – каже наш саговорник.

Онлајн настава, али и ослобађање од градива, признаје он, довели су до тога да мало трпи и знање. Али, у новој школској години тога нема. И иако су завршницу студија дочекали у потпуно неуобичајеним околностима које би многи желели да забораве, изгледа да ће у четвртој години ипак бити ствари које вреди запамтити.

– Појавила се прича да ће ипак бити апсолвентске вечери. Како сам чуо, то би требало да буде у јулу, и то за прошлу генерацију, која је то пропустила, али и за нас, садашње апсолвенте – каже Стошић.

Младен Вуковић (ЕТФ) (Фото лична архива)

Студенти изгубили осећај да су студенти

Морао сам да се иселим из студентског дома, промениле су се многе ствари. Живим на селу, а у то доба године тамо има поприлично посла, па ми је све то несвесно скретало мисли с учењаНа самом почетку пандемије Младен Вуковић из Нове Вароши, студент друге године Електротехничког факултета одједном је остао без смештаја у Београду јер је, као и остале колеге, морао да се исели из студентског дома. Враћање у родни крај значило је заборављање старих рутина.

– Промениле су се многе ствари, јер доласком кући сви ми добијамо неке обавезе које немамо у дому. Живим на селу, а у то доба године тамо има поприлично посла, па ми је све то несвесно скретало мисли с учења – каже Младен.

Ствари су се касније донекле нормализовале, али и даље је све знатно другачије него у уобичајеним околностима.

– Предност студирања у доба пандемије је то што због онлајн наставе предавања могу да слушам из фотеље, па тако избегавам београдске гужве приликом доласка и одласка с факултета – каже Младен.

Мана је ипак, додаје он, много више. Све је мање дружења с колегама, а за сваког студента баш ти сусрети пуно значе.

– Они су ту да помогну ако ти нешто није јасно, да те подсете да пријавиш испит и слично. Највећа мањкавост онлајн наставе је ипак то што се студент не осећа као студент. Мени рецимо предавања нису обавезна и лако се може десити да се студирање претвори у ленствовање и чекање да време прође. Раније, ако колега крене на факултет, а ја останем да лежим у соби, осећао бих кривицу и грижу савести што пропуштам предавања. Сада тога нема – каже овај студент ЕТФ-а.

Квалитет стеченог знања ипак, каже он, није трпео. У томе је у великој мери заслужно наставно особље.

– Професори и асистенти одрадили су добар посао и брзо се прилагодили новонасталој ситуацији. Стварно су били на висини задатка и нисмо осетили никакву велику промену у том смислу – закључује Младен.

Александра Киковић (Филолошки факултет) (Фото лична архива)

Теже је остати концентрисан

Александра Киковић из Сјенице студенткиња је треће године српске књижевности и језика на Филолошком факултету и, како каже, знатно јој је лакша ова школска година него претходна, када су се академци и професори тек прилагођавали новим условима студирања током пандемије.

– Карантински семестар је свима тешко пао јер нимало није било лако изненада све организовати. Старији професори који нису навикли на онлајн комуникацију и који су се теже сналазили са технологијом нису успели да одрже наставу уопште. Највише смо користили мејлове, преко којих су нам професори достављали обавезну и препоручену литературу да би нам олакшали да разумемо градиво. Већину тог градива смо прелазили сами, што је захтевало додатно време, пажњу и труд – објашњава Александра.

И њене колеге и она верују да би лакше и раније давали испите да су имали више предавања. Часови преко мреже били су прилично тешки јер су се брже замарали и краће успевали да остану концентрисани. Оно што су слушали, каже, ипак је било веома корисно и због тога су професорима веома захвални.

У новој школској години настава, па и сами студенти и предавачи знатно су „уигранији”.

– Имали смо сва предвиђена предавања и вежбе на различитим платформама. Спадам у већину, која више воли живу реч, па тако верујем да би ми трећа година прошла далеко лепше да смо је провели на факултету, јер ипак и даље важи чињеница да је теже пратити наставу онлајн. Дешавало ми се да изгубим осећај да треба пажљиво да одслушам све од почетка до краја, па сам се искључивала на тренутке иако сам „технички” на предавању– каже наша саговорница. Успели су, њене колеге и она, да и сами одрже доста реферата, а на методици су држали и предавања. То је међутим било и помало стресно јер увек је било бриге да ли их ико „с друге стране” слуша и да ли интернет веза ради како треба.

– Овај вид наставе није баш погодан за часове књижевности, док је настава граматике добро текла. Имали смо презентације, помоћу којих смо све лакше пратили и оне су увек свима биле доступне. На настави синтаксе имала сам нарочиту концентрацију и пажњу, што није био случај с предметима из књижевности, где нам је очито била потребнија права учионица – закључује Александра.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Јасмина
Ех, да, зашто међу питанима нема студената Стоматолошког факултета БУ? То је убедљиво најтежи студијски процес, јер је наставницима дата апсолутна слобода да студентима пруже минимум, а своја испитна очекувања подигну до максимума. Овде коликвијуми не ослобађају студенте делова градива. Неки по 5-6, или 10-12 пута излазе на испите из анатомије, физиологије, патологије, а цене обнављања године су баснословне. Проверите ....
сава
За младог саговорника,будућег машинског инжињера- светлосна година је јединица за растојање,а не за време.
Тијана
Већина студената се некако снашла са испитима, али би много бољи успех постигли да нема короне. Ништа не може да замени дружење са колегама, предавања и вежбе уживо. Све су лепо рекли. Једино је студентиња Правног мало субјективнија.
Александра
Slažem se sa koleginicom da su najbitnije radne navike, kao i upornost, ali nastava i vežbe na Pravnom fakultetu su jako loše organizovane i studenti definitivno polažu ispite sa rupama u znanju. Profesori nisu dolazili na konsultacije i nisu odgovarali na mejlove. Dobro prođu samo te studijske grupe studenata od petnaestak studenata. Svaka čast na ostvarenom uspehu, ali nije baš sve tačno što je rekla.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.