Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: Југ Радивојевић, директор БДП-а

Остајемо театар јаког савременог израза

Нема табу тема, сва слобода је на уметницима које препознајемо у нашем поднебљу, али свакако и у региону и Европи
Југ Радивојевић (Фото: Драгана Удовичић)

После седам изведених премијерних представа у овој години, амбициозни Југ Радивојевић, први човек Београдског драмског позоришта, у разговору за „Политику” најављује нове репертоарске адуте с којима ће се у наредном периоду појавити пред својој публиком.

Новонастале епидемијске околности осујетиле су донекле намере БДП-а, али смо свакако сведоци бројних глумачких и редитељских искорака, као и с којим напором је цео потенцијал овог театра истрајавао на својим сценским и продукцијским изненађењима упркос свему.

С каквим плановима и амбицијама улазите у завршницу сезоне? Какво је промишљање БДП-а у наредном периоду? Какви су нови сценски искораци, планови, идеје?

До краја 2021. године планирамо да изведемо још четири нове представе: 10. августа у оквиру фестивала „Град театар” у Будви реализоваћемо премијерно гледање представе „Зелена чоја Монтенегра” Моме Капора и Зука Џумхура, у драматизацији Стеве Копривице и режији Никите Миливојевића. Копродуцент је и Градско позориште из Подгорице. Само 10 дана касније имаћемо и београдску премијеру на нашој летњој сцени „БДП Глобос осигурање Арена”. Након тога, у оквиру Битефа премијерно ћемо одиграти „Living room”, ауторски пројекат Ерсана Мондтага у копродукцији са Битеф фестивалом и Битеф театром. Премијера је планирана за 13. септембар. У октобру ћемо гледати дело „У раљама живота” по роману Дубравке Угрешић, у драматизацији Биљане Србљановић и режији Андреја Носова у копродукцији са Беоартом, а у децембру ћемо затворити актуелну позоришну годину Мајенбурговим „Каменом” у режији Патрика Лазића, коју ћемо радити у копродукцији са ЗКМ-ом.

Овај број премијера као и избор уметника потврђује да су наше амбиције увек највеће. Тако ћемо и у 2022. годину ући још амбициозније, са већ двогодишњим искуством рада на великим пројектима изванредних аутора. Покушаћемо да стабилизацијом опште ситуације и наш репертоар буде у наредном периоду дефинисанији, у нади да се више неће преклапати из године у годину, већ да ће свака следећа бити јасно дефинисана. У суштини, остајемо театар јаког савременог израза, упечатљивих редитељских поетика, у потрази за новим комадима српских и светских аутора.

Какву репертоарску политику заговара БДП? На које феномене и садржаје ћете указати и обратити пажњу?

Желимо јаку провокацију моћним уметничким садржајем који тумачи савремени тренутак и отвара важна питања.

Нема табу тема, сва слобода је на уметницима које препознајемо у нашем поднебљу, али свакако и у региону и Европи. Посебан акценат стављаћемо и даље на младе писце, редитеље, глумце... БДП ће од јуна започети и стипендирање најталентованијих и најбољих студената глуме, којима ће на тај начин врата нашег театра бити отворена на дуже стазе.

Противпандемијске мере и даље су на снази. У каквим условима радите своје представе?

Поштујемо мере у целости, у нади да ћемо већ од августа ове године са изласком у нашу Арену на отвореном имати ублажене мере и надамо се већем капацитету. Нама је јако важан број публике јер нам та финансијска добит битно увећава буџет намењен за што квалитетнији програмски садржај.

С ким ћете још размењивати позоришну поетику у наредном периоду, односно новој сезони?

И ове и наредне године надамо се наставку РУТЕ – Регионалне уније театара – и да ћемо ту замишљену континуирану размену у региону имати у пуном капацитету. Очекује нас и „Цемент фест”, играње све три представе „Цемента” у низу које је Себастијан Хорват направио у СНГ Љубљана, ЗКМ Загреб и код нас, тако да би у сва ова три театра гледали Хорватову трилогију рађену по Хенрију Милеру.

Свакако су међународне копродукције наш приоритет.

Што се тиче уметника с којима ћемо сарађивати наредне две године, то ће бити наши најталентованији млади редитељи, затим они већ афирмисани, с посебним освртом на регионалне и европске ауторе. Једног од највећих смо већ најавили: Франка Касторфа.

Какви су планови када је летња сцена БДП-а у питању? Летња сцена „БДП Глобос осигурање Арена” биће отворена 5. августа, тако да ће публика бити у прилици да током августа и септембра ужива у дивном отвореном амбијенту нашег дворишта, које ће добити и покретни кров, како нас евентуални кишни дани не би ометали. Прошле године се показало да је отварање летње сцене БДП-а био пун погодак. И овог лета играћемо велики део нашег богатог репертоара, који ћемо ускоро објавити.

Да ли имате неку неостварену жељу, односно тиху репертоарску патњу?

Жеље наравно постоје, али тихе патње нема. Изборили смо се за позицију да готово све оне глумце и ауторе које желимо – можемо и да добијемо. То је резултат двогодишњег мукотрпног рада с постигнутим резултатима који су препознати у најширим театарским круговима Србије, региона и Европе. Да нисмо успели у ангажовању Франка Касторфа, он би свакако остао моја велика жеља. Али сада можемо мирно да упловимо у наредни период формирања новог двогодишњег плана.

Око којих ствари се у БДП-у најчешће воде жучне полемике? Са којим уметницима сте имали бурне креативне дебате и зашто?

Најкреативније расправе се воде између Уметничког већа (Ана Томовић, Бојана Денић и Слободан Обрадовић) с једне стране и мојих првих сарадника, саветника Александра Денића и првог оперативца Срђана Обреновића. Ту је судар уметничких концепција, али и продукционих могућности. Међутим, у тим сусретима се и рађају идеје које нас формулишу и на крају стављају у епицентар позоришних догађања, како нам је и потврдила чувена театролошкиња Марина Давидова. Препознати смо у европским оквирима, а то није мала ствар у овим тешким временима. Верујем у потпуно присуство БДП-а на европској сцени наредних година.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sl.V.
Borka, ne HENRI Miler, nego HAJNER Miler.
Sasa Trajkovic
Театар... хм, добро ја сам свакако припадник оне генерација која је учила српско хрватски језик али то Театар данас је мало дегутантно али ствар личног избора и сензибилитета. Али апострофирање "савременог" као мерило неких вредности је крајње проблематично, срби су нажалост увек патили од симптома комплекса ниже вредности па су срљали ка свему што нам долази као НОВО са запада то се зове помодарство али ново само по себи незначи да је и нужно добро. Уосталом ништа није ново јер проистиче из не
ironija
Sve pršti od kreacija - prosto čovek ne zna šta će više od tog viška stvaralačke energije koja već decenijama ( od jednih te istih) izbija iz našeg teatra. ( Kako se nivo obrazovanja drastično urušio, nisam siguran da ce čitaoci shvatiti ovo kao ironiju; dakle - ovo je ironija.)
Ištvan
Iz aviona se prepoznaje ironija u komentaru. Nema mesta razmetanju...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.