Тешка борба ослабљеног срца

Дијагноза срчане слабости (инсуфицијенција) неретко се поставља са закашњењем и представља најчешћи узрок болничког лечења особа старијих од 65 година. Разлог за то су, како објашњава др Милена Пандрц, кардиолог с Војномедицинске академије у Београду, бројне, мање-више неспецифичне тегобе које и лекар и пацијент могу да припишу старости или повезују с неким другим медицинским стањима, попут обољења плућа, гастроинтестиналног система, реуматолошким болестима.

– Срчана слабост може подразумевати различити степен оштећења срчане функције па су тегобе које пацијент осећа различите. Доминира недостатак ваздуха, у почетку при напору или лежању на равном, гушење праћено повећаним замором, убрзан и/или неправилан срчани рад, кашаљ, вртоглавица, отоци потколеница. С напредовањем болести, пацијенти постају слаби и малаксали, долази до поремећаја апетита, губитка у такозваној мршавој телесној маси, а услед повећаног задржавања воде у организму, особа уочава вишак килограма. Такође, неретко се јављају поремећаји сна, болови у костима и зглобовима – наводи симптоме наша саговорница.

Др Милена Пандрц (Фото лична архива)

Значај ране дијагнозе

Да је ово веома озбиљна болест илуструје суморан податак да само 50 одсто оболелих доживи пет година након постављања дијагнозе.

– Годишње преживљавање пацијената са срчаном инсуфицијенцијом једнако је преживљавању пацијената с карциномом дебелог црева, док карциноми простате и дојке имају бољу прогнозу – наводи др Милена Пандрц.

Процена је да у Србији око 70.000 људи има неку форму срчане слабости. Стога је непрестано подизање свести јавности о овом кардиоваскуларном обољењу, као и подсећање да су рана дијагностика и доступност савремене терапије за све оболеле од велике важности за њено успешно лечење. Наравно, сваки болесник мора да води рачуна о здравим животним навикама.

Др Милена Пандрц подсећа да постављање дијагнозе подразумева добро узету анамнезу (историју болести уз осврт на тренутне тегобе) и физикални преглед (аускултација срца и плућа, мерење крвног притиска). Неопходно је и одређивање концентрације појединих супстанци у крви (такозвани натриуретски пептиди – протеини), ЕКГ и ултразвучно снимање. Додаје и да је важно лечити срчану слабост од самог постављања дијагнозе. Погоршања подразумевају поновно јављање или интензивирање тегоба, због којих ови болесници често и пречесто морају да буду у болници, што не само да је тешко за њих већ је и велики трошак за фондове здравственог осигурања.

Скупи лекови

Зато је последњих неколико година велика пажња била посвећена развоју нових лекова, који овим пацијентима смањују број погоршања, успоравају напредовање болести и продужују живот, али и смањују број одлазака на болничко лечење.

– Постоје три групе лекова за срчану слабост: симптоматска терапија, односно диуретици, који само решавају симптоме повећаног задржавања течности у организму. Другу групу чине иновативни лекови, а трећи вид терапије су пејсмејкери, који спречавају изненадну срчану смрт и побољшавају укупну функцију срца. Иако захтева доживотно лечење, током последњих година прогнозе лечења срчане инсуфицијенције су боље захваљујући примени иновативне терапије. Велико ограничење ове терапије је цена ових лекова, јер за њу месечно треба одвојити између 2.500 и 7.000 динара, што је значајан издатак за просечног грађанина Србије – напомиње др Милена Пандрц.

Најтежа компликација ковида 19

– Најтежа дугорочна кардиолошка компликација ковида 19 јесте срчана слабост. Када ковид инфекција захвати срчани мишић кардиоваскуларних болесника, погоршава се постојеће обољење и то утиче на даље лечење и опоравак. Већ слаб срчани мишић не може да одговори повећаним потребама организма за кисеоником и хранљивим супстанцама у инфекцији и како би се надокнадила та мањкавост, срце ради брзо и неправилно. Такође, и повишена температура, често праћена губитком течности, доводи до убрзане срчане радње и бржег замарања срчаног мишића и долази до погоршања срчане слабости. Крв, коју ослабљени мишић не може да испумпа у циркулацију, враћа се назад у срчане шупљине, а затим и у плућа што доводи до погоршања и најчешће захтева хоспитализацију – објашњава др Милена Пандрц.