Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КУЛИНАРСКЕ ЧАРОЛИЈЕ

Сладак укус потражите у воћу

Шећер који се налази у слаткишима, вештачким и газираним пићима и конзервисаној храни доноси тек краткотрајан ужитак, а на дуге стазе веома оштећује здравље
Pixabay

Тешко је замислити било какву прославу без торте и колача, али када се изгуби мера – па још ако исхрана у којој је заступљено много белог, рафинисаног, прерађеног шећера траје дуги низ деценија – овакав ужитак на крају, нажалост, доводи до много негативних последица по здравље. Стручњаци тврде да је шећер који се налази у слаткишима, вештачким и газираним пићима и конзервисаној храни, када се користи у великој количини, један од највећих непријатеља људског здравља.

Потреба за слаткишима је природна и потиче још из детињства: мајчино млеко којим се беба храни у првим месецима живота је слаткасто. Али, и када престану с дојењем бебе, многе мајке деци побољшавају укус првих оброка сладећи их медом или шећером, а потом људи, и кад одрасту, сами себи наставе да приређују слатке ужитке.

Зашто једемо слаткише и шта нам они замењују? Да ли слаткишима себе тешимо или награђујемо? Да ли мучимо своје тело зарад кратког осећаја пријатности у устима? Колико су нам слаткиши заиста потребни? Постоји ли правило о количини слаткиша које можемо појести, а да то не шкоди здрављу, да ли је то боље чинити пре или после јела, ујутру или увече?

Ово су тек нека од бројних питања на које би сладокусци волели да добију одговор од стручњака за исхрану, а они кажу да је с времена на време шећер заиста потребан организму. Наравно, нису нам неопходни слаткиши, већ само угљени хидрати. Огромна је разлика између рафинисаног шећера и природних угљених хидрата, који постоје у воћу, поврћу, житарицама или махунаркама. Пожељније је јести воће, јер прости, односно бели шећер доводи до наглог пораста глукозе у крви, а воћни шећери се полако апсорбују, инсулин се лучи лагано, па су скокови глукозе у крви знатно мањи. Зато се порција воћа од 150 до 200 грама, као и свеже припремљени сок, препоручују у преподневној и послеподневној ужини између оброка.

Проблем настаје када се често једу веће количине слаткиша. Повећан унос шећера у исхрани је главни разлог за стварање вишка килограма и гојазност.

Осим тога, у току раста велике количине слаткиша оштећују здравље зуба деце, а шећер утиче и на изглед коже и тена, и понекад је кривац за појаву акни и бубуљица.

Варају се и они који неким слатким залогајем мисле да ће брзо утолити глад. Осећај ситости траје кратко, а тело је само добило много калорија, а недовољно хранљивих материја. У слаткишима се налазе лоши, прости угљени хидрати, које треба избегавати, али ако су они једино при руци, добро дођу код наглог пада нивоа шећера у крви, али само код дијабетичара. Тада треба реаговати брзо и попити чашу воде у којој је размућен шећер или појести нешто слатко, а препоручује се парче чоколаде, воћни сок, мед, хлеб и џем.

ВОЋНА САЛАТА

Потребно је:

  • мања диња
  • 4 кашике малиноваче или вишњеваче
  • 2 кашике лимуновог сока
  • 2 кашике шећера
  • 2 крушке
  • 300 г малина или вишања (смрзнутих или из компота),
  • 350 г ананаса
  • 2 кашике конзервираних брусница
  • 4 кашике белог вина

Дињу опрати, располовити, извадити семе, издубити „месо” и изрезати га на коцке, а кору сачувајте. Преко коцкица диње прелити малиновачу или вишњевачу и лимунов сок са шећером. Оставити да упије сокове. За то време ољуштити крушке, очистити од семена и насецкати на коцкице, такође очистити и исецкати ананас, додати малине, па све скупа помешати с дињом. Преко тога прелити бело вино. Оштрим ножем изрезати рубове коре диње у цик-цак, сложити воће, украсити шлагом, охладити и сервирати. Може се сервирати и у стакленој чинији.

С дињом се може комбиновати и друго воће по жељи, попут банане, боровнице, лубенице...

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боро
1. Кокосово брашно, са 50% масти не оно посно 2. Ораси, лешници, бадеми...живи, препечени... 3. Банане, јабуке... 4. Суво грожђе, суво воће 5. КАКАКО, са 20% масти.... .... Списак је подугачак, толико дугачак да за белим шећером не би требало никад посегнути. Више нам живота однесе бели кристал шећер него све короне и нато бомбе заједно па пута 10.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.