Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Живе васкрсли Архангели у кањону Бистрице

Вековима је овај манастир, задужбина Душана Силног, био на удару, а од 1998. поново је активан
(Б. Радомировић)

ПРИЗРЕН – Пред капијом смо манастира посвећеног Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, у народу познатом као Архангели, на само два и по километра од Призрена , задужбини цара Душана.

У кањону реке Бистрице, грађени су Архангели од 1343. до 1352. године, са гробном црквом цара Душана посвећеној Светим архангелима и Црквом Светог Николе. Кроз векове је манастир рушен, паљен, као што је опљачкан и у јуну 1999. и у мартовском погрому 2004. године.

Братство, које је тог марта чувао немачки Кфор и уз чију помоћ су евакуисани, већ у лето се вратило у манастирски комплекс. Почели су обнову, боравећи у контејнерима у манастирској порти, на голој ледини.

Поново смо у Архангелима, где смо последњи пут били 15. марта 2004. године, пред сами погром, када је мало шта наговештавало да ће два дана касније Архангели бити у пламену. Сада смо опет у Архангелима, где нас срдачно дочекује игуман Михаило (Тошић). Понудио нас је кафом, чајем и медом.

– Игумане, немамо благослов, али дођосмо – морадосмо да кажемо, на шта је игуман слегао раменима, благо се осмехнувши.

Љутња на оне који дају благослов пред миром оца Михаила одмах је спласнула. Чудесан мир и нама овлада, заборависмо на све што је претходило доласку.

– Послужите се – говорио је игуман Михаило у гостопримници новосаграђеног конака, уз саму цркву посвећену Светом Николи, у коју су већ, уз прописану дистанцу, улазили верници придошли из Лешка.

Седео је на троношцу, док смо се ми придошлице мешкољили, што је и приметио.

– Мени је овде добро, на овој столици – опет мирно, с блаженим смехом, ту у миру Архангела говорио је игуман Михаило, који нам намах, онако смирен, одагна све страхове, док је над Архангелима беснео ветар, праћен пљуском.

Напољу, два вучјака тек намах се огласише. Одјекну кањоном громки лавеж, ту где је у време цара Душана пролазио каравански пут, повезујући Скопље с Призреном, преко Качаника, Сиринићке и Средачке жупе.

На гробном месту Душана једноставно стоји урезано „гроб цара Душана”. И био је сахрањен ту, у Архангелима, где је оздравио после тешке болести, након чега је одлучио да на том месту подигне своју задужбину.

Сахрањен је у гробници у југозападном делу наоса Цркве Светих архангела, која је јединствено решење у српској архитектури. Како је вековима његово гробно место на мети вандала, 1927. његови посмртни остаци пренети су у Цркву Светог Марка у Београду.

Од 1998. Архангели су активан мушки манастир. Већ следеће године, по НАТО бомбардовању и повлачењу српске војске и полиције, припадници ОВК су спалили и опљачкали обновљени конак, а оца Харитона, једног од монаха, у Призрену су киднаповали. Његово обезглављено тело пронађено је у лето 2000. на призренском гробљу. Осакаћено тело покопано је у манастиру Црна река, где је почео монашки живот.

Конак је обновљен 2002. уз помоћ Срба из Средачке и Сиринићке жупе, па је забележено да се на прослави 650. годишњице манастира овде окупило око две хиљаде Срба. Ни тада екстремни Албанци нису мировали. Организовали су протесте у Призрену због њиховог доласка, а на тврђави Вишеград, изнад самог манастира одјекивале су експлозије.

Две године касније, поново је горео „Душанов конак”, запаљени су дуборезачка радионица, звоник, а плоча на гробници цара Душана је сломљена. Сама гробница је оскрнављена. Већ у јулу наредне године у Светим архангелима организована је прослава манастирске славе и 650. годишњица смрти цара Душана.

Манастирски комплекс се годинама реновира, а по једној студији, за све радове потребно је око девет милиона евра. Свакодневно се обилази ова светиња, коју чувају косовски полицајци.

Срби из повратничког села Новаке, недалеко од Призрена, традиционално овде дочекују Божић, а конак манастира је једини српски православни објекат где Срби у околини Призрена и верници који долазе могу да одседну и преспавају.

У конаку који је обновљен средствима Владе Републике Србије чува се више од сто лежајева, због чега је манастир на мапи Туристичке организације Србије. Овде дочекују и своје „редовне госте” – мечку и два мечета, који се са Шаре повремено спуштају.

Журећи од кише, поред нас протрча отац Николај (Божић), доскорашњи искушеник Светих архангела. Како чусмо, ново име је добио по Светом Николају Мириклијском, по којем је и владика Николај Жички добио име.

Киша није престајала, ту у кањону Бистрице, у задужбини цара Душана Силног, у Метохији, где се вековима сабира српско „стадо” и где га непријатељи вековима не остављају да са братством тихује. Остало је записано да је 1615. до темеља порушен, а од манастирског камена саграђена је Синан-пашина џамија у Призрену.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Предраг
Да ли ти Шиптари имају душу људску или зверињу? Да ли имају савест? Да ли схватају да не могу тако довека? Не би им био у кожи...
Mile Rad
Svaki Srbin bi barem jednom u svom zivotu trebao da poseti Kosovo i Metohiju. Da obidje ta mesta iz nase istorije, da vidi te Srbe koji su jos tamo, tako da se ne osecaju da su zaboravljeni. Vidim da iz Beograda imamo organizovane posete sa vodicima svuda oko nas. Zasto nema nesto tako za KiM, da se posete mesta koja su nama svima tako vazna. Intreresovanje za taj deo Srbije trebalo bi da budu u nasim srcima.
сав труд
Срби би, пре свега, требало да сачувају свој језик (азбуку!) и културу, без којих џаба све остало. Нема Косова, манастира и свега другог без језика и културе. То је прво и трајно отуђење кад се деси. А потребан је ЈЕДАН клик ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.