Петак, 06.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Повучени шпијуни из Прага и Москве

Русија је послала државни авион којим су пребачене 123 особе из амбасаде у Чешкој, док је Праг тајно, редовним саобраћајним линијама повукао тајне агенте из руске престонице
Укрцавање руског особља и њихових породица на аеродрому „Вацлав Хавел” у Прагу (ЕПА ЕФЕ – М.Д.)

Док се Чешка жали да је протеривање њених дипломата из Москве противно Бечкој конвенцији и позива Русију да је скине са списка непријатеља државе, ова земља је прогласила персонама нон грата чак 123 члана руске амбасаде у Прагу и чланове њихових породица.

Руски чартер-авион одвезао је у понедељак последње чланове особља руске амбасаде, окончавши, како кажу чешки званичници, вишедеценијску праксу Москве да користи несразмерно велику дипломатску мисију у Прагу као основу за „своје шпијунске активности”. Ројтерс је објавио да су Чеси чартер-летовима руске владе у суботу и понедељак послали кући 123 особе из руске амбасаде након што је протерано 18 запослених који су у априлу означени као руски шпијуни.

Званична Москва је потом одговорила протеривањем 20 дипломата и запослених у чешкој амбасади. Према новом споразуму, Русија и Чешка ће ограничити број особља у дипломатским представништвима на само седам дипломата и 25 људи који ће чинити помоћно особље.

После објављивања оптужби да су руски агенти подметнули експлозије у два складишта с муницијом и наоружањем у Врбјетици 2014. године, што је довело до ланчаног протеривања руских дипломата из балтичких и источноевропских држава, у Прагу је покренуто питање чему служи тако бројна дипломатска мисија у њиховој држави.

Медији су током изненадног спора Прага с Москвом преносили изјаве бивших чешких обавештајних званичника који су упозоравали да им је велика руска амбасада већ дуго била главобоља и обезбеђивала важну предност Москви. Бивши директор чешке обавештајне службе Карел Рандак рекао је да у амбасади која има 140 запослених „сигурно има 80 припадника ФСБ-а, војне обавештајне службе (ГРУ) или других руских служби”.

Међутим, чак и да се прихвати да су десетине руских обавештајаца радиле у Прагу – таква несразмера није једнострана. Наиме, током викенда је портал „Список” упозорио да је министар унутрашњих послова Јан Хамачек угрозио рад чешких обавештајних служби у Русији. Портал је цитирао Хамачеков говор на чешкој телевизији, у којем је рекао да су власти морале на брзину да извлаче из Русије обавештајце нешто пре него што је Праг оптужио Москву за организацију експлозија у селу Врбјетице.

„Последњих неколико ноћи провели смо у Министарству унутрашњих послова заједно с руководиоцима обавештајних служби. Учинили смо све што је у нашој моћи да ти људи не напусте Русију специјалним авионима нити специјалним возилима, већ тако да руска страна не зна за њихов одлазак, јер им не би претила само депортација”, рекао је министар.

„Спутњик” је са овог портала пренео коментар бившег заменика директора чешке спољнообавештајне службе Јана Пашурека, који је рекао да је Хамачек својим говором Москви пружио важне информације и помогао Кремљу да „нађе траг” чешких агената.

Он сматра да је министар угрозио рад чешке обавештајне службе износећи медијима да његова земља обавља било какве обавештајне активности у иностранству. Пашурек је образложио своје наводе тврдњом да ће руске обавештајне службе сада лако проверити спискове путника у авионима који су у то време летели из Москве у Чешку или неку другу европску земљу.

Влада у Прагу, упркос снижавању дипломатских односа с Москвом, сматра да би је требало скинути са списка непријатеља Русије. Министар спољних послова Јакуб Кулбанек рекао је да је гест стављања Чешке на списак непријатељских земаља супротан Бечкој конвенцији о дипломатским односима и позвао Русију да се уздржи од помињања Чешке као земље која води непријатељске акције против ње – јер је у супротном немогуће вратити се нормализацији билатералних односа.

Поред Чешке, на том списку су још једино Сједињене Америчке Државе, иако је после Прага и Бугарска оптужила Русију за изазивање експлозија у фабрикама и војним складиштима током последњих 10 година. Бугарско тужилаштво установило је да су ове експлозије повезане са тровањем бугарског трговца оружјем Емилијана Гебрева 2015. године, као и са експлозијама у Врбјетици. Такође су протерале једног руског дипломату из Софије, а пре тога, у децембру, још један запослени у руској амбасади је због шпијунаже проглашен непожељним.

Москва очигледно нема намеру да ревидира списак непријатеља, а портпаролка Министарства спољних послова Марија Захарова је одговорила да руски потез никако није у супротности с Бечком конвенцијом, како је навео чешки шеф дипломатије, него је „називање ствари својим именом”.

Она је нагласила да је Бечка конвенција у супротности с пљачкашким заузимањем руске дипломатске имовине у САД и протеривањем руских дипломата из Прага због дугогодишње неспособности да истраже сопствене инциденте. „Бечка конвенција не забрањује да се ствари називају својим именом”, написала је Захарова на својој страници на „Фејсбуку”.

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Misa
123 osoba je mnogo vise nego sto je potrebno jednoj ambasadi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.