Понедељак, 26.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Корона само кредитима није наудила

За веће пласмане привреди заслужна гарантна шема од 2,5 милијарди евра
(Н. Марјановић)

Становништво и привреда све више се задужују код банака, односно узимају кредите тако да се може рећи да корона бар овом сектору није наудила. Пласмани банака повећани су и у првом тромесечју ове године, а за то су најзаслужнији стамбени кредити, затим за рефинансирање старих дугова, а у случају привреде они за инвестиције и из гарантне шеме државе.

Укупни домаћи кредити у првом тромесечју већи су за 8,7 одсто у односу на исти период 2020, показују подаци Народне банке Србије (НБС).

Кредити становништва у првом кварталу повећани су за 22,5 милијарди динара, или за 1,8 одсто. Скоро три четвртине тога „дугује” се за куповину непокретности. Расту и готовински кредити и то за осам милијарди динара, али и задужења по текућим рачунима за 1,4 милијарде динара.

Из НБС-а наводе да су доброј реализацији кредита становништву допринеле и мере које је централна банка доносила претходне године, а које ће се примењивати и током 2021. Банкама је омогућено да продуже рок отплате стамбених кредита за пет година, учешће за куповину прве стамбене непокретности смањено је са 20 на 10 одсто, уз смањење минималног степена изграђености објекта чију је куповину могуће финансирати стамбеним кредитима банака.

Готовински и остали кредити могу бити одобрени на дуже рокове, до осам година, а дужницима који због околности изазваних пандемијом нису у могућности да редовно измирују своје обавезе обезбеђен је репрограм и рефинансирање кредита, уз одобравање грејспериода од шест месеци.

Повољни услови задуживања и раст расположивог дохотка, уз позитивне трендове на тржишту некретнина и континуиран раст броја завршених станова од 2016, доприносе расту тражње становништва за стамбеним кредитима. Каматне стопе на ове кредите током првог тромесечја спустиле су се на нов најнижи ниво од 2,57 одсто у марту. Просечна камата на новоодобрене динарске кредите становништву у првом кварталу 2021. износила је 8,7 процената, при чему је просечна каматна стопа на најзаступљеније, динарске готовинске кредите била 9,1 одсто.

Каматне стопе на нове динарске кредите привреди спустиле су се на нов најнижи ниво од 2,2 процента у јануару, када су биле и ниже од стопа на евроиндексиране зајмове. Кредити привреди су, без ефекта промене девизног курса, током првог тромесечја повећани за 8,4 милијарде динара. Раст се „дугује” инвестиционим кредитима.

Посматрано по делатностима, током првог тромесечја највише су кредитирана предузећа из области саобраћаја, смештаја и комуникација, а у мањој мери и трговине и грађевинарства. Расту динарских зајмова за обртна средства допринело је одобравање 24,9 милијарди динара (212 милиона евра) кредита из гарантне шеме током првог тромесечја, чиме се износ укупно реализованих зајмова од почетка примене гарантне шеме приближио износу од 200 милијарди динара (1,7 милијарди евра).

„Позитиван допринос по овом основу очекујемо и у наредном периоду, пошто је трајање ове гарантне шеме продужено до краја јула 2022, а њен обим повећан на 2,5 милијарди евра. Поред тога, успостављена је још једна, „друга гарантна шема”, намењена најугроженијим предузећима, путем које ће банке моћи да до краја јула 2022. пласирају 500 милиона евра кредита”, наводе из НБС-а.

Учешће проблематичних зајмова у укупним кредитима и даље је испод преткризног нивоа и у марту је износило 3,9 одсто, што указује на то да су мере Народне банке Србије и владе биле правовремене и спречиле већи негативан ефекат по привреду и становништво, а тиме и по финансијску стабилност.

У односу на крај 2020, то учешће је незнатно повећано (за 0,2 процентна поена), док је односу на јул 2015, то јест непосредно пре почетка примене Стратегије за решавање проблематичних кредита, ниже за 18,5 процентних поена. Резултати анкете о очекивањима тржишних учесника показују да банкарски сектор очекује смањење учешћа проблематичних кредита на три одсто крајем 2021. године.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Неразмо
Да ли може неко да ме упути на једну банку у Србији која дозвољава 10% учешћа за стамбени кредит, пошто ја нисам успео да је пронађем.
Dr Slobodan Devic
i najbogatijima ...
Djordje
da li sem moze reci da je dobro sto gradjani uzimaju sve vise kredita i sve vise se zaduzuju? Nesto mi se cini da to nije dobro ako se ljudi zaduzuju zbog nedostatka novca.
Vojislav
Da, i dostigli sa 30. aprilom 2.985 milijardi dinara ili 54 odsto prošlogodišnjeg BDP- Srbije. Kad se tome doda 28,14 milijardi evra javnog duga, pa inostrani dugovi privrede i godišnji odlivi deviza po osnovu kamata na kredite i dividende stranih ulagača, ni nalik na finansijsku stabilnost o kojoj svakodnevno slušamo.
stanovnistvo i privreda...
stekao sam utisak da bankari nisu ni stanovnistvo ni privreda.ako nisu marsovci molio bih da mi neko objasni ko su?!
Zorko
Odgovor je jednostavan. Banke su pijavice koje kad se jednom zakace nikako da se odlepe.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.