Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чомићева позива лингвисте на дијалог о Закону о родној равноправности

Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог за „Политику” каже да очекује одговор на позив који је упутила Одбору САНУ за стандардизацију српскога језика поводом примена новог закона
Гордана Чомић (А. Васиљевић)

КРУШЕВАЦ – Закон о родној равноправности, који је ступио на снагу пре два дана, изазвао је бројне полемике у јавности. Идеја је била да нови закон треба да донесе бољу уравнотеженост међу половима, између осталог, због чега су уведена и два нова облика дискриминације ‒ полно и сексуално узнемиравање и сегрегација.

Највећа полемика је ипак настала о родно осетљивом језику. Противећи се закону, Одбор за стандардизацију српског језика САНУ упутио је јавности допис у коме се између осталог каже:

„Закон о родној равноправности – којим се, како влада наводи унапређује институционални оквир и стварају услови за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце – директно залази у проблематику српскога стандардног језика, јер прописује, чак под претњом казни, и употребу родно сензитивног језика. А нормирање употребе стандардног језика није, нити може бити у ингеренцији владе, него искључиво у ингеренцији језичке струке и науке.”

Србистичку струку и науку у погледу свих питања стандардизације српскога језика представља Одбор за стандардизацију српскога језика. Одбор за стандардизацију српског језика је научностручно тело које су образовале све институције са целокупног српског језичког простора у чијем је делокругу и брига за очување и неговање српског језика. Један од задатака одбора јесте и давање предлога државним органима ради сврсисходних решења у области језичке политике.

Са друге стране, Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог, обилазећи Расински округ, за „Политику” је дала изјаву о важности српског језика и очекивањима.

‒ Оно што ми очекујемо јесте да позитивно одговори на наш позив и Одбор српске академије наука и уметности да учествују заједно са нама, равноправно и саветодавно, како да применимо одредбе Закона о родној равноправности. Са задовољством ћемо понудити разговор и Матици српској, која такође показује забринутост за форму српског језика. Ми сматрамо да су они научници, да су они истраживачи, изванредни лингвисти, чувари традиције српског језика и очекујемо их у министарству са добрим саветима, а на задовољство и жена и мушкараца у Србији. Као што очекујемо и најмање 40 одсто жена у чланству Српске академије наука и уметности. Тих жена има, треба их само изабрати – наглашава  министарка Чомић.

Да ли ћемо у будућности говорити и писати другачије, као на пример, водичица/водичкиња, ватрогаскиња/ватрогасиља, психолошкиња, вирусолошкиња, филолошкиња, боркиња... остаје да се види.

Коментари69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Јован К.
Водећи се некаквом политикантском агендом, наметнули сте накарадни закон о језику, а сад струци нудите дијалог!? Да буде још смешније, госпођа Чомић очекује најмање 40% жена у чланству САНУ, што је бесмислен политички кључ, јер у тој установи треба да буду било мушкарци, или жене, не у складу с неким процентима, већ на основу заслуга и доприноса науци и уметности. Овај закон треба да буде опозван, а његови подносиоци и они који су га изгласали морали би да се извине нашем народу и струци.
Saša
како да применимо одредбе Закона о родној равноправности - znaci, nema doprinosa u definisanju zakona, vec samo u primeni ovakvog kakav je. Nadmen i beskrupulozan odnos uvijen u oblandu korektnosti i spremnosti na kompromis ili makar saradnju. Užas...
Ćomi
Na mala (ili velika) vrata uvodimo hrvatski jezik. Pre stotinak godina bilo je "nobl" govoriti francuski, ali to je bila stvar mode i prestiža u društvu, i imalo je nekog smisla, recimo. A ovo sada je ništa drugo nego čisto ruženje ili nagrđivanje srpskog jezika, a sve u funkciji dodvoravanja evropskom hohštapleraju. Šta ćemo raditi sa silnim delima svih srpskih pisaca? Hoćemo li povlačiti literaturu iz knjižara i biblioteka i prevoditi ih na "novi" srpski jezik pa ih vraćati nazad. Ne verujem.
Драгољуб Збиљић
Жустра расправа води се о мање важном уместо ад се расправља о великом проблеему у вези аса српским писмом. Изгубили смо у јавности 90 одсто свог писма у корист наметнутог 90 одсто хрватског, а ми не усвајамо закон о ћирилици у складу с Уставом и светском праксом, него се бавимо оволико времена тиме да ли је жена професор или професорка. Како смо, заједно с лингвистиам, стигли дотле да једини у Европи не чувамо своје писмо у свом језику? То је неупоредиво важнији проблем.
Драгољуб Збиљић
Е, неће Вам лингвисти сигурно иазћи на "диајлог". Они неће да разгоаврају. Ја их, као мали стварни лингвиста, позивам равно 20 година да у име Удружења "Ћирилица" разговараамо о томе како они мисле да могу с нормиарним двоазбучјеем у српском језику спасу српску азбуку. Неће о томе да разговарају, јер мисле да једино Срби могу и треба да чувају и српско и хрватско писмо у српском језику. А то не ради ни један једини нормалан лингвиста у свету у својим језициама. Још се љуте кад им кажемо то.
Dragana Dragin
Jako je važno da Srbi ostanu dvoazbučni jer se ne smemo odreći pismenih spomenika iz ranijih vekova pisanih od strane npr. Srba katolika, koji su se izjašnjavali da pišu srpskim jezikom a Hrvati ih pripisuju hrvatskoj ili bosanskoj književnosti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.