Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бициклистички матине у част двоточкаша

Данас између 16 и 18 сати испод Бранковог моста поред бициклистичког лифта заказано дружење. – Нови коридори исцртани су или изграђени уз и низ Рузвелтову, на Славији, у Немањиној, делу Таковске, око Трга републике, у Васиној, у Булевару Михајла Пупина до Бранковог моста, на Савском кеју…
Вожња бицикла позитивно утиче на здравље, штеди новац, олакшава кретање кроз саобраћајне гужве, не загађује природу... (Фото: Мики Антић)

Бицикл би нарочито данас требало да буде избор свих грађана који воле крстарење на двоточкашима, јер 3. јун је Међународни дан овог превозног средства. У његову част, Уједињене нације у Србији, Делегација ЕУ у Србији, Амбасада краљевине Холандије и удружење „Улице за бициклисте”, позивају бициклисте на матине између 16 и 18 сати испод Бранковог моста поред бициклистичког лифта, страна реке која припада општини Стари град.

– Љубитељи бициклизма имаће прилику да пробају холандске палачинке и поделе међусобна знања, а познато је да њихова искуства доносе само бенефите: вожња бицикла позитивно утиче на здравље и форму возача, штеди новац у односу на друге видове транспорта, олакшава кретање кроз саобраћајне гужве, док проблем паркирања за њих не постоји. Истовремено, вожња овим превозним средством не загађује природу – наводе организатори овог догађаја на коме ће се бициклистима и бициклисткињама почетницима делити приручник „Београд на педале”, са инструкцијама како да се на двоточкашу безбедно крећу Београдом. Док чекају на палачинке, тим „Улице за бициклисте” ће им подмазати ланац, дотегнути кочнице и допумпати гуме.

А, када бисмо се, сходно овом дану, осврнули на стање бициклизма и бициклистичке инфраструктуре у главном граду пресек тог стања био би једноставан – о бициклистима, стазама и субвенцијама за њих годинама се много прича, али на терену се стање мења врло споро.

Једна од главних градских најава на ову тему већ три, четири године је експанзија бициклистичких стаза у центру града односно драстичан раст ових коридора. Не може се рећи да у централним општинама није било градње и исцртавања нових стаза, али оцена грађана, а пре свих бициклиста јесте да се то ради доста некоординисано и међусобно неповезано. Нови бициклистички коридори исцртани су или изграђени уз и низ Рузвелтову, на Славији, у Немањиној, делу Таковске, око Трга републике, у Васиној, у Булевару Михајла Пупина до Бранковог моста, на Савском кеју… На први поглед, то је доста стаза за неколико година, али како и суграђани добро примећују, квантитет не прати квалитет. Последњи парадокс је недавно урађена стаза у Булевару ослобођења, која прво иде право а онда одједном под оштрим углом.

Једна од кључних замерки је што се у централном делу града на много места исцртане бициклистичке стазе укрштају са пешачким коридором па се, како кажу, ни бициклисти ни пешаци не осећају комфорно и безбедно. Осим тога, бициклисти редовно замерају што се и даље дешава да се, чак и када се граде физички одвојени бициклистички коридори, постављају назубљени ивичњаци што њима никако не одговара.

Када је реч о квалитету и међусобној повезаности стаза, чини се да је најбоља ситуација тренутно на Новом Београду, чији је и терен, руку на срце, најзахвалнији за овакве коридоре. На најмногољуднијој градској општини годинама постоје многе физички одвојене трасе само за бициклисте које су притом и међусобно добро повезане. Таква слика се, када се говори о Србији, може видети и у Новом Саду где се, на најпрометнијим саобраћајницама, одавно зна где је место пешацима, где моторизованим возилима, а где бициклистима.

Када се све сабере, једна од главних оцена бициклиста о стању бициклизма у престоници је да још нема конкретног плана који може да реши саобраћајни проблем Београда. Љубитељи бицикла, како смо недавно и писали, сматрају да, све и да главни град у наредних неколико година добије не 150 до 200 километара, него чак и 300 километара нових стаза, и да се покрене јака кампања популаризације бициклизма, Београд ни за наредну деценију не може да пребаци 10 одсто путовања двоточкашем на нивоу града.

Зато, ако у граду озбиљно планирају да бицикл у наредних 10, 15 година постане масовно средство превоза, већ сада увелико морају да крену у акцију. Планску и добро осмишљену, а не стихијску.

Дејан Алексић

Јавни бицикли, субвенције, укидање ПДВ-а

Годинама се најављује и увођење система јавних бицикала и њихово изнајмљивање на посебно опремљеним станицама, али како је у неколико наврата наведено, за сада град не успева да нађе озбиљног партнера за тај посао. А, док се то чека, из града спремају субвенције за куповину бицикала. Како је недавно поручено из Старог двора, од јула ће почети пријаве за субвенције од по 5.000 динара за куповину бицикала и то за првих 2.000 Београђана који се пријаве на конкурс. Услов за добијање субвенције је да бицикл буде домаће производње.

Како је после ове најаве за наш лист нагласио један од најпознатијих престоничких бициклиста Зоран Буквић из „Улица за бициклисте” овај потез града је добар и треба га подржати, без обзира на то што износ субвенције, како је оценио, није богзна какав. Он је подсетио да су овај подстицај тражили сами бициклисти, као и измену Закона о безбедности саобраћаја, укидање ПДВ-а на бицикле...

Просечни 20.000 динара, квалитетни и по неколико хиљада евра

Функционалан просечан градски двоточкаш, како указују искусни бициклисти, кошта између 20.000 и 24.000 динара. Али, они са бољим карактеристикама, очекивано, знатно су скупљи. Лагани спортски планински бицикли, са високим степеном преноса и са доста брзина коштају и до неколико хиљада евра, а просечан међу њима, који може да се користи и у граду и у природи, 500-600 евра. Када је реч о изнајмљивању овог превозног средства у престоници, како кажу познаваоци, оно се креће између 250 и 300 динара за један сат вожње.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Piglet
Bez komenatar na ovako važnu temu!?? U gradu se radi populistički, na trotoaru se crtaju staze, ne vodi se računa o funkc.detaljima (denivelisani ivičnjaci), stubovi bilborda, rasveta, kamera u sred profila bici staze, zaustavljanje na bici traci je sport koji niko ne sancioniše. Kao razultat svega: biciklisti imaju osećaj da su nebezbedni, nepoželjni što je suprotan od željenog efekta: privući veći broj korisnika da koristi bicikl kao javni prevoz.Ne izmišljati toplu vodu-usvojiti primer NS,LJ!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.