Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зоран Миливојевић за „Политику”: Да ли новац квари људе

Пре ће бити да богатство помаже да неко покаже свој прави карактер: они који су бахати након што се обогате и раније су били такви, само су то скривали. – Особе које не знају како функционишу личне финансије тешко могу очекивати успех
Pixabay

Како је настала изрека да новац квари људе? Можемо претпоставити да је след био овај: неко није имао новац али је био другима добар; након тога је на неки начин дошао до новца; затим је променио карактер и постао покварен.

Ко оцењује кварење њега као личности? Вероватно они с којима се дружио док није имао новац. Вероватно су они закључили да је постао себичан, да је одбио да им помаже и позајмљује новац, да се отуђио од њих и одрекао их се. Дубока претпоставка ове изреке јесте да су они који немају новац добри, а они који га имају лоши.

Социјалистички менталитет

Релативно рано у животу научио сам да медаља има две стране. Када смо моји другари и ја били у раним двадесетим, један од нас је стекао огроман новац захваљујући породичном бизнису који је покренуо његов отац, социјалистички директор, а који су развили широм тадашње Југославије. Он је наставио да се дружи с нама, а како смо за разлику од њега који је радио и одлично зарађивао били студенти са скромним џепарцима, повремено смо тражили од њега да нам позајми по пар стотина марака. И он је то чинио. Међутим, нико му није враћао. Када није био присутан, водила се прича о томе како му нема смисла било шта враћати јер ионако му тај новац који нам је позајмио ништа не значи, како га већ има много. Резултат је био да је он почео да се осећа искоришћеним, тако да је тихо престао да се дружи с нама. Другим речима, „покварио” се, новац га је „покварио”.

Код нас је и даље присутно једно колективно уверење да су они који су имућни или богати, било појединци било породице – нека врста лопова. „Него шта него су лопови, од плате нису могли толико зарадити”, изјављује особа која не зна да се богатство не прави од плате, него да је нечије предузеће оно које прави богатство. Иако смо деценијама у капитализму, многи и даље имају социјалистички менталитет. Боље речено, многи код нас су финансијски неписмени.

Финансијска писменост је веома важна. Људи који не знају како функционишу финансије, при чему мислимо на њихове личне финансије, ма колико били интелигентни и ма колико били образовани у другим областима живота, у финансијском смислу ће бити релативно неуспешни. А то није добро ни за њих, ни за њихове породице, ни за државу као целину. Познато је да је богато друштво састављено од богатих појединаца. Али како доћи до тог идеала, ако је већина грађана финансијски неписмена и немају развијену способност управљања новцем.

„Дајте ми новац, па да вам покажем како знам да управљам њиме” – вероватно ће помислити сваки други читалац. Став „прво новац, онда управљање” дечји је зато што велики новац или неће пасти особи у крило или ће пасти, након чега ће га особа потрошити. Судбине оних који су добили на лутрији, који су осиромашили након што су неко време много зарађивали као светски познати глумци, певачи и забављачи – то потврђују. Успешне финансијске судбине говоре супротно: прво научити управљати оним новцем којим тренутно располажете, па ће онда, током времена, иметак нарасти. Словенци су схватили колико је важно да се грађани финансијски описмене, тако да уче децу у основним школама темељима финансијске писмености. Мали Словенци брзо науче шта је добар кредит, а шта је лош кредит, док многи одрасли Срби то не знају.

Вишак који се лагодно троши

Природни однос према новцу такав је да је просечном човеку новац важан ако га нема, али ако га има у оној количини која му је довољна да задовољи своје потребе, тада му новац више није толико важан. То је заправо дечји начин менталног функционисања према којем постоји „потребан” и „непотребан” новац, то јест „вишак” новца који се лагодно троши. Ако та особа у дубини свог несвесног има уверење да новац квари људе, тада ће имати доживљај да што је већи „вишак”, то је у већој опасности да се поквари као личност. Такво уверење ће јој помоћи да се што пре ослободи тог вишка како би избегла опасност да се поквари.

Ако се вратимо на почетак и преиспитамо тезу да новац квари људе, нама је ближа теза да новац помаже људима да покажу свој прави карактер. Када је неко сиромашан, он у другим људима види некога ко ће му помоћи. А када се обогати, људи му више нису потребни. То је слично оној изреци да ако желите да сазнате какав је неко – дајте му моћ. Људи који су бахати након што се обогате – и раније су били такви, само су то скривали. Од више десетина ултрабогатих које сам током живота упознао ниједан није био бахата особа.

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran Pavlović
Ovo može da posluži kao savetodavni primer: Kao student sam ostao bez oca. Studirao uvek polugladan. I danas posle mnogo dodina ne prolazim jednom ulicom u kojoj sam pored punih izloga dva dana bez korice hleba čestitao sebi na poštenju, jer nisam nikada krao, varao i lagao. Diplomirao, odslužio vojsku, kao inženjer nosio nameštaj, istovarivao robu bio prodavac u dve smene ! malo spavao, surovo štedeo. Sa 28 godina kupio prvu nekretninu. Sledećih 35 godina radio i štedeo. Danas sam - rentijer!
Киза
У младости, стицајем околности, веома брзо сам имао добро плаћен посао, док је моје друштво било сиромашна студентарија. Наши изласци су били такви да сам пиће (и понеки колач за девојке) увек ја плаћао. Никад нису наручили више од 2-3 пића или нешто прескупо! Никад се нисам осећао искоришћен, напротив било ми је драго да могу да нешто дам друговима! Касније нас је живот раздвојио и не виђамо се осим са једним другаром који је сада у много бољој позицији од мене и који ми је пар пута помогао.
Aleksandar Miljevic
има смисла навод да кад се дође до новца само се покаже оно сакривено у човеку, јер почиње да ради све оно што је желео а није могао док је био без већег новца. А то је углавном "у се, на се и подасе" у што већим количинама, плус сујета, сујета...Па када се човек максимално окрене себи, заборави на друге, а ако их још почне гледати с висине...можда одатле пословица о утицају новца на морал...
nikola andric
U drustvu prijatelja je bio obicaj da plati onaj koji je mogao. Ali za razliku od autora zajmovi od imucnog prijatelja su vracani . Odkad nasih ima na ''privremonom radu u inostranstvu'' oni svake godine salju kuci preko 3 milijarde evra. Ono sto se salje preko prijatelja, poznanika ili se donosi kuci nije poznato. Nisu to bogatasi nego ljudi koji su svesni svojih obaveza. Takvo pozrtvovanje se ne moze objasniti ''nagadjanjem'' autora.
Mira G
Odlicna tema i odlicni komentari. Novac=ljubomora. Izgubis prijatelje, rodbinu, Jedna zena je dobila nalutriji 10 miliona i sve brzo potrosila na prijatelje, rodbinu i luksuzno ponasanje. Onda je postala beskucnik i izgubila i prijatelje i rodbinu. Pitam se uvek sta bi ja uradila sa tolikim parama. Da li bih znala da ih investiram ili bi sve pojela inflacija i stajanje u banci. Stvarno bi trebali imati finansijsko obrazovanje u skolama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.