Среда, 29.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Експлозија у Смедереву – 80 година после

Фото Музеј у Смедереву

Смедерево – Прошло је осам деценија од разорне експлозије у Смедеревској тврђави, трагичног догађаја који ће остати уписан у историји овог града због незапамћеног разарања и великог броја пострадалих. Музеј у Смедереву тим поводом представиће најновију историографску студију „Експлозија у Смедереву 5. јуна 1941. године – 80 година после” и истоимену изложбу чији је аутор Мирослав П. Лазић, виши кустос историчар овдашњег музеја. Први пут ће бити приказане фотографије које до сада нису излагане, као и архивски документи и музеалије из историјске збирке Музеја у Смедереву.

Изложба коју приређујемо понудиће иновативнији, модернији и храбрији поглед на петојунску трагедију. Представићемо и најновије резултате вишегодишњих научних истраживања архивске грађе. Жеља нам је да пробудимо емоције, освежимо памћење и укажемо грађанима на неопходност чувања сећања, наводе организатори.

Историографска студија Мирослава Лазића с новијим резултатима истраживања утемељеним у изворној грађи, као и критичким ишчитавањем релевантне литературе о овој теми резултат је вишегодишњих истраживања. Промоција књиге уследиће током јуна.

Реч је о изузетно добро истраженом раду у коме је аутор не само сакупио сва до сада доступна знања о експлозији у Смедеревској тврђави него их и критички размотрио, по потреби међусобно сучелио, упоредио и очистио од наслага идеологија, политичких интереса и погрешних перцепција, наведено је између осталог у рецензији др Зорана Јањетовића, научног саветника Института за новију историју Србије.

Експлозија нагомилане муниције и других експлозивних средстава у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941. била је сигурно највећа трагедија која је погодила српски народ од Априлског рата и успостављања немачке окупационе управе у централном делу Србије, наводи Лазић, а свакако највећа трагедија у вишевековној повести Смедерева.

До експлозије је дошло у 14 сати и 14 минута и до темеља је порушено све у пречнику од десетак километара од древног здања. Тачан број страдалих никада није утврђен, али се процењује да је погинуло између две и по и четири хиљаде грађана Смедерева и околине. Према подацима тадашње комисије за обнову, од 2.400 кућа само је 25 остало неоштећено. У тврђави је направљен кратер пречника педесет и дубине око девет метара, а на град се сручило око четири хиљаде тона камена. Иако је средњовековна тврђава претрпела најтеже ударце и била напола разорена, сви су сагласни: да није било њених стамених кула, размере катастрофе биле би много веће. Према незваничним проценама у тврђави се тада налазило више од 400 вагона муниције и тридесетак вагона експлозива и барута.

Велики број погинулих, чији тачан број вероватно никада нећемо дознати, оптерећује и данас. Додајмо томе и изузетно велики број тешко и лакше рањених, психолошки трауматизованих за читав живот, те потпуну девастацију урбаног језгра вароши, а самим тим и дотадашњег свакодневног животног окружења Смедереваца или оних који су се под тешким теретом ратних прилика у том граду затекли, наводе из Музеја у Смедереву, оцењујући да је реч о једној од највећих трагедија током читавог трајања Другог светског рата на територији Србије.

Свечано отварање изложбе у Музеју у Смедереву биће у суботу 5. јуна у 13 часова. Истог дана у подне код спомен-костурнице на Старом гробљу биће служен парастос жртвама и положени венци. У 14 сати заказана је комеморативна свечаност код споменика „5. јун 1941” надомак тврђаве. Изложба ће јавности бити доступна све до 30. септембра.

Безимени

Спомен-костурница на Старом гробљу у Смедереву подигнута је 1942. године и на њој је уписано само 485 имена жртава експлозије, док је већина погинулих сахрањена безимена у заједничкој гробници на улазу у то гробље.

 

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rade
Тада је међу осталим погинулима страдао и стриц моје мајке Александар Орестијевић, новинар вашег листа, Политике...
ralence
У тој експлозији је настрадао син са породицом , генерала Милана Недића кога су комунисти убили после рата бацањем кроз прозор са спрата.
Tasa
Svi kvislinzi Evrope branli su se na isti nacin. Hteli su da zastite narod od stradanja i zemlju od razaranja. Umesto ordenja i medalja zahvalnosti zavrsili su pred streljackim strojem. Nikom u tim drzavama, sa vecom demokratskom tradicijom od Srbije, ne pada napamet da ih rehabilituje. I vas Nedic da nije skocio kroz prozor zavrsio bi kao i njegovi evropski kamarati, jer su sluzili obesenim u Nirnbergu.
Smederevac
U komentarima čitam da se pominju partizani i Mustafa Golubić kao navodni podmetači eksplozije. To su sasvim sigurno gluposti. Mnogi koji komentarišu ponašaju se navijački. Istina je da nema niikakvih dokaza o uzroku eksplozije. Mustafu Golubića je uhapsio Gestapo u Beogradu a nisu ni znali ko je on. Nema nikakvih dokaza da je on podmetnuo eksploziju. Ustanak partizana je započeo mesec dana posle eksplozije (7. jula 41.) tako da otpada i ta navijačka opcija.
Савезници
У то време су СССР и Хитлерова Немачка још увек били савезници, по свим важећим међудржавним уговорима. Непосредно пред напад на СССР Стаљин није дозвољавао да се шири никакво неповерење према Немачкој и сматрао је сваку такву делатност подметачином британске обавештајне службе. Код нас је било много сведока да је тадашња КПЈ поздравила улазак савезничких немачких трупа у ненародну Југославију, противницу СССР-а
Panta SD
Krenulo je pre nekoliko godina sa obnovom zidova tvrdjave i sada su došli do tog dela koji je najviše oštećen u toj nesretnoj eksploziji tako da bi Nemci kako kod njih preliva od para mogli da nešto i daju za obnovu. Nisam siguran da je tvrđava spasila narod od eksplozije imajući u vidu da udarni talas nije mogao da ide ka Dunavu već je sva energija otišla u pravcu naseljenog dela i napravila takvu štetu gde je od svih kućeraka samo 25 ostalo neosteceno. Biće zanimljivo videti tu postavku.
Predrag
Udarni talas je išao i prema Dunavu. Pradeda mi je radio na brodu i u trenutku eksplozije su bili ukotvljeni u pristaništu. Na šlepu je bio sa mojom prababom i sa troje dece. Od siline eksplozije su svi upali u Dunav. Nažalost, ćerka im se udavila sa 13 godina i posle nekoliko dana je nađena kod Kladova.
Dusan T
Da li su Nemci, vlasnici eksploziva i municije, platili odstetu gradjanima koji su izgubili zivote i imovinu, kao i odstetu za rusenje istorijskog spomenika koji je mnogo stariji od njihove drzave? Anglosaksonci su im sravnili Hamburg i Drezden sa zemljom, pa zbog toga kukaju do neba, a zlo koje su sejali sirom Evrope ne vide.
Zoran Todić
Nije mi poznato da li su Nemci i koliko platili za odštetu, mada čisto sumnjam. Sadašnji muzej, nekadašnja zgrada hotela Jadran, obnovljen je 1942-43 delom novca iz posebnog fonda Vlade nacionalnog spasa, za obnovu Smedereva, ali to je bilo na račun srpskih poreskih obveznika… Druga je priča što je taj hotel posle bio i kupleraj pa je postao muzej. Mada bi neko rekao, vrlo simbolično
Zorka Papadopolos
Nemci su nesto platili, ne znam koliko. Od tih para je tada, izmedju ostalog(?) sazidan hotel. U medjuvremenu je u tu zgradu premesten muzej Smedereva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.