Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Музика као величанствена победа живота

Пијаниста Ненад Радић обележава три деценије уметничког рада са два концерта, један је одржан у Филхармонији 31. маја, а други је вечерас у Коларчевој задужбини
Ненад Радић, пијаниста и педагог: Једино што нам остаје јесте хуманост (Фото: Срђан Боснић)

– И после 30 година каријере верујем да сам још „млад” и да ме чекају многи изазови. У свако дело које интерпретирам се „заљубљујем”. Откривајући контекст, позадину, разне артефакте, остварујем неку метафизичку везу с композиторима. До пре месец дана нисам ни помишљао да ћу наступати 31. маја у сали Филхармоније и вечерас у 19 часова у Коларчевој задужбини – каже Ненад Радић, пијаниста и педагог, уочи другог концерта у Коларцу, када ћемо моћи да чујемо дела Брамса и Шопена.

Наш саговорник је дипломирао и магистрирао на ФМУ у Београду, у класи проф. Зорице Димитријевић Стошић и докторирао (ментор проф. Нинослав Живковић). Усавршавао се у класама педагога А. Насјеткина, Е. Татулијан и В. Пјасецког. Одржао је више од четрдесет реситала у Србији. Гостовао је и у иностранству, а у ретком камерном дуу клавир-оргуље, с Мајом Смиљанић Радић, остварио је запажену концертну турнеју 2010. у Северној Америци.

У класи Ненада Радића дипломирало је 30 студената који су каријере наставили у свету. Упитали смо нашег саговорника какву поруку шаље публици поводом ове годишњице, а одговор је гласио:

– Музика и клавир су мој живот, смисао, послушање, хлеб, ваздух и вода, моја оаза, страст, грех, али и патња, нада, страх, трагање и преиспитивање. Сваки реситал конципирам као нераскидиву целину. Овог пута то су највећа ремек-дела Брамса и Шопена. Овај, веома захтеван, програм представљао сам публици у региону на концертима током 2019. Круна је требало да буде концерт у Коларчевој задужбини, али се онда догодила пандемија. Тада сам очајавао, али сада знам да се све увек дешава с разлогом и да је „принудни концертни одмор” био идеална прилика да програм одлежи, као вино у храстовом бурету. Чак три велика дела, Шопенове „Полонезу – фантазију” и „Сонату у ха-молу”, као и Брамсову „Сонату у еф-молу”, завршавају величанствене победе живота. И ту се крије порука публици и вирусу. Чак два концерта у само три дана последица су епидемијских мера које не дозвољавају дугачке дводелне концерте, па сам програм поделио у две целине – истиче пијаниста Радић. Концертна и педагошка делатност су за нашег саговорника две стране једне медаље, а о њима тврди:

– То су два посла и захтевају целог човека, два пуна радна времена, посвећеност и стрпљење родитеља, упорност и дисциплину врхунског спортисте, истраживачки дух научника, радозналост детета. Због тога их је тешко „помирити”. Али педагогија и пијанизам чине симбиозу, једно храни и подстиче друго. Кроз рад са студентима постајем бољи човек и пијаниста; кроз концертне наступе стичем незаменљиво искуство које преносим студентима. Оба посла обележавају цео уметников живот, а на том дугом путу свако дело, наступ, час... једнако је важан делић животног мозаика.

За три деценије рада догодили су се значајни концерти, а неке од њих Ненад Радић издваја, попут пет реситала у Коларчевој задужбини и подвлачи да је најтеже свирати у свом граду. А о гостовањима у иностранству каже:

– Турнеја по градовима Северне Америке 2010, са супругом Мајом Смиљанић, сигурно је најузбудљивији догађај моје каријере. Остала нам је велика неиспуњена жеља да тај необични дуо клавир-оргуље, који смо симболично назвали „Краљевски пар”, представимо и београдској публици. Оргуље у Дому синдиката су одавно ван употребе, у Коларцу их нема, а доношење клавира у катедралу на Неимару компликовано је и акустички ризично. И даље се надамо да ће и Београд једном имати концертну салу коју краси „краљица инструмената”.

Ненад Радић показује да је друштвено веома освешћен и тиме што је активан у хуманитарним акцијама.

– Са посебном радошћу сећам се обнове Материнског дома 2013. у Звечанској улици. Био сам иницијатор, али све заслуге припадају донаторима и извођачима радова, које је предводио Александар Дулановић. Помагао је и мој син, који је тада имао пет година. У времену брзине, технологије, потрошачког менталитета, рекламе и неизвесности, једино што нам остаје јесте хуманост – каже уметник. За крај додаје:

– Моји студенти су моја љубав, инспирација, чланови шире породице. Увек сам им на располагању и неизмерно ме радују њихови успеси. Праве друштвене промене не доносе револуције, него свакодневни рад и труд у свом окружењу. Тако сам васпитан, то преносим и на студенте. То је једини начин да се супротставимо времену у којем мало ко пита: „Како могу да помогнем?”, али зато већина тражи „свој део” питајући: „А шта ја имам од тога?”. Кад је реч о репертоару, највише ценим Бетовена, Баха и Моцарта, али је листа оних које обожавам много дужа. Искуство ме учи да се планови ретко остваре, обично се све некако необјашњиво догоди онда кад му је време. Тако је и сада било.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa Trajkovic
Музика ка временска а не просторна уметност која нас ликовне уметнике детерминише, њен језик је универзалан, језик уметности је чулни то је чаробни свет емоција свет који нажалост новом технологијом информатичког друштва нестаје. Музика није компијутерси програм она чак није ни савршена већ људска дубоко хумана, топла, нежна, сетна, некад груба.Свет музике је чулни свет свих нас то је онај невидљиви језик који сви разумемо иако не говоримо истим језиком, сачувајмо је и сачуваћемо наш свет и себе
helena
Divan umetnik i divan čovek pre svega. Žao mi je sto nisam bila na koncertu ali cestitam, sigurno je bilo odlicno!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.