Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Косовизација угрожава баштину на КиМ

Албанизација, која подразумева фалсификовање историје и најчешће представљање српских споменика као албанских, према мишљењу проф. др Дарка Танасковића, има најмање шанси за успех
Манастир Дечани (Фото: А. Васиљевић)

Најопаснији вид насртаја на српску културну и духовну баштину на Косову и Метохији јесте њена косовизација која подразумева подвођење српског наслеђа под наслеђе које припада свима, а о којем се стара држава, односно тзв. република Косово. На ово је јуче, другог завршног дана скупа „Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији”, организованог у Српској академији наука и уметности, указао професор др Дарко Танасковић, говорећи о Унеску и српском културном наслеђу на Космету. Професор универзитета у пензији и некадашњи амбасадор наше земље при Унеску, проф. др Танасковић истакао је да су насртаји на српска културна и духовна добра на КиМ стални, некад мањег некад већег интензитета, као и да постоје три метода расрбљавања тог наслеђа. Један је деструкција, када се духовна баштина уништава као у мартовском погрому 2004. године или када се намерно одуговлачи и отежава обнова културних добара која то захтевају. Други је албанизација, која подразумева фалсификовање историје и представљање српских споменика као албанских, а за коју је професор Танасковић истакао да има најмање шанси за успех, док етатизација носи највише опасности од отуђења вредне имовине од српског народа. На њему приштинске власти интензивно раде покушавајући да преузму бригу над српским духовним и културним наслеђем и инсистирајући на месту његовог настанка и његовом универзалним значају, чиме га издвајају из српског корпуса.

Унутрашњост манастира Дечани (Фото А. Васиљевић)

У делу седнице посвећене институционалној заштити духовне и културне баштине на КиМ, представљен је и став српске цркве према овом питању, али и проблеми са којима се Епархија рашко-призренска суочава годинама уназад када је у питању њена имовина, али и њен опстанак на овој територији. Како је рекао Александар Радовановић, који је и главни правни саветник Епархије рашко-призренске, у тешким условима и сталној борби за своја права српска црква ипак опстаје на Косову и Метохији. Са изазовима се сусреће у садашњости, водећи бројне судске спорове у покушају да одбрани или дође у посед своје имовине, а они је очекују и у будућности, где се спрема нови закон о културном наслеђу. Радовановић је указао да је закон о верским слободама, који чека на усвајање, добар и да омогућава епархији да стекне правни легитимитет и институционално остварује своја права, али да брине какав ће бити закон о културном наслеђу. Претходни из 2015, који је повучен, подразумевао је, између осталог, да су непокретна културна добра власништво државе Косово, подсетио је Радовановић.

Протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, говорећи о моделима заштите српских светиња на КиМ рекао је да за српску цркву постоји само један модел: српски, односно правна заштита Републике Србије, док је све остало неприхватљиво. Он је указао да је веома опасно што се говори о заштити најважнијих цркава и манастира на Космету, а не о свим светињама, црквеним установама, попут Призренске богословије, гробљима и манастириштима, али и онима који ту баштину чине живом: клиру и верном народу.

‒ Тражење било каквог модела, а чули смо да се помињу јерусалимски, ватикански, васељенски, бег је од свега што Србија има на Космету, јер примена ниједног од тих модела није могућа без признавања тзв. републике Косово. За цркву је то неприхватљиво. Не треба журити у развезивању тог Гордијевог чвора и треба подсетити да су кроз историју најзначајнији манастири СПЦ на КиМ, попут Пећке патријаршпије, дуже били под окупаторском влашћу него српском, па су ипак опстали и остали српски ‒ истакао је протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош Лазић
Чудно је што се у оним силним преговорима са приштинским властима ниједном није покренуло питање реституције, враћања неправедно одузете имовине. Ако би се покрајински лидери натерали да предложе а Скупштина да усвоји такав закон - што је и цивилизацијска обавеза - и ако би га применили, многе ствари би чак и у навијачком остатку света биле много јасније.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.