Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови закон о сезонцима на страни послодаваца

Осим досадашње пољопривреде, у нови нацрт се убацује цео сектор угоститељства, делови туризма и грађевинарства
(Д.Урошевић)

Да ли ће Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, у свом новом облику, а чији би саставни део требало да постану и угоститељство, туризам, креативна индустрија и грађевинарство, довести до смањења рада на црно или ће се њиме легализовати такав рад?

Док траје израда новог законског предлога који је у свом називу већ крштен и као закон „у складу са повећаним потребама послодавца”, једино што се са сигурношћу може рећи јесте да су мишљења о том нацрту изузетно подељена. Министарство за рад и представници послодаваца сматрају да би проширивање дејства овог закона олакшало рад послодавцима, а многим радницима пружило макар краткорочну сигурност. Синдикати и стручњаци за радно право су сасвим супротног мишљења – они верују да би се овим законом велики број домаћих и страних радника ставио у још несигурнији положај и већу зависност од воље послодавца, и то баш у секторима у којима се одавно посао не обавља сезонски, а то су послови у угоститељству, туризму, грађевинарству...

У Савезу самосталних синдиката Србије сматрају да нема потребе да се нацртом закона о сезонцима уређује област привремено-повремених послова, јер је она већ уређена Законом о раду.

– Инсистирамо на постојању и дефинисању писаног уговора о радном ангажовању по основу новог закона, с обзиром на то да им једино писани уговор гарантује заштиту и остварење права како на раду, тако и у другим прописима. Актуелна електронска пријава радно ангажованих (само је од значаја за плаћање пореза и доприноса) не може у правном смислу бити доказ постигнутог споразума између њих и послодаваца, нити доказ о закључењу и садржини одговарајућег писаног уговора – напомиње Душко Вуковић, потпредседник савеза, и подсећа да се синдикат у потпуности противи уношењу нових делатности у нацрт закона у који су стављени читави сектори и основна занимања.

– Осим досадашње пољопривреде, у нови нацрт се убацује цео сектор угоститељства, делови туризма и грађевинарства. Ту није реч само о помоћним и повременим радницима, већ о основним и кључним занимањима, попут кувара, конобара, бармена, собарица… На тај начин се ти сектори превлаче у послове са такозваним повременим карактером, као замена за постојеће уговоре о привременим и повременим пословима и уговоре о делу – објашњава Вуковић.

Осим тога, у овом синдикату подсећају и на то да су предлагачи новог закона већ неколико пута мењали његов назив, да би се на крају досетили да треба да гласи: закон о радном ангажовању на одређеним пословима у складу са повећаним потребама послодавца. Тиме, како додају, само желе да задовоље послодавца, јер једино он изгледа има „повећане потребе”.

И у „Иницијативи за економска и социјална права – А11” подвлаче да ће се нови закон, ако буде усвојен, бавити само убирањем пореза и доприноса, као и да ће потпуно занемарити ситуацију у којој се налазе најугроженији радници који су принуђени да раде на такав начин.

– Разлог доношења нове верзије закона о сезонским радницима није да би се побољшао њихов положај, већ да би држава приходовала и убирала порез. То и није толико спорно, али ипак не треба заборавити ни то да држава већ има механизме да то уради – напомиње Данило Ћурчић, из иницијативе за економска и социјална права.

Откако се примењује Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима, рад на црно се смањио за један проценат. Због тога се, наглашава Александра Лакић, из Платформе за теорију и праксу друштвених добара „Заједничко”, ни не може озбиљно тумачити такав НАЛЕД-ов статистички податак о сузбијању рада на црно.

– Наша главна замерка се односи на недовољну отвореност у поступку доношења новог закона, јер на сајтовима владе и министарства о томе се не може ништа прочитати. То организацијама цивилног друштва оставља мало простора да уопште утичу на смер доношења закона – сматра она.

Због тога, из ове платформе стиже предлог о хитном укидању усменог уговора између радника и послодаваца, који већ подразумева постојећи закон о сезонцима у области пољопривреде, јер се тиме оставља могућност за малверзације послодаваца, док радници остају потпуно незаштићени.

– Према актуелном закону послодавац и радник се само усмено договарају о условима рада, трајању, накнади за рад. О томе свему не постоји писани траг, већ само електронски систем пријаве. Послодавац на тај начин може да вас не пријави на време, да унесе податке другачије од усменог договора, док радник нема могућност да докажете да се са послодавцем другачије договорио. Тај усмени договор је и даље један од главних фактора због којег послодавци избегавају своје обавезе према радницима – објашњава Александра Лакић.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Klasa optimist
U HR je prije desetak godina koriscen sistem koji je podrazumjevao da poslodavac(koji ima potrebu za sezonskim radnicima u poljoprivredi) ode u maticni mirovinski,zdravstveni ili porezni ured i zakupi odredjeni broj poreznih naljepnica. Te naljepnice su radnici dobijali na dnevnoj bazi i one su im garantirale da je gazda za njih uplatio poreze i doprinose i da ce na kraju sezone piljoprivrednih radova onome ko ima npr.180 naljepnica biti upisano 6 mjeseci radnog staza. Radnik siguran i zadovolja
Mare
Bolje da provere ove što rade plaćene poslove a državi ništa a nekad baš rade u državnim institucijama i sa njima su povezani. Primer zubni protetičar radi za minimalnu platu a 5 puta veći deo uzima na ruke pa ode kući i radi na crno lepi,pravi,prodaje polovne uređaje zarodom ne zamislivom da za godinu dana može da kupi trosoban stan.Da li bilo koji radnik može da zaradi toliko i zašto tu država ne reaguje i njih koji imaju dovede u red.
Damjan
"...до смањења рада на црно или ће се њиме легализовати такав рад?..." Besmislica. Ako je legalno kako moze biti 'na crno' (ilegalno). Tako nekako su i sve ove argumentacije profesionalnih "zastitnika" radnika. Sto je vise zakona po njihovom to vise radnika bezi napolje (gde nema "levicarskih" uhljeba).
geras
i ? pa svi zakoni su u korist poslodavaca .
jazavac pred sudom
На страни послодаваца је и Закон о раду и Врховни касациони суд, јер легализују робовласништво кроз њихово схватање прековременог рада и права на зараду за тај рад, тако и сменског рада по ранијем закону.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.