Субота, 23.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Копање у престоници младог кромпира

Иако се на тезгама већ увелико нуди популарно рано поврће, његови најчувенији произвођачи, Глогоњци, кажу да је реч о роби из увоза или из пластеника и да она није истог квалитета
Повртњаци се редовно заливају, а опрема - краде (О. Јанковић)

ГЛОГОЊ – Масовно вађење младог кромпира почиње ових дана на око 100 хектара у јужнобанатској престоници поврћа, Глогоњу. Прскалице се не гасе, а овдашњи повртари обилазе и загледају биљке, меркајући да ли је зрело за један од најважнијих послова у сезони. Иако се на пијачним тезгама нуди ово популарно рано поврће, његови најчувенији произвођачи кажу да је то роба или из увоза или из пластеника, „али то није то – тај укус”.

„Засади све до Сефкерина све касније стижу, али вреди мало сачекати јер наш кромпир слови за најбољи и јесте тако. Ми производимо само млади кромпир, много га и сами трошимо, док у централној Србији гаје онај што траје читаве године. Сада нам је ударни период. Млади кромпир је специфичан јер не може да се дуго држи, од момента када се извади он је ’риба на сувом’. Ја сам се одлучио за сорте белог кромпира ’мемфис’ и ’клеопатра’, семе је јефтиније и има лепшу боју, не прскам га никаквим шпецијама. Канал продаје је на кванташу, где накупци деру и нас и купце. Цена у откупу иде од 30 до 50 динара, а продаваће га од 150 у Београду”, говори за „Политику” Дорел Топал, повртар из северног села панчевачког атара, у којем 90 одсто повртара гаји управо млади кромпир.

После њега по популарности следи купус, па млади лук за везице. који је већ повађен из већине засада, а оно што је остало у земљи је, кажу овде, за кућну употребу. Топал додаје да је продао и око 30.000 везица лука – људима који дођу код њега и даље прослеђују маркетима. Чист посао, а и зарадом је задовољан. Након кромпира следи му и друга сетва. Биће то прво боранија, па купус од средине јула до 1. августа.

На глогоњској земљи, на којој су у прошлости били виногради и воћњаци, узгајају се и друге купусњаче, попут карфиола, броколе, прокеља, па кукуруз шећерац и нешто мање паприке јер земљиште овде није за њу. Производња се, објашњавају, не исплати, компликована је и тражи много рада. Паприка хоће често да поболева, нападају је штеточине, тешко се бере и највише од свих култура тражи воду, а не може да парира оној из других крајева.

„Код нас је, иначе, највећа мука с водом. А све мора да се залива. Кромпир још и најмање, али кад крене купус – пумпе не гасимо. Вода из мреже је тако-тако – проблем је што путује старим азбестним цевима, па се често зажути и има мирис. Овде у пољу свако има свој бунар, а и то кошта. Платиш пар стотина евра да га ископају, а ту је и пумпа и остала опрема, коју масовно краду. Сваког дана све мораш да демонтираш и носиш, па сутра све отпочетка јер имамо непозване госте који носе све. Кад сам пријављивао крађе, полиција дође и каже: то је штета мале вредности. Значи можеш да крадеш до 15.000 динара и ништа”, жали се Дорел Топал и додаје да је зато сада на редовној стражи све док не повади млади кромпир.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

aaa
Azbestne cevi su kancerogene a vi odatle trujete....
Dušan
Nikada ne kupujem prvo povrće, naročito jagode, salatu, mladi luk...Nije mi jasno zašto se mora jesti rano povrće, krastavac je najbolji u maju i junu, paradajz u julu i avgustu, paprika u avgustu i septembru, jagode isključivo sa otvorenog polja, lubenice u julu i avgustu...
Panonski mornar
Gospodo proizvodjaci dogovorite se, napravite malu firmu, zajednicku, i prodajte na kvantasu, ili cak u Beogradu. Ili isporucite direktno u trgovacke lance. Tržište je slobodno. Moji drugari u vreme socijalizma nisu prodavali žito u najblizoj zem. zadruzi, nego su ga vozili u Bosnu i tamo dobijali vise.
Dušan
Najlakše se žaliti na nakupce i prekupce.Ako je to lak posao neka i sami budu nakupci.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.