недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Загреб нема исти позивни

Док патријарх Порфирије одушевљава и Србију и околне земље својим познавањем филмске уметности и популарне музике, већина српских аналитичара, коментатора, па и других јавних актера, показује скоро невероватан политички аналфабетизам. Наиме, резултати локалних избора у Хрватској, нарочито у Загребу, разне су навели да почну да повлаче некакве аналогије

Седим пре недељу-две с пријатељима у кафани преко пута манастира Поганово. То је на неких пола сата вожње од Пирота, у пејзажу који личи на онирички Нови Зеланд из „Господара прстенова”, место колико прелепо, толико забачено да ми се први пут у Србији десило да ми мобилни телефон не „хвата” сигнал моје мреже, да је овде сада не (анти)рекламирам.

Ту, у срцу заборављеног Балкана, из кафанских звучника „пичи” „Парни ваљак”: „Назови да ти чујем глас/Назови, кажи ми како си/Загреб има исти позивни”. Па нешто размишљам: Је ли некад песма толико очигледно демантовала саму себе? Не, брате, није тако. Загреб нема исти позивни.

Песма је из 1987. године, па оно што Аки Рахимовски отпева након речи „позивни” оно „нула, четири, један” свима у то време надолази природно. Већ дуго, међутим, практично од самог стицања независности Републике Хрватске, Загреб има краћи и једноставнији позивни број – (само) нула, један.

Сама песма представља диван пример међусобне испреплетености утицаја код аутора југословенске популарне музике. Јасно је да је Хусеин Хасанефендић, кључни аутор „Парног ваљка”, овде био инспирисан песмом Џонија Штулића „041” (познатом по првом стиху „Када Загреб израња из сна”) из 1981. године. (Наведена песма „Парног ваљка” је из 1987.) Међутим, сам Хасанефендић ће истом овом песмом надахнути – Горана Бреговића. Његови стихови „Сјети се, окрени лист под слово А/понекад, и бирај број крај мојег имена” одјекнуће годину дана касније у Бреговићевим „Негдје у твоме адресару/под словом Б је моје име”. Љубитељи психологије приметиће да Хасанефендић прилагођава свој текст певачу Акију Рахимовском (отуд „слово А”), док Бреговићу не пада на памет да због Алена Исламовића мења свој (презименски) иницијал.

Но добро, није ово место за дубље улажење у „поп књижевност” анализе. Овај увод је заправо ту због велике пажње коју је у јавности привукла честитка патријарха српског Порфирија новоизабраном загребачком градоначелнику Томиславу Томашевићу, у којој између осталог стоји: „Својевремено је велики загребачки песник Бранимир Џони Штулић певао када Загреб израња из сна, што ме је подстакло да изразим наду, која је, уосталом, и нада свих житеља овог лепог града, да је пред нама ново јутро које ће променити све”. Сви досадашњи коментари ове честитке фокусирају се на прву поп-културну алузију, но не треба заборавити ни другу парафразирану песму, ону коју је написао Петко Кантаџијев-Млинац, а која је спојила Стјепана Џимија Станића, „Индексе” и Душана Прелевића Прелета, те чији је наслов недавно додао неке нове валере популарној омладинској серији Радио-телевизије Србије.

И док патријарх Порфирије одушевљава и Србију и околне земље својим познавањем филмске уметности и популарне музике, већина српских аналитичара, коментатора, па и других јавних актера, показује скоро невероватан политички аналфабетизам. Наиме, резултати локалних избора у Хрватској, нарочито у Загребу, разне су навели да почну да повлаче некакве аналогије.

Једни тако страшно завиде Загрепчанима на младим прогресивним снагама, а нарочито их мучи што не виде ништа слично у Србији. Умно ограниченији чланови овог табора склони су да кажу да је ово као да у Београду победи партија спремна да призна независност Косова. Други опет у овом виде наду и за Србију и Београд, почетак једног тренда, таласа. Умно ограниченији међу њима поручују: Нека се спреме Сарајево, Љубљана, Београд.

И једни и други маше суштину, ону која би се могла описати фразом: Загреб нема исти позивни. Док је имао стари позивни, постојала је Југославија, Хрватска и Србија су биле у истој држави, интеракција је постојала и морала је постојати. Данас, међутим, за Србију и Београд много већу тежину има, рецимо, избор Драшка Станивуковића за градоначелника Бањалуке, него избор Томашевића за градоначелника Загреба. Да, и Бањалука је у другој држави, али Београд на Бањалуку, а онда и Бањалука на Београд, колико год у мањој мери, реално утиче. Што се, пак, Загреба тиче, тамошњи резултати локалних избора за Београд су релевантни таман колико и резултати локалних избора у Софији, Тирани или Букурешту.

По свим могућим најавама, локални избори у Београду нису далеко. Питам се: постоји ли иједан, било који, потенцијални кандидат коме би евентуалну победу загребачки надбискуп Бозанић честитао парафразом, примера ради, оваквом: „Желим да изразим наду да ће ваш тријумф скратити макар симболично ону митску Бајагину даљину под шифром 442”. Ко схвати зашто је то немогуће, схватиће и зашто горе потенциране аналогије немају ама баш никаквог смисла.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари23
b61cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jablan
Prvo je Beograd promjenio pozivni jednostranom izmjenom ustava Srbije i stavljajući ustav Srbije ispred saveznog ustava. Poslije toga su kola krenula niza stranu.
Petar
Novinski clanci susjeda kazu da je kardinal Bozanic sa svojom pristalicama i predstavnicima ekstr. desnice pre izvesnog vremena hteo da rusi premijera. Oni su u clancima nazvani 'katolickim talibanima". Mozda u ovome treba traziti razloge zasto je Milanovic vratio odlikovanja Glavasu? U svakom slucaju, ne da nije isti pozivni broj ili mizicki ukus spram naseg Patrijarha koji zagovara mir, nego nije ni ista planeta. Ali nije ni novost.
NYC
Kod Bazdulja ima malo Yugonostalgije i to je potpuno razumljivo. Promakla mi je ta cestitka naseg patrijarha. Mozda zato sto mi nije bilo posebno vazno, ali ko zivi na Balkanu jeste vazno. Nas patrijarh je pomalo i romantican pa se eto podsetio muzike. Mogu misliti kako Stulic sa onih hrapavim glasom odzvanja u ravnici kad je ovaj to slusao. Umetnost NE poznaje granice, ne podnosi ih, trazi veliki prostor. Zato je umetnost iz bivse JU uz sport ono najbolje sto imamo pred sobom i pred svetom.
NYC
Drugi deo Bazduljeve zanimljive analize, mozda misli na autizam nekih analiticara uz crtu Yugo nostalgije-sta bi bilo u Beogradu kad bi bilo.Pa bice ono sto Beogradjani odluce ako se dobro trgnu, a nista vise ne zelimo nego da se trgnu. Za sada su u nekom poluzombi stanju, a slicno je i sa analiticarima. Pristrasno cu dodati da Beograd zna da bude sarmantan i ocaravajuci kad hoce, a onda je nebitno da li je 442, 533 ili do Beca 618 i da i nije vazno sto neki zaista oduvek imaju razlicit poz.br.
Marcijan
Nadbiskup Bozanić nije beogradski nadbiskup, već je to monsinjor Hočevar, dok je Nj.Sv. Porfirije poglavar iste crkve u Srbiji i u Hrvatskoj. Poenta je tu bila da Zagreb baš briga za Beograd, što je verovatno tačno za Bozanića, ali ne baš za one upravo izglasane na izborima u Zagrebu.
P.
Bravo Marcijane. Kada ostavimo komplekse po strani, na kraju ostane činjenica da kardinal Bozanić nije beogradski nadbiskup, niti s Beogradom ima bilo kakve veze (ni profesionalne, ni privatne), ali patrijarh Porfirije jest poglavar iste crkve u Srbiji i u Hrvatskoj u kojoj je, štoviše, donedavno sasvim konrektno radio i djelovao.
Petar
Vrlo interesantan tekst, izmedju ostalog i zato sto otvara vise pitanja nego sto daje odgovora. A susjedi ko susjedi: kalupljeni pa kasnije favorizovani od strane Germana. A mi ko mi "saborni" zato sto nismo bas niti disciplinovani, niti se sabiramo kad treba. Preterana disciplina ubija duh, pa nije cudo da su ga hrvati ocuvali tamo gde su dodirivali pravoslavlje - poput Feralaca, Rudanke u Dalmaciji ili Kekina u Slavoniji npr. Zato je i nemoguce da njihov nadbiskup kaze nesto priblizno slicno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља