Субота, 28.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све је било органско

Почела је акција у Србији да се пољопривреда поврати на органску производњу, без пестицида и вештачког ђубрива. Живео сам у доба када није било дидитија ни пестицида који су тровали природу. Све врсте гамади живеле су слободно и нашли су своје домаћине: крпељи овце, обади говеда, пипе су пиле крв кокошима, буве мачкама и псима. Најгоре су прошли људи: стенице, сврабне ваши, црне и беле ваши, стидне ваши. Све је загорчавало живот људима. Посебно су биле опасне беле ваши које су изазивале пегави тифус од којега је у Горажду на зиму 1942/1943. умрло две хиљаде мухаџера које је четнички војвода Ђуришић протерао из Санџака. Сва храна је била органска, ако је било, а више је није било, него што је било, па смо били више гладни него сити. Није било ни вештачког ђубрива да загађује земљиште. Жали се Меира: „Нема се, ништа ми није родило, испостила се земља”. Питамо је: „Имаш ли краву, што не ђубриш?” „Ма имам краву, само крава нема шта да једе па нема ни ђубрета”. Таква је била пољопривреда. Само било је све органско.

У органској производњи постизан је принос од три до четири хиљаде килограма сувог зрна жита по хектару. Југославија је после Другог светског рата имала велики дефицит у исхрани становништва. Снабдевање становништва у градовима било је рационалисано са боновима у којим се дневна потрошња по становнику исказивала у грамима. Спасла нас је помоћ из САД, коју смо добијали захваљујући нашим раскидом са Источним блоком. Тек шездесетих година, захваљујући новим агротехничким мерама у које је спадала употреба пестицида и вештачког ђубрива ослободили смо се увоза житарица и постали чак извозници. Употреба пестицида у пољопривреди почела је масовно у свету тек пошто су завршена детаљна истраживања о њиховој штетности за људе и доказано је да немају никакво штетно дејство. Данас се постиже принос од осам хиљада килограма кукуруза по хектару, дупло више него у органској производњи, а отприлике исти је случај и са осталим културама. Тренутно се води велика дискусија у Швајцарској о преласку на органску производњу. Доказано је да би она дупло поскупела прехрамбене производе и да се за сада не може масовно применити. Ако је органска производња скупа за грађанина Швајцарске који има пет пута већи приход од нас, онда шта тек рећи за ситуацију код нас. Поскупљење хране значило би одрицање од најважнијих прехрамбених производа за највећи део наших грађана. Органска храна је само хит за мали број наших грађана, који не знају шта ће са парама, па то не може бити проблем који мора да решава друштво у овим тешким временима.

Срђан Танасковић,
Београд

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Један од ретких трезвених погледа на питање производње хране. Погрешно је закључити да се аутор текста залаже за тровање људи пестицидима по сваку цену. "Органска" храна много кошта и била би много скупља што велики број људи у свету не би могао да приушти. Онда бисмо вероватно читали коментаре како је то све "завера богатих" и део пројекта "златна милијарда". Како су нпр. земље као Индија и Кина успеле да прехране своје становништво?
Bojana
Koja je svrha ovakvih clanaka? Da li je gospodin ekspert za poljoprivredu pa iznosi rezultate naucnih istrazivanja? Povratak organskoj odnosno ekoloskoj poljoprivredi je neophodnost danasnjice jer je zagadjenje hemikalijama sve vece. Pa pogledajte samo koliko ljudi je danas alergicno na razne namirnice, paradajz, jagode..sve ono sto se mnogo prska.
Киза
Поента целе приче (ваше и његове) је као и увек негде између! Нити је комплетан прелазак на "органску" производњу реално изводљив јер би 60-70% становништва гладовало, нити је решење неконтролисана и безобзирна употреба хемије само ради што већег профита! Квалитетно и пожељно решење би било имати комбиновану употребу орг. и неорг. ђубрива каква је била 70 и 80-тих, док профит није био важнији од здравља нације! Али за ово (као и за све друго што треба а не иде), треба политичке воље које нема!
Боба
Бесмислена поређења. То што су људи умирали од глади и ратова није узроковала "органска производња" већ људска глупост и зло. Данашња хемикалична производња убија далеко више људи додуше полагано али ето неки је славе јер ето умиру пуних стомака. Разумљиво је иначе да осиромашена већина доживљава тренд враћања органске производње као "богаташки хир" јер је тако произведена храна скупља. Када би је сами узгајали а то могу и на малим окућницама били би далеко здравији и паметнији.
Саша Микић
Када су конквистадори донели кромпир у Европу из ''новооткривених'' земаља, у многим европским земљама обезбедили су и храну за сиротињу. Нажалост као и са другим усевима и са кромпиром је било потешкоћа, па је тако пропаст урода кромпира две године узастопце довео до масовне глади и до великог исељавања Ираца у Америку. Сад ви то објасните људском глупошћу и злом да су људи умирали од глади, јер су им летине пропадале, а зими ионако ништа није рађало. Па ко презими, преживео је.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.