Недеља, 01.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како смо се овако запетљали

Мислим да одлазак на сцену, сет или у монтажу отвара ум, шири га, баш као поглед са планине.
Сташа Бајац (Фото: Лична архива)

У ишчекивању смо сценског читања новог драмског текста луцидне Сташе Бајац „Ова ће бити иста”, који редитељ Иван Вуковић ради на сцени „Петар Краљ” Атељеа 212. Драматуршкиња је Јелена Мијовић, костимографкиња Драгица Лаушевић, сценографкиња Ема Стојковић Јеринић, композитор Мирослав Радуловић. Премијера је 30. јуна у поменутом сценском простору, у оквиру БЕЛЕФ-а.

Драма „Ова ће бити иста” духовита је и болна, за протагонисте има мушкарце, и својеврсна је мушка верзија њене претходне, победничке драме „Овај ће бити другачији” петог Хартефактовог регионалног конкурса за најбољи ангажовани целовечерњи драмски текст 2017. године.

– Наслов комада „Ова ће бити иста” мушки је пандан женског. У њему су протагонисткиње маштале о „другачијем” мушкарцу, оном који ће им бити веран, посвећен, извор стабилности и сигурности. Ти мушкарци о којима оне маштају у новом комаду су главни јунаци, а не само сан који измиче. Жене о којима они говоре, мајке, ћерке, супруге, за њих су „све исте”, из различитих разлога. Једном је тако лакше: да се површним односима чува од бола. Други у свим женама види притиске да их издржава и заштити, оне су за њега исте у ономе што не зна како да им пружи, трећи јако добро крије депресију која разводњава и обезобличује све што га окружује – каже за „Политику” Сташа Бајац. Потом додаје:

– „Овај ће бити другачији” представа је која је успела да кроз хумор и скоро гротескно претеривање раскопа важне теме и неке дубоке ране, тако да ми је најважније било да у „истој” нађем неки нови модел да то поново постигнем, а да притом не правимо фото-копију женске верзије.

Претходна, победничка драма Сташе Бајац „Овај ће бити другачији” такође је премијерно изведена у Атељеу 212, у режији Ђурђе Тешић. Како је дошло до новог споја, сусрета: Сташа Бајац – Атеље 212? Коју запитаност нам овога пута доноси, открива наша саговорница:

– Спој је дошао потпуно природно јер се „Другачији” већ две године игра у Атељеу, на неизмерну радост свих који су је правили. Инспирација за „Исту” дошла је управо од бурних реакција мушке популације на представу и малтене експлицитних захтева глумаца да се исте теме обраде из мушког угла. Мене је та еуфорија понела, за писца нема ништа лепше него да глумци желе да играју у комаду који у том тренутку ни не постоји. Што се тиче запитаности, она је увек иста: како смо се овако запетљали и како да се распетљамо.

Насилно, патријархално друштво овога пута је посматрано из перспективе Игора, Милоша и Душана, кроз њихове експлицитне погледе на свет у којем живе...

У вези с тим шта је инспирисало, подстакло да се на овај начин обрати читаоцима, публици, Сташа Бајац наглашава:

– Споља гледано, њих тројица су по свим устаљеним мерилима пожељни мушкарци: здрави, привлачни, духовити, успешни и неодољиви у својој распојасаности. Нису сирови, али јесу груби. Бахати, али на онај балкански начин који то некако успе да интерпретира као самопоуздање. Испод ове слике сексуалне, социјалне и финансијске доминације крије се један хаос сумњи и притисака о којима се просто не прича. Мени је увек било фасцинантно како се мушкарци кад су у проблему међусобно лупају по раменима и говоре „држи се, матори”, и то увек у тренуцима када би по њих можда најбоље било баш да се некако „распадну”, па погледају шта се у тој срчи налази. Када причамо о феминизму и равноправности, махом се концентришемо на то шта би еманципација донела женама, међутим, мислим да су очекивања које патријархат поставља дечацима и мушкарцима неиздрживи.

Отуда, примећује драмска ауторка, толико агресије, и према себи и према другима. Њих тројица су слични у нездравим механизмима које су усвојили и улогама које су прихватили, али ипак мислим да су то неке врло аутентичне судбине, да је сваки саткан од својих специфичних бразда и испупчења. Предивни глумци који их тумаче, Иван Михаиловић, Дејан Дедић и Урош Јаковљевић, изнеће те њихове унутрашње географије на површину.

Сташа Бајац дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду. На Универзитету уметности у Берлину дипломирала је на смеру: Наративни филм и аудио-визуелне технологије. Колико је драмском уметнику деликатно у овом новом „оквиру”, односно нормалности да ствара, каже:

– Морам да признам да сам и у старој нормалности доста времена проводила сама, јер ја то просто волим, тако да ми тај елемент није толико тешко пао. Током оних затварања доста сам писала, загризла сам неке комадине за које иначе не бих имала времена. Мени је то заустављање донело доста доброг јер сам била приморана да се позабавим тиме ко сам кад не радим нон-стоп. Ми који се бавимо уметношћу често не умемо да разграничимо своје интимно и стваралачко биће, па имамо кризе кад не радимо, а ипак треба бити стабилан и кад стојиш, а не само кад си у покрету. Али ипак, свако ће рећи да нам је сад већ стварно доста овог живота под кочницом.

И драмски писци и сценаристи, констатује Сташа Бајац, нажалост често проведу животни век у својој соби, глави и компјутеру, а позориште и филм су телесне и просторне уметности које настају у тренутку, међу људима. Мени је то невероватно, не постоји ништа ближе маестралности природе, која ствара нешто ни из чега, само ово настаје људском синергијом. Мислим да одлазак на сцену, сет или у монтажу отвара ум, шири га, баш као поглед са планине. Соба некад смањи мисли, простор им даје да дишу.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zika
Rasan dramaticar.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.