Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФЕНОМЕНИ: ДЕРНЕК

Забава – пристојна, толерантна и тотално лудило

Одликује га задовољство с превише слободе и мањком пристојности. Кад се учесници не познају, на површину исплива све оно што не заслужује да буде у људској свести, али у малим срединама кочнице још постоје
(Фотографије А. Васиљевић)

Живимо у времену које слави свако уживање, кад сви све знају, кад се преко ноћи рађају локални и глобални хероји, када скандал, егзибиционизам и свака врста хистеричне глупости постају вредносни обрасци. Свако је сваком ривал у утакмици за славом, богатством, угледом. Дакако, било је понешто од тога и раније, али су се слава, достојанство, углед и свака друга афирмација стицали годинама, на правим вредностима: херојством у рату, научним успесима, вредним књигама, запањујућим уметничким делима.

Лако се прелази преко важних ствари, пребрзо се живи, још брже заборавља. У таквим околностима људи траже утеху у свакој, а поготову у колективним забавама и лудостима, заборављајући притом да се оне, по правилу, претварају у баналност и своју супротност. И баш отуда што се овакве прилике указују често, дернек као одомаћен и препознатљив биолошки ентитет и социокултурни феномен, заслужује посебну пажњу и анализу.

Незамисливе сцене

Дернек је амбивалентан културолошки феномен који спонтано пред собом руши свакодневни исхабани свет са сугестивношћу да се друштвене појаве доживљавају у новој димензији, као нови поредак ствари, као нова мисао и идеја, као смисао игре. Дернек се може окарактерисати као агресивно стање свести; рационално и ограничено колективно лудило, које актерима причињава задовољство с превише слободе и мањком пристојности. Може се поредити с некадашњим забавама римских царева. Он је прекорачење досадног свакодневља и форма нове егзистенцијалне могућности.

Етимолошки, реч дернек је персијско-турског порекла и означава вашар, народни збор, сабор, друштво, скуп, весеље, забаву. Синоними су му тулум, шенлук, док у одомаћеном сленгу или жаргону поп културе то је журка, русвај, џумбус, хаос, дармар.

На дернеку се могу видети ирационалне неочекиваности и незамисливе сцене које нису игране ни у једном светском позоришту; људске глупости које трезан човек никада не може смислити. Једном речју, ту је све могуће, тачније ништа није немогуће, јер индивидуалне и групне лудости у дернеку достижу иронијске, надреалне и нарцистичке сцене антологијске вредности.

Дернек је образац балканског лудила свих генерација, сваког времена, сваке средине, у коме се сједињују ритам живота, добро друштво, обест и туга, револт и протест. Или, како запажа А. Кјосев, бугарски културолог: На Балкану се родио један нови тип арогантне интимности, који господари атмосфером.

Баш зато, балкански дернек је специфичан јер живимо на простору где су мерак, дерт и севдах уграђени у наш генетски код и менталитет, тако да у њему увек има од свега реченог понешто. Традиционално, код нас су такве забаве део домаћег фолклора или боље рећи балканске ујдурме. Људи забораве на оно што мисле да јесу и постају оно што заиста јесу. Уосталом, ако поштујеш сва правила, пропустићеш забаву.

Славља или забаве које се претварају у дернек могу бити најразличитији поводи: прослава рођендана, матура, диплома, брак, рођење детета, муштулук, годишњица компаније, породичне славе, државни празници, Нова година, спортски успеси, обична журка. Славе се и антихероји, криминалци, нарко-дилери. Битно је наћи повод, а најчешће и без тога, само да се скупи друштво. Кроз дернек се изражава спонтаност, темперамент који иде до краја, неспутаност емоција, бунт, вапај, разбарушеност. То је руинирано и распамећујуће весеље с пуно туге, горчине, кад ред уступа место расколу и хаосу, а врлина преступу и наказности. Он има карактеристике оргијастичке и банално запањујуће светковине у којој људи испољавају нагомилане фрустрације, што је иначе у свакодневном животу табуисано, и када у први план избије прикривено, затајено, све оно о чему се ћутало.

У дернеку нема правила, нема организације, нема забрана. Анализирајући ову урбану патологију, дошао сам до закључка да постоје три врсте таквих забава: пристојна – све у границама весеља, због чега је друштво окупљено; толерантна – прелазе се границе пристојности и трећа – тотално лудило. У сваком случају, дернек настаје спонтано, као колективна прича, кад се атмосфера усија, кад откажу све кочнице. А кад лудило крене и музика отвори срце и душу и дотакне најтананије струне, на површини избијају потиснута очекивања, комплекси, скривене жеље и страхови. Тада креће бајка која траје до зоре, понекад и дуже. Делиријум тременс. Што би рекао песник Вита Николић: Празнују људи празнину!

Живи се у хаотичном времену, међу неуротичним људима, с истањеним или изгубљеним живцима без емоционалне блискости. Садашња млада генерација је усамљена, депресивно срећна, с гомилом стереотипа и компромиса, деструктивним емоцијама. Таква осећања рађају узнемиреност, а дернек је вентил преко којег неутралишу, потискују или беже од своје стварности.

Дернек негира постојећи живот кроз бунт, с тенденцијом ка отпору универзалне оријентације и тоталне негације. Потпуна слобода и комоција дозвољавају да се замагле бројна ограничења и однос са стварношћу.

Најимпресивнији су дернеци кад се учесници не познају, јер тада на површини исплива све оно што не заслужује да буде у људској свести. Зато дернек у малим срединама, где се сви знају, није репрезентативан, нема свој аутентичан облик, садржај и смисао. На таквим забавама нема буре ни непогоде, нема опуштања ни комоције. У малим срединама, где је традиционална култура невероватно моћна, а самим тим непроцењиво утицајна и значајна, ограђена високим зидовима ускости и паланачког схватања, људи немају снаге ни храбрости да се одвоје од равне линије живота.

Дернек некад и сад – две су потпуно различите појаве. Раније је имао све особине правог весеља с мером, достојанством, укусом и обзиром. Временом он то губи и залази у просторе екстремног понашања. Колико је дернек некад био богат инспиративним емоцијама, толико је данас лишен свега што је племенито, узвишено, вредно.

Човек се вековима труди да покаже само своју светлу страну, а дернек је посебан, „парти” кад многи на светлу и без маске понуде своју тамну страну; кад губе свој опрез. Он се прави да буде угођај, а испадне банални догађај. Многи би закључили: „Ко не разуме дернек, има неку ману или проблем са собом!”

Музичке манифестације, које трају више дана, имају карактеристике и садржај продуженог дернека. У таквим забавама свако жели да скрене пажњу на себе у име драматичности и екстраваганције.

Шта је наша истина – онако како се представљамо у свакодневном животу, у свом дому, на послу или како се понашамо на дернецима? Да ли дернек помаже људима да буду то што јесу или им пружа прилику да се изместе из реалног света? Колико је данас угрожена човекова слобода и да ли дернек то потврђује? Да ли је то лабораторија из које, у живи свет, надире отров за масовно уништавање живота или својеврсна индукција неваспитања и простаклука, која се третира као тобоже замена идентитета?

Поред алкохола, у дернеку се музика снажно осећа и дубоко преживљава. Она изазива еуфорична и узбудљива расположења, с разузданим опуштеним понашањем – од уранка до заранка труба у Гучи свира. Музика доприноси да комуникација, осећања и размена доживљаја буду спонтани, лежерни и природнији, чиме се ствара утисак блискости и међусобне повезаности. Туга се гаси љутом ракијом, блуз за напаћену и преварену душу, за неиспуњена обећања, хорско певање је обавезно. Колико на почетку пиће соколи, храбри и шири видике, како фешта одмиче почиње депресија, видици се сужавају, а пијанство се касније скупо плаћа. Кад дернек утихне/и ноћ дође до краја/када остане да пјева/само права раја, славе дернек у песми чланови бенда Забрањено пушење.

Субкултурна појава

Поништавајући свој садржај, карактер и идентитет, дернек данас празни све емоције, прелазећи у дионизијску атмосферу, хипокризију и исфорсирани скандал у сваком погледу. Дернек више, тачније и прецизније указује на проблеме социолошке, психолошке, социјалне природе од било којих релевантних анализа. То и јесте субкултурна и социокултурна појава због компликованих узрока и последица, људских потреба и жеља, нагона, свесних и несвесних тежњи. У таквим ситуацијама градска породица, родитељска кућа и друге васпитно-образовне институције, као заштитне повеље успеха и моралности, показују се као привид.

 Поред тога што је дернек прерастао у производњу забаве, он је данас, увучен у уобичајени урбани фолклор, постао помало узнемирујућа тема и прича, која на суморан и опомињући начин осликава све мане савременог друштва у коме нико није задовољан својим животом. Као сваки друштвени феномен дернек остаје да траје, прилагођавајући се времену и људима.

Странци опчињени

Под балканским дернеком многи на западу подразумевају посебну врсту темперамента и енергију која се даје без остатка. Сваки странац, који површно познаје балкански провод, кад дође на ове просторе, жели да учествује у балканском хепенингу, пуном изопаченог дерта, трбушног плеса. Незаборавни су дернеци у летњем периоду када туристи из разних земаља направе такву фешту којој ни најлуђи дернек није раван.

Пијане здравице

Пијане честитке, жеље и здравице посебна су прича дернека. Уместо коректне, надахнуте здравице, оне се упућују са стола, шанка, с дрвета, столице, с чашицом у једној, из које се просипа пиће, и цигаретом у другој руци, чији пепео пада на свечану торту, наздравља се шљивовици, вискију. Честитке, које се не могу чути ни разумети, почињу с неком неумесном шалом, трају дуго с ласцивним речником, а завршавају се у општем смеху и делиријуму баналности.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milisav
Živeli!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.