Игору Маројевићу уручена награда „Меша Селимовић”

Писцу Игору Маројевићу данас је свечано уручена књижевна награда „Меша Селимовић” за роман „Остаци света” на месту срушеног здања Народне библиотеке Србије (НБС) на Косанчићевом венцу у Београду.

Награда се састоји од скулптуре са ликом великог писца Меше Селимовића (1910-1982), повеље и новчаног износа.

Маројевић је истакао да је Селимовић аутор који је есејима, новелама и романима, а посебно ремек делом „Дервиш и смрт”, изнедрио „толико мисли, гнома и афоризама да их се не би постидели ни врхови несистемске филозофије у једној од светски најразвијенијих култура каква је Француска”.

„Претпостављам да је сваком колико-толико изграђеном ствараоцу амбивалентност према наградама прирођена... За аутора романа који под Мешиним именом тријумфује у конкуренцији од око 130 наслова, почетна амбивалентност се неминовно смањује у корист значаја признања”, рекао је Маројевић, преноси Танјуг.

Према добитниковим речима, његов роман је „побуна против уопштеног и идеолошки једносмерног приказивања или књижевног игнорисања битних историјских, и не само историјских збивања”.

Маројевићев роман, у издању „Дерете”, добио је 27 од 60 гласова истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара.

Чланица жирија Слађана Илић истакла је да „Остаци света” тематизују цикличност зла „приповедањем о историјским удесима у чијем средишту је судбина појединца”, од Шпанског грађанског рата, преко Јасеновца, Блајбурга, Кравица и Сребренице, до НАТО бомбардовања 1999. године.

„Књига нам разоткрива природу и механизме зла, али и природу и механизам очувања или пак обнављања наше оштећене и угрожене људскости”, рекла је Илић.

Члан жирија Младен Весковић је оценио да би Маројевићев роман и да није добио награду остао дело које завређује пажњу широког круга читалаца, јер је „пример како велике историјске приче могу бити испричане на начин саобразан нашем времену”.

Маројевићев „Остаци света” добили су награде „Троношки родослов”, „Соларисов” роман године, Награду града Београда „Деспот Стефан Лазаревић” и „Златни беочуг”.