недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИЗ СТАРИХ РИЗНИЦА

Краљица Марија у Северној Македонији

Не само да је иза ње остала предивна винарија већ је, захваљујући њеној удаји за краља Александра, и Банат остао у Србији, те више није постојала бојазан да ће Румунија и Краљевина СХС заратити око територије
Подруми вина датирају још из времена краљице Марије (Фотографије: Википедија и архива винарије)

У долини Тиквешког виногорја, ослушкујући у даљини жуборење Вардара, Црне Траве и Бошове реке, размишљам о родној груди, Банату и војвођанској равници, богатој пространим пољима, озеленелим житарицама и понеким виноградом.

Овај предео Ематеје, Хомерове земље испупчених брдашаца са засађеним лозама од Танушине до Вранца – прототип је природне лепоте и хармоније. Листови лозе својим шумом поздрављају сваког путника, подсећајући га на неки леп тренутак уз чашу вина, ма где да се догодио. Кажу да је у њему истина, али у вину је и много више – и срећа, и туга, и страст, и патња. Уз њега се опуштамо, уз њега се веселимо, некада пак патимо; такође, њиме се причешћујемо.

Божји дар

Не зна се поуздано када је вино настало, бар ја нисам пронашао такав податак, али је сасвим сигурно да ово пиће важи за Божји дар. Реч „вино” потиче још из санскрита, а њено значење је – пријатељ. Да, то је једино пиће које има свој биолошки, а не индустријски биоритам. Рађа се и умире, као и човек. Има животни век баш онолико колико га негујете. Као и човек. Сунце му је извор живота, а плод лозе, од кога се прави ова богата течност (довољно је да грозд згњечите руком), постаје лек души и срцу, духу и телу. У данима највећих хришћанских празника, Божића и Ускрса, после великог поста, на јутрењу се причешћујемо вином (Христовом крвљу), кроз које осећамо продуховљење и чистоту.

Путујући по македонској земљи, која се, из политичких разлога, од пре три године зове Република Северна Македонија, стигао сам до Демир Капије, места које је било домаћин разним царевима, краљевима, владарима, председницима, амбасадорима, композиторима, од Александра Македонског, цара Душана, Јулија Цезара, Октавијана, Клеопатре, краља Александра, чланова председништва СФРЈ, Лазара Мојсова и Васила Тупурковског. Сви они су за собом оставили неку анегдоту.

Међутим, прича која се издваја везује се за југословенску краљицу Марију Карађорђевић. Захваљујући њој, створено је једно од најлепших места за дијалог и јачање пријатељстава и љубави. Наиме, супруга краља Александра Карађорђевића Ујединитеља, на дар свога оца, краља Румуније Фердинанда, добила је новац да на земљишту у Демир Капији изградили предивну винарију. Не само да је иза ње остала предивна винарија већ је, захваљујући њој, заправо њеној удаји за краља Александра, и Банат остао у Србији, те више није постојала бојазан да ће Румунија и Краљевина СХС заратити за територију.

Након Версајске конференције, 1922. године, принцеза Марија удаје се за краља Александра, те Србија у оквиру Краљевине Југославије, након 19 година, добија своју краљицу. Имала је 22 године. Желела је своју винарију. Највећи стручњаци Аустрије и Француске, по налогу краља Александра, истражили су терен од Триглава до Ђевђелије и изабрали Демир Капију као најлепше подручје у Тиквешком региону за гајење лозе, са највише сунчаних дана и ружом ветрова. Краљ Александар купује земљиште од власника из Турске, и ту краљ Александар својој краљици изграђује једну од најлепших винарија тог, а можемо рећи и садашњег времена.

Винарија је од тада па до данас променила више власника – краљица Марија, затим држава НР Југославија, па неколико приватника из Северне Македоније, а последњи у низу је Грк Александар Манасидис. Александар говори течно словенске језике, студирао је у Пољској, а оно што је заиста интересантно – седео је у клупи са синовцем Франца Кафке. Такође, оно што издваја овог Солунца јесте његово одлично познавање српског језика (супруга му је из Врбаса), па је управо он преводио и разговор између Милошевића и Мицотакиса, када се разговарало о Македонији и њеном територијалном значају за Грчку и Србију, у Солуну. Но, на питање да нам нешто исприча из тог разговора, уследио је само кратак и симпатичан осмех, чиме нам је поручио да још увек није време да се о томе говори.

Наш дијалог спонтано се развија. Наравно, уз вино, тачније – уз разна вина која настају под овим сунцем. Ова дубокоцрвена течност њише се у широким белим чашама, остављајући за собом мирис који подсећа на најлепши сеоски цвет. Рустични амбијент препун је гостију.

„Ма какво име дали ружи, она ће увек исто мирисати”, рекао је Шекспир. Тако је и са вином.

„Сваки добронамерник који сврати на путу до Грчке или на повратку кући добиће најбољу чашу вина, из које ће прорадити чуло људског бића. Родиће се сигурно инспирација да се према некоме или нечему оствари љубав и делом”, наглашава наш домаћин. Сазнајем, још једном, да моје презиме у преводу са арапског значи „соко”, а соко је, заправо, чувар винове лозе. Констатујемо да је јаничар Мехмед-паша Соколовић заправо био Мехмед-паша Шахин.

Предање каже да је и Александар Велики пио вино с ових простора

У гостима винарије је и најпознатији македонски композитор Григор Копров. Његова виртуозност дала је уметнички квалитет прекрасном вокалу светског нивоа – Тошету Проеском. О њему се са посебним пијететом говори на сваком месту у Македонији, па тако и у Винарији „Краљица Марија”. У краљевској винарији и Проески се краљевски поштује.

Вино нас враћа и у период социјалистичке Југославије. О том времену разговарамо са кустосом Музеја вина у Демир Капији, Звонимиром Будимировићем, који нам наглашава ду су у ову винарију долазили сви познати политичари Македоније и Југославије. Међу њима је био и Лазар Мојсов, некадашњи министар иностраних послова СФРЈ, председник Генералне скупштине УН и члан председништва СФРЈ. Чак је и Стаљин сазнао за овај крај. Наиме, док је Лазар Мојсов био Титов амбасадор у Москви, пријатељи из околине Неготина на Вардару и из Демир Капије, писали су писмо свом другу из детињства. То писмо је дошло до Стаљина на контролу, који је потом позвао Мојсова на разговор. Преплашен, не знајући о чему се ради, страховао је да не изгуби главу. Стаљин, онако хладан – описивао је Мојсов својим пријатељима у Вили „Марија” – упитао га је који су му ови као Гермес, Фигаро и Ципуш. Помислио је да можда Стаљин мисли да је у питању нека шифра. Мојсов му је одговорио да су то његови другови са којима је одрастао. А Стаљин га је упитао: „Па што им не дадосте македонска имена него некаква грчка?” Стаљин је омекшао, а Мојсов избегао егзекуцију, а Гермесов син је био један од најпознатијих енолога који је радио у Бовину и Стоби.

Овде су многе истине уз вино испричане, али никада, нажалост, нису записане. Овде се често изговара и француска пословица: „Дан без вина је као дан без сунца.” Можда и није случајно што је император Октавијан прве лозе за Француску однео са македонског подручја, те касније монах Перињон, из области Шампањ, пијући своје шампањско вино, узвикивао: „Људи, пијем звезде!”; и тако данас пијемо најпознатији шампањац – „дом перињон”.

Краљица Марија, супруга краља Александра Карађорђевића, добила је на дар земљиште у Демир Капији

Винска традиција

У дворишту Винарије „Марија” могу се видети и оновременске машине за производњу вина. Но, она данас располаже најсавременијом опремом за његову производњу. Подруми вина датирају из времена краљице. Чувају се и куршуми у бурадима, који су остали од фашистичке чизме за време Другог светског рата. Двориштем шетају пеливани и домаће животиње, а у граду се памти доброчинство краља Александра, који је након земљотреса 1931. у Демир Капији изградио нове куће мештанима и у оно време изградио водоводну и канализациону мрежу и улично расветљење. Пре него што настави пут, сваки гост може након дегустације да одмори у предивним апартманима у „Краљици Марији”.

Још једна занимљивост коју не бисмо смели пропустити јесте прича да је Александар Македонски, на овим просторима пио и по седам литара вина из животињског рога као винског суда. То је заправо био обичај да се докажу снага и издржљивост. Винску традицију поштовао је и владар ових простора и творац законика – цар Душан, чија је винарија у близини Призрена имала и виновод.

Божанска капљица вина повезује прошле и садашње нараштаје, ствара инспирацију за љубав, хедонизам и узвишеност. На свакој је трпези и наш пратилац у свакој прилици.

Липицанери, избеглице и Титови сарадници

  • Винарија је изграђена 1929. године, а исте године изграђена је и Вила „Марија”.
  • Након атентата на краља у Марсеју, 1933, краљица је боравила у својој винарији, када је освећен Саборни храм посвећен Пресветој Богородици, који се налази на самом имању.
  • Године 1941. у вили је била смештена команда фашистичке Бугарске, која је за Бугарску однела из винарије све што је било вредно, укључујући и 12 прелепих липицанера, које је краљица Марија обожавала. Ипак, тадашњи управник Леовац са својим радницима у близини имања закопао је неколико каријатида, како би се од фашистичког окупатора сачувале бар неке материјалне вредности.
  • После Другог светског рата на овом месту биле су смештене избеглице из Егејске Македоније, које су ту биле од 1948. до 1950. године.
  • Касније винарија прелази у власништво македонске фирме „Повардарје”, из Неготина на Вардару. Тако је вила преуређена за боравак високих функционера у комунистичко време, међу којима су били и блиски сарадници Тита: Крсте Црвенковски и Лазар Мојсов. У овој вили биле су организоване и ноћне журке, као и картања.
  • По налогу Лазара Мојсова, вила је била спремљена и за дочек председника МОК-а Переса де Куљеара. Нажалост, није посетио вилу због свеобухватне здравствене ситуације.
Коментари16
8c973
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stara Srbija
Kraljica Marija nije nikako mogal biti u "Severnoj Makedoniji"jer se to podrućje tada zvala Stara Srbija i pripadalo Kraljevini Jugoslaviji!
Саша Микић
@stari doktor Добро обезбеђење је невидљиво, а ја колико видим на овој слици су њих 4 као лично обезбеђење краљице. Узгред буди речено честитам вам на завидној виталности, јер да би се сећали краља у шетњи Теразијама значи да сте сада близу 100 година. Једино ако нисте као мој професор предвојничке обуке у гимназији, који је ратовао на Сутјесци са непуних 5 година.
Момо
Атентат на краља Александра је изведен 9. октобра 1934. у организацији пробугарске ВМРО и усташлука.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Лепо је господин Манасидис "испреводио" Србе и Грке, а онда за себе одломио колико му треба.
Sofija
Posteno je da se imanje vrai potomcima NjKV Marije Karadjordjevic, a ne "Svabama ni Grcima".
Zoran Knezevic
Bilo bi lepse, posebno "postenije" da je taj komad "odvalio" neki "posteni" Svaba ili Slovenac. Ovako, Grk ili Srbin, odmah asociraju na lopovluk?! Kako se to zvase, kompleksi nize vrednosti ili "Stokholmski sindrom"?!
Oktoberfest
" ...и изабрали Демир Капију као најлепше подручје у Тиквешком региону за гајење лозе ..." - Za gajenje vinove loze je potrebno pogodno područje, a ne najlepše. Inače su i na Svetom Stefanu mogli napraviti vinograd...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља