Четвртак, 29.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У манастиру Јована Владимира молитве на албанском, српском и грчком

Манастир Светог Јована Владимира у Албанији (Википедија)

ТИРАНА - У Албанији надомак Елбасана у манастиру Светог Јована Владимира данас је прослављен празник тог светитеља и чудотворца кога поштују и славе Срби, Албанци и Грци.

Мошти светитеља које је пре месец дана премијер Албаније Еди Рама лично вратио у манастир окупиле су на поклоњењу велики број верника из целог региона.

Црквом, коју је по предању сам светитељ за живота саградио и посветио Богородици, молитве и Псалми су се чули на албанском, српском и грчком језику док се верни народ у миру тискао како би целивао мошти светитеља, јавља дописник „Косово онлајна” из Албаније, преноси Танјуг.

Свету архијерејску литургију у задужбини Светог Јована Владимира служио је митрополит Елбасана, Андони, уз саслужење свештенства Албанске православне цркве, игумана манастира Поганово код Пирота Мардарија и архимандрита манастира Превлака, Бенедикта.

Овај дан је велики празник за албанску православну цркву и народ, као и претходних и ове године је у манастирској порти уприличен сабор и ревија албанске народне ношње, изложба икона и ручних радова.

 

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ZAvram
Јован Владимир је био српски владар! И био је Србин! Ништа против Византије, а с великом жалошћу што Скадар на Бојани није српски град. Берлински конгрес...Иначе, у Бгд се црква Јована Владимира налази на Вождовцу. И Срби данас поштују и славе свога велможу и светитеља.
Srba
Duklja nikada i nije bila drzava, nego knezevina u Srpskom kraljevstvu.Duklja kao drzava je kominternina izmisljotinama da bi se stvorio temelj za danasnju Montenegrinsku drzavu. Vojislav je bio 42 vladar Srbije I ne postoji nikakava dinastija Vojisavljevica. Dinastija Vojisavljevica izmisljaju Englezi da bi kralj Nikola mogao da se pozove na neku Kraljevsku krunu kada se krunisao za Kralja.
Mila
U odgovoru Dusanu u gornjem tekstu, Srbi su zivrli u severnoj Albaniji pre Nemanjica ! Skadar je tri veka pre Nemanjica bio prestonica Srba. Ovu crkvu su gradili Srbi! Jovan Vladimir je bio Srbin.
Mila
Kako ih nije sramota da kradu srpsko kulturno nasledje?
Ivan Ivanovic
Pitanje za Dusana: a kada su Srbi dosli na ove prostore i zasto istoriju izucavamo od Nemanjica na ovami? To je oni cime treba da se bavite pre nego sto ostavljate takav komentar.
За Мустафу
Ми имамо националне православне цркве.... И мени сте ви дражи него неки Јермен православац. А и православном Албанцу, исто тако, дражи је Албанац друге вере него неки Бугарин православац.
Прикажи још одговора
Дан
У Албанији имате православне цркве из рановизантијског периода до 10. века као и иконе. Знатно старије од наших на Косову ! Велики број је подигла још Византија.
Константин Велики
@Marko Византијски (грчки) извори из 11-12. века попут Јована Скилице, Георгија Кедрина, Ане Комнине, Кекавмена...приказују владаре и житеље Дукље као Србе. Дакле, Дукља раног средњег века била је једна од српских држава. Војислављевићи су били родбински повезани и са Вукановићима и Немањићима. А данашњи "Дукљани", нажалост, све би дали само да немају никакве везе са Србима...али знате то и сами претпостављам.
Дан
Ime Crna Gora se na crnogorskim prostorima prvi put javlja 1296. godine u povelji srpskog kralja Stefana Uroša II Milutina iz dinastije Nemanjića. Javlja se u obliku otь Črne Gore, u kontekstu oblasti oko Crmnice i vranjinskoga manastira Skadarskog jezera. U italijanskim izvorima Crna Gora se prvi put pominje u izvornom obliku 1348. kao Cerna Gora, a u dubrovačkim izvorima 1379. kao Cernagora. Italijanski izvori je takođe bilježe kao Montagna Negra, Montenegro ili Monte Negro.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.