Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Само лоши ђаци хвале наставу на даљину

Ученици, родитељи и наставници једва чекају крај школске године из које не излазе много паметнији, један је од закључака панел-дискусије „Како се школујемо у пандемији”
Принтскрин

Из школовања у отежаним условима које диктира епидемија вируса корона неминовни су губици на свим плановима. Минимум десет одсто ученика у предуниверзитетском систему образовања Србије, по грубој процени, није имало приступ онлајн настави на одговарајући начин из различитих узрока. То је војска од 75.000 до 80.000 ученика који ће трајно осетити последице недостатка образовања. Немали број наставника био је принуђен да подиже кредите да купује рачунаре и другу опрему, али та невоља није заобишла ни многе родитеље. И ђаци, и родитељи, и наставници једва чекају крај по свему атипичне школске године из које, ако их утисак не вара, нажалост, не излазе много паметнији. Сва ова виђења део су полемике о образовању у оквирима противепидемијских мера која је као панел-дискусија под називом „Како се школујемо у пандемији” одржана јуче у Београду.

– Према настави на даљину много су критичнији одлични ученици јер су очекивали више и уочавали су недостатке таквог рада. По њиховом мишљењу, настава на даљину је неправедна, није фер, јер дозвољава много преписивања. Ђацима који су и пре пандемије имали ниже просечне оцене одговарали су другачији начин рада и смањивање критеријума– указала је др Смиљана Јошић, научни сарадник Института за педагошка истраживања.

Посебно је истакла да о ефектима наставе на даљину може да се прича, као и о губицима, али да немамо податке пре пандемије које можемо да упоредимо јер код нас не постоје национална тестирања чији би резултати били емпиријски основ за процену да ли се и где квалитет образовања изгубио и како то може да се надокнади.

– Међународна вредновања пре пандемије показују јаз између постигнућа ученика у школама из урбаних и руралних средина. По последњим резултатима студије ТИМС, ученици у развијенијим градовима из математике су за 40 поена успешнији од вршњака из неке сеоске школе. Подаци из истог истраживања, али од 2015. године, показују да су постигнућа ученика од социоекономског статуса зависила 17 одсто, а у последњем циклусу из 2019. године тај се утицај готово дуплирао, порастао је на 31 одсто. То је лоше за праведност образовног система јер је циљ образовања да ученици из свих друштвених група имају једнаке могућности – навела је Јошићева.

Затим је објаснила да се очекује да ће овај јаз још продубити рад школа по комбинованом моделу јер настава на даљину јесте ослоњена на социоекономски статус и лакше се реализује у урбаним срединама. Да је онлајн настава допринела и гашењу емпатије код деце, а да је то проблем који је теже решити од набавке дигиталног уређаја, приметила је Виолета Алфелди, учитељица у Основној школи „Владислав Рибникар”. Њено искуство потврђује да је просветним радницима потребна прилика и време да са ђацима и њиховим родитељима разговарају уз стручну помоћ, да адекватна подршка буде свима пружена и у урбаним и у руралним срединама од следеће школске године, јер је за ову касно.

– Обрни-окрени дошли смо у ситуацију да нам је једино битно каква ће да буде оцена на крају. Од тог притиска родитеља на дете и на наставника добијемо – ништа. Код деце се јавио отпор и губљење радних навика, што је унело доста немира у породичним односима, па и у односима између родитеља и наставника који ни пре пандемије нису били сјајни. Ово је само избацило на површину све проблеме и јасно показало да образовање није једнако доступно за сву децу. У јавност из министарства стижу поруке да је све сјајно, да смо све завршили, а у суштини се сваког дана чини да идемо све ниже. Видећемо колико ће то да иде по дечјим леђима у наставку њиховог школовања. Утисак је да у чему су били добри, постали су још бољи, а у чему су били лоши, постали су још лошији – сматра Гордана Племић, председница удружења „Родитељ”.

Међу панелистима надлежних из ресорног Министарства просвете није било, а Весна Војводић Митровић, из Гранског синдиката просветних радника „Независност”, уверава да просветној власти, из неког разлога, не одговара да призна да је стање на терену, како каже, много горе него што они желе да прихвате.

– Проблеми су велики. Наша је процена, за ових годину и по дана, и то гледамо врло оптимистично, да ако друштво инвестира 1.500 евра на годишњем нивоу за школовање једног ђака, отприлике је бачено око 750 евра по ученику. Кад то помножимо с бројем ђака у основним и средњим школама, скоро 600.000.000 евра смо изгубили да се може мерити у новцу. Најстрашније смо изгубили на нивоу мотивације. Како да објасните младом човеку да не треба да преписује ни у „гугл учионици” ни на платформи „зум”, када имате високо котираног политичара с минимум седам процената преписиваног у свом докторату и кажемо – па шта. Како да ја дам јединицу ученику који има седам одсто преписаног на контролном, а то ми ученици на часу некада кажу у шали – указала је Весна Војводић Митровић.

Подстакла је тиме Смиљану Јошић да цитира како ђаци оцењују онлајн часове: – Превише је преписивања и варања на тестовима. Да је настава на даљину добра, рећи ће само лоши ученици. Овакво учење било би доста ефикасније када не би сви преписивали, али то није могуће. Због оваквог стања уопште немам вољу да учим и окрећем се преписивању неких предмета који су ми тешки и које не волим...

Коментари48
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Мали Ђокица
Јел има некога ко прави разлику између памети и знања? Школа НЕ ДАЈЕ ПАМЕТ. Школа даје ЗНАЊЕ. А глупи из школе никада неће изаћи паметни. Памет или глупост дају родитељи својим генима. И није највећи проблем што ученици неће баш све знати него што ће велики проценат ту школу напустити пре краја школовања, уличарити. И неће моћи да се запосле. Ни знања ни заната. Овако дуго ни чума није трајала, и сви мора да се помиримо да ћемо много што-шта изгубити, да будемо срећни да останемо живи и здрави.
Mila
Ako je tekst opravdanje da ubuducnosti se uci na digitalnim.knjigama i tabletima, jer 10.posto nije imalo pristup svojim.kompjuterima, nista nisu propustili. I oni koji su. mali, zamarali su se ekranima, jedva su cekali.pravu skolu da im nastavnik unucionici objasni A ne preko zooma, meetsa i slicno. To NIJE za njih. Oni su deca. I skoro.sva deca ne zele ovaj vid nastave, vec pravu nastavu.
Mila
Deca su na kraju sve rekla. Sa nastavom.na daljinu pored druzenja , nema izazova, nema kreativnog razmisljanja, nema motivacije za ucenjem i takmicenjem. Nastavu na daljinu vole samo losi djaci. Ne ponovila se.Unistila nam. e decu.
Danko
@Biljana: Vi ste izneli neku idealisticku i ulepsanu sliku . U stvarnosti su skole cesto mesta trauma, vrsnjackog nasilja, poruga, prvog susreta sa drogom itd. Pogotovo mi para usi ta prica o "kreativnom i uzvisenom" odnosu ucitelja i ucenika. To je moguce samo uz vaspitane, smerne djake i plemenite, talentovane i motivisane nastavnike, sto je u praksi redak spoj. Nismo slucajno medju najlosije kotiranim zemljama na rang listama znanja ucenika. Mi tradicionalno stvaramo bubarose i poltrone
Dragan
Najveca korist je u tome sto djaci mogu da pohadjaju nastavu kada im to najvise odgovara jer svaku nastavnu jedinicu mogu gledati odlozeno. Mogu da uce kada im odgovara, da izadju kada im odgovara, da se druze kada im odgovara, da ponovo odgedaju emisiju ako im nesto nije jasno.
Maja
Fleksibilna škola, takvo i znanje. Sve može. Šteta sto su samo.u zaostatku celu godinu, sve se zbrzalo,plan ispunjen. Znanje nikakvo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.