Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уз поштовање еколошких мера, литијум доноси велику корист

(Фото Зоран Анастасијевић)

Пројекат Јадар код Лознице за вађење литијума, ако би се спровео на одржив начин, уз поштовање свих мера заштите животне средине, могао би да има велике економске користи за Србију, изјавио је данас инжењер геологије и бивши директор Геозавода Душан Подунавац.

Јадарит је јединствен минерал који је 2004. године открила у Србији британско - аустралијска компанија Рио Тинто, а Подунавац каже за Танјуг да не постоје још никаква искуства у свету по питању заштите животне средине када је реч о експлоатацији јадарита из којег се добија литијум, тако да не би требало унапред одбацити тај пројекат.

Подунавац напомиње да се скоро 40 година бави геолошким истраживањима различитих милералних сировина у Србији и шире и да би, по његовом мишљењу, требало сачекати да се заврше све студије које ће прописати на који начин и уз поштовање којих мера би тај пројекат могао да се реализује.

Затим би, додаје, требало обавезати компанију да строго поштује предвиђене мере, како би Србија могла за себе да извуче највећу корист.

Подунавац наводи да код Лознице, према подацима Рио Тинта, постоји налазиште од око 140 милиона тона доказаних резерви руде литијума и бора, у односу: литијум оксид 1,7 одсто и бор оксид 15 одсто.

„Ништа још није одлучено по питању експлоатације, компанија је утврдила да постоје резерве и она треба сада да спроведе сва студијска испитивања и убеди нашу стручну и ширу јавност и институције да ће експлоатација бити одржива и да ће литијум моћи да се експлоатише без великих утицаја на животну средину”, нагласио је Подунавац.

Додаје да неких утицаја на животну средину увек мора да буде, јер свако рударење и производња подразумева и утицаји на природу.

Подунавац истиче да Србија не би требало само да вади руду или прави полупроизводе већ и да дође до што већег нивоа финализације односно финалних производа који би могли да подигну вредност тог налазишта.

На питање да ли су страхови мештана на том подручју оправдани, каже да страхови највише потичу од непознаница и због тога што шира јавност није довољно обавештена у којој се фази налази пројекат за рудник литијума и које све мере треба предузети за одрживу експлоатацију тог минерала.

Додаје да постоји оправдана бојазан да ће се употребити реагенси који могу јако штетно да утичу на животну средину, али сматра да је тај пројекат могуће реализовати ако се примене највиши еколошки стандарди, који се примењују у ЕУ и у свету.

„Пошто се ради о компанији која је позната и јако финансијски моћна, наше институције треба све да ставе под контролу када је реч о заштити животне средине и натерају Рио Тинто да спроведе све мере које ће се прописати у току израде студија, што је услов за добијање дозволе за експлоатацију.

За пројекат Јадар, каже, завршена су геолошка истраживања у једном делу јадарског басена и доказано је постојање резерви које се са данашњом технологијом и техником којом располаже Рио Тинто, по њиховим прорачунима, могу рентабилно експлоатисати.

Иначе, у свету се литијум не налази у оваквим врстама руда већ се најчешће експлоатише из сланих извора, морске воде и других чврстих минералних сировина, где је тај садржај литијума далеко нижи.

Подунавац истиче да свакако Србија има једно од највећих налазишта литијума у свету.

На питање како види еколошке протесте против тог пројекта, каже да сваки пројекат, па и Јадар, ако се не буде спроводио на адекватан начин може да угрози животну средину и да зато наше институције морају да обављају стални мониторинг над животном средином и целим процесом, од рударења, прераде и финализације производа.

До сада је за пројекат Јадар урађен елаборат о ресурсима и резервама у налазишту и дата је њихова економска оцена, напоменуо је Подунавац и додао да се сада прелази у другу фазу, добијања дозволе за експлоатацију, која подразумева израду неколико важних студија.

Према његовим речима, прва је студија оправданости или физибилити студија, затим хидролошка студија и студија утицаја на животну средину као једна од најважнијих коју треба обавити на законом прописан начин.

Подунавац каже да јавност и пре свега локално становништво треба да буду упознати са методологијом како ће се ископавати и прерађивати руда, али и које су све могуће последице на животну средину.

„Најбоље је да се овим проблемом бави струка и то различите струке пошто је цео процес мултидисциплинаран - рударство, прерада, производња и финални производи. То су све процеси у којима може бити угрожена животна средина, али над тим процесима мора да постоји мониторинг државних институција које ће штитити не само локално становништво већ и ширу заједницу од евентуалних екцеса”, нагласио је Подунавац.

На питање откуд Рио Тинто да пронађе литијум баш у Србији, Подунавац објашњава да је Србија седамдесетих година прошлог века пронашла борне минерале у Јарандолском басену у околини Рашке, код Баљевца на Ибру.

Налазишта борних минерала се протежу на подручју од Турске до БиХ, што је навело Рио Тинто да истражи и овај простор, казао је Подунавац додајући да се, иначе, 70 одсто светских резерви бора налази у Турској.

„У последњих неколико година цена литијуима и његова потраживања у свету расте и очекује се да ће се заменити фосилна горива са електирчним возилима, као и да ће због батерија бити велика потражња за литијумом, уколико се не буде нашла нека замена”.

Подунавац је закључио да, према томе, постоји добра перспектива за производњу литијума, али да се мора много уложити у заштиту животне средине.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Carić
Čitam nestručne komentare ljudi koji se u sve razumeju a posebno u ekologiju jer je to sada jako popularno među protivnicima svega i svačega. Znate li, vi ekolozi, da su najveći zagađivači vazduha u našoj zemlji, a i u ostalim zemljama, motori sa unutrašnjim sagorevanjem odnosno automobili , kamioni a posebno brodovi ( koji koriste čist mazut ). Suština je da je benefit od tih stvari nemerljivo i daleko veći od štete koja se može kontrolisati. Setite se toga kada sednete u svoje automobile.
Cvetko Stanisavljevic
Covek Je rekao nista. Ali svako rudarska proizvodnja ima svojih problema. Koncetracija rude, to se radi ili flotacijon ili solvetacijom, sto znaci upotreba dosta vode. Drugi problem je sta ce sa odpadom od koncentracije. Gde ce sa tom zemljom, to su tone i tone. E sada izvlacenje litijuma moze piroliticki ili elekttoliticki, sto znaci kancerogena voda ili visiko toksicna prasina. Kako ce mo sa tim? To se tesko pretvara u bezopasnu supstancu.. Najvece nalaziste litijuma Evropi je juznoj Bavarskoj
Радојко
Широм света је експлоатација литијума претворила шуме и села у месечеве кратере. Рио Тинто се сели у земље где је народ неинформисан, где су медији у мраку, а доносиоци одлука алави и поткупљиви. Једина нада за Србију је да литије против литијума убеде самодржца да ће му Рио Тинто угрозити рејтинг. Ако не, он ће "поносно и без понижења" предати југ Србије Приштини, остатак Србије ће бити засејан отровним арсеном. Иначе, литијумске батерије су озбиљна пожарна опасност и зато се све мање користе.
Filip Cosopt
Istu korist kao i rudnici .dijamanata u Africi.
радисав
Сусјед, кад би се у Загребу одлучивало о томе, тако би и било. Међутим како се одлучује у Србији, биће малко другачије. Теби хвала на јављању, и доприносу да се недоумице код оних Срба који их имају, разјасне.
Paor
Može litijum da se kopa ako VW napravi fabriku pored Loznice.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.