Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стари често имају осећај да су на терету друштву

Чекајући друштво за партију шаха (Фото Марко Спасојевић)

У Србији је протеклих година забележен пораст сиромаштва међу најстаријим грађанима, а више од 40 одсто њих има пензију мању од 20.000 динара. Осим материјалне оскудице, најстарији грађани Србије имају доживљај да су на терету друштву и да их њихови суграђани доживљавају као болесне чланове који су зависни од туђе неге и бриге. Ако се има на уму податак да се скоро 60 одсто старијих осећа неравноправно у односу на друге грађане, не треба да чуди што су притужбе због дискриминације на основу старосне доби биле на другом месту по бројности током 2020. године, показује посебан годишњи извештај поверенице за заштиту равноправности о дискриминацији старијих грађана и грађанки у Србији.

– Ако су расизам и антисемитизам били доминантни облици дискриминације у прошлом веку, ејџизам (дискриминација на основу година живота) могао би да постане најприсутнији облик дискриминације у 21. веку. Статистички подаци говоре да је свака пета особа у Србији старија од 65 година, а наша земља је по старости становништва осма у Европи и једанаеста на свету. Уколико се наставе садашњи демографски трендови, односно даље повећање броја старијих грађана и опадање учешћа младих, уз депопулацију села и уз повећање броја становника старијих од 80 година живота, неминовно ће доћи до умножавања изазова за економију и системе здравствене и социјалне заштите, као и пензијског и инвалидског осигурања – упозорава повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

У Србији живи око 2.600.000 пензионера, а према подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, просечан износ јануарске пензије био је 29.378 динара, док је просечан износ пољопривредне пензије био 11.896 динара. Када се упореде расположиви подаци, долази се до закључка да месечни износ пензије мањи од износа минималне потрошачке корпе прима преко 75 одсто пензионера. Оваква примања не омогућавају економску сигурност у старости, већ репродукују сиромаштво и зависност од других чланова породице и друштва као заједнице. Истовремено, више од половине корисника на евиденцији центара за социјални рад припада групи материјално угрожених корисника, док старији од 65 година чине 11 одсто од укупног броја прималаца новчане социјалне помоћи. Имајући у виду да велики број грађана не може да оствари право на новчану социјалну помоћ или им је остваривање овог права отежано, а помоћ неопходна, повереник за заштиту равноправности упутио је иницијативу за релаксирање услова за остваривање права старијих суграђана на материјалну подршку, кроз измену и допуну Закона о социјалној заштити, каже наша саговорница.

Она додаје да пракса ове институције показује да је старосно доба као основ дискриминације био међу првих пет основа по учесталости поднетих притужби. Тако је старосно доба као основ дискриминације био други основ по броју притужби током 2016, 2017. и 2018. године. Само је у 2019. години овај основ дискриминације био четврти по учесталости, али је већ протекле године дискриминација на основу старосног доба поново постала други основ по учесталости броја поднетих притужби. Када су у питању области друштвених односа, дискриминација старијих се испољава у готово свим областима живота – од поступака пред органима јавне власти, приликом пружања јавних услуга, у области социјалне и здравствене заштите, пензијског и инвалидског осигурања, рада и запошљавања, имовинских права, становања, образовања, културе и спорта, као и у области јавног информисања и медија. Овај основ дискриминације често се појављује у и комбинацији с још неким личним својством – инвалидитетом, здравственим стањем или полом, што је чест случај код дискриминације старијих особа с инвалидитетом у области пружања услуга или коришћења јавних површина. На питање шта им представља највећи проблем у области здравства, две трећине старијих пожалило се на дуго чекање на специјалистичке прегледе, недостатак лекара специјалиста и удаљеност здравствених услуга.

Коментари21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Божа
Немачки стручњаци препоручују старосну пензију од 68. годинна, па би могли да постану још евентуално и “гастарбајтери”.
milanče
"U Srbiji živi oko 2.600.000 penzionera..." pa pitam da li je ovo greška, jer se stalno barata cifrom od 1.700.000 penzionera,a ta se cifra "vuče" već 30 godina. Erozija PIO fonda je počela onog trenutka kada su političari počeli njime da rukuju i zadovoljavaju svoje političke ambicije na teret penzionera. U većini zemalja EU "zavlačenje ruku" u finansijske institucije penzionera se karakteriše kao krivično delo.
nikola andric
Penzije nalice na hipoteke. Stan ili kuca se otplacuje 40 godina posto retko ko moze kupiti stan u gotovu. Ali otplata je moguca kad banke imaju dugorocne stedioce. Zbog toga se ''novcano trziste'' razlkuje od trzista kapiGtala (> od 1 godine). Za penzije se stedi 40 godina uplatom u penzione fondove. Penzioni fondovi ulazu taj novac u ''imovinske sastojke'' kao obligacije, deonice, nekretnine, itd. Njihova obaveza isplacivanja penzije nastaje, formalno, posle 40 godina. U sta je ulagao PIO?
Staro pravilo
С парама деда радо се гледа. Без пара деда - права је беда.
Uciteljica
Za ovakvo stanje, uglavnom je kriva drzava I to od raspada SFRJ..Tada je postala normalna stvar, da radnici rade, a ne primaju plate, da im se ne uplacuju dopronosi, penzijsko I sl... "Pametnjakovici ", a pogotovu oni koji su sedeli po Skupstini, doneli su odluku o tkz minimalcu !!! A minimalac ti daje do znanja sta te ceka jednog dana kad odes u penziju ! Za 10-15 godina, imacemo na kontejnerima milion ljudi, a ostatak ce se voditi kao sirotinja !!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.