Стари често имају осећај да су на терету друштву

У Србији је протеклих година забележен пораст сиромаштва међу најстаријим грађанима, а више од 40 одсто њих има пензију мању од 20.000 динара. Осим материјалне оскудице, најстарији грађани Србије имају доживљај да су на терету друштву и да их њихови суграђани доживљавају као болесне чланове који су зависни од туђе неге и бриге. Ако се има на уму податак да се скоро 60 одсто старијих осећа неравноправно у односу на друге грађане, не треба да чуди што су притужбе због дискриминације на основу старосне доби биле на другом месту по бројности током 2020. године, показује посебан годишњи извештај поверенице за заштиту равноправности о дискриминацији старијих грађана и грађанки у Србији.

– Ако су расизам и антисемитизам били доминантни облици дискриминације у прошлом веку, ејџизам (дискриминација на основу година живота) могао би да постане најприсутнији облик дискриминације у 21. веку. Статистички подаци говоре да је свака пета особа у Србији старија од 65 година, а наша земља је по старости становништва осма у Европи и једанаеста на свету. Уколико се наставе садашњи демографски трендови, односно даље повећање броја старијих грађана и опадање учешћа младих, уз депопулацију села и уз повећање броја становника старијих од 80 година живота, неминовно ће доћи до умножавања изазова за економију и системе здравствене и социјалне заштите, као и пензијског и инвалидског осигурања – упозорава повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

У Србији живи око 2.600.000 пензионера, а према подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, просечан износ јануарске пензије био је 29.378 динара, док је просечан износ пољопривредне пензије био 11.896 динара. Када се упореде расположиви подаци, долази се до закључка да месечни износ пензије мањи од износа минималне потрошачке корпе прима преко 75 одсто пензионера. Оваква примања не омогућавају економску сигурност у старости, већ репродукују сиромаштво и зависност од других чланова породице и друштва као заједнице. Истовремено, више од половине корисника на евиденцији центара за социјални рад припада групи материјално угрожених корисника, док старији од 65 година чине 11 одсто од укупног броја прималаца новчане социјалне помоћи. Имајући у виду да велики број грађана не може да оствари право на новчану социјалну помоћ или им је остваривање овог права отежано, а помоћ неопходна, повереник за заштиту равноправности упутио је иницијативу за релаксирање услова за остваривање права старијих суграђана на материјалну подршку, кроз измену и допуну Закона о социјалној заштити, каже наша саговорница.

Она додаје да пракса ове институције показује да је старосно доба као основ дискриминације био међу првих пет основа по учесталости поднетих притужби. Тако је старосно доба као основ дискриминације био други основ по броју притужби током 2016, 2017. и 2018. године. Само је у 2019. години овај основ дискриминације био четврти по учесталости, али је већ протекле године дискриминација на основу старосног доба поново постала други основ по учесталости броја поднетих притужби. Када су у питању области друштвених односа, дискриминација старијих се испољава у готово свим областима живота – од поступака пред органима јавне власти, приликом пружања јавних услуга, у области социјалне и здравствене заштите, пензијског и инвалидског осигурања, рада и запошљавања, имовинских права, становања, образовања, културе и спорта, као и у области јавног информисања и медија. Овај основ дискриминације често се појављује у и комбинацији с још неким личним својством – инвалидитетом, здравственим стањем или полом, што је чест случај код дискриминације старијих особа с инвалидитетом у области пружања услуга или коришћења јавних површина. На питање шта им представља највећи проблем у области здравства, две трећине старијих пожалило се на дуго чекање на специјалистичке прегледе, недостатак лекара специјалиста и удаљеност здравствених услуга.