Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли западни Балкан може да профитира од враћања производње из Азије

Економисти наводе да инвеститори који долазе у Србију траже јефтину радну снагу и субвенције државе, а потребни су нам они који доносе већу додату вредност попут ИТ сектора
Јефтина радна снага је потпуно обесправљена (Фото И. Милутиновић)

Државе западног Балкана могле би да профитирају од тренда враћања производње из Азије у Европу, оцењује Бечки економски институт, а преноси Танјуг. Тај тренд могао би да користи земљама региона и донесе директне инвестиције од више милијарди евра. Међутим, да би то остварили морају улагати у образовни систем и изградњу транспортне инфраструктуре.

„Услед протекционистичких тенденција у светској трговини већ прошле деценије покренуто је враћање производње из Азије у близину старих индустријских земаља”, рекао је економиста Бечког института Бранимир Јовановић. Он је нагласио да ће то враћање производње да се у Европи појача после пандемије.

„Мањи трошкови плата и ниски порези више не играју одлучујућу улогу. Страни инвеститори пре свега траже добро квалификовану радну снагу и инфраструктуру”, поручује Јовановић. Према његовим речима, то изискује веће издатке за образовни систем, појачану усредсређеност на дуално образовање и изградњу транспортне инфраструктуре.

Наши економисти не деле његово мишљење. Горан Радосављевић наводи да инвеститори који тренутно долазе у Србију траже јефтину радну снагу и субвенције државе и законодавство које је потпуно на њиховој страни. И то је тешко променити, јер инвеститор каже „ја нећу да дођем ако не добијем велике паре од државе”. И сваки следећи тражи више, а једном то мора да се пресече.

„Нема никакве шансе да они дођу због образоване радне снаге, коју успут буди речено и немамо, јер такви одлазе у иностранство у потрази за бољом платом. Чешка је, на пример, најуспешнија земља по постигнутој транзицији, а ни образовани Чеси не желе да остану, већ иду у Немачку. Зато што су тамо боље плате. А наши мајстори иду у Словачку да склапају аутомобиле, јер су зараде веће и увек ће бити. Са друге стране наш образовни систем каска за потребама тржишта. Низак ниво конкурентности који постоји мерено другим параметрима већ деценијама се надокнађује врло високим субвенцијама и јако јефтином радном снагом која је потпуно обесправљена”, рекао је Радосављевић.

Да би избегли инвеститоре који долазе због ниског дохотка он сматра да треба да почнемо да привлачимо оне који доносе већу додату вредност, попут ИТ сектора који дају веће плате. Било би добро када би дошла таква компанија из Јужне Кореје, идеално би било неки „Самсунг”, на пример. Не само они који мотају каблове, иако су и ти пожељни, или рударске фирме из Кине. Тада ћемо почети да се „одлепљујемо” од ниског дохотка и остварујемо просечну плату од 900 евра.

Додаје, да је проблем што ми кроз транзицију споро пролазимо. Наравно да ће прво долазити инвестиције које траже јефтину радну снагу, али то једном мора да се заврши. Тренутак када можемо да бирамо инвестиције је када незапосленост падне на прихватљив ниво, једноцифрени или око десет одсто што сада имамо. То је моменат када се каже да они који нуде плату од 200 евра не могу да имају преференцијални статус код државе, а да ће фирми из ИТ сектора дати све. Ми сада дајемо огромне субвенције страним фирмама из основних индустрија које омогућују ниску додату вредност.

„С овом структуром привреде просек може бити 600 евра. Не можемо се довека ослањати да просек вуку плате у ЕПС-у и још три јавна предузећа. То има своју границу, као што и повећање минималне зараде има границу. Нама сад треба органски раст. Потребно је да дође произвођач аутомобила, јер они имају велику додату вредност, а не компоненти. То је у Словачкој, Чешкој, Пољској допринело да се прескочи праг са 500 на 1.000 евра плате”, објашњава он.

Како страни капитал води рачуна колике зараде даје Радосављевић илуструје најавом да словеначка НЛБ сели њихов развојни центар из Словеније у Србију. То раде зато што ће овде добити инжењере по четири, пет пута мањој цени него у Словенији. А такве инжењере ионако немају, већ морају да их увезу из Србији па им је онда јефтиније да их овде плате.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду, наводи да се о поменутом повратку инвеститора говори већ годину дана, сматра да ће неки улагачи доћи, али масовног повратка у Европу неће бити.

„Озбиљне инвестиције планирају се неколико година и исто толико траје њихова реализација. И даље је Далеки исток интересантан без обзира на актуелне проблеме због пандемије, више него балкански простор. Балкан је више занимљив за неку европску производњу. Неће нико направити фабрику аутомобила у Србији па их извозити у Азију. Напротив, направиће је у Азији па ће их тамо и пласирати. Сетите се приче око фабрике ’Фолксвагена’ који је на крају завршио у Кини. Азијско тржиште се развија по високим стопама раста, имају тржишни потенцијал који се много брже увећава него у Европи, повећава им се становништво, као и зараде. Европа нема те могућности, она стари. Европа је изгубила индустријску трку са Кином.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimir Petković
"Страни инвеститори пре свега траже добро квалификовану радну снагу и инфраструктуру". "То раде зато што ће овде добити инжењере по четири, пет пута мањој цени него у Словенији. А такве инжењере ионако немају, већ морају да их увезу из Србији па им је онда јефтиније да их овде плате." I mi se ponosimo stranim investitorima! E, bedo Srbijo!
Vojislav
Male su šanse. Do sad nismo imali sistem za investicije sa većom dodatnom vrednošću, a sada ni dovoljno obrazovanih kadrova za takve investicije. Dugo već traje razmena kadrova za višak stranog kapitala, koji dolazi pod izuzetno povlašćenim uslovima, počev od besplatnog zemljišta, infrastrukture, budžetskih i poreskih podsticaja, pa, ne retko, i "prava" na nepoštovanje ekoloških i socijalnih standarda.
Новус
Од крилатице ,,други су криви,, до економске верзије ,,други ће нам помоћи,,, плате у индустријским градовима Кине одавно су дупло веће него у Србији за исти посао, Индија има преко 300мил. припадника средње класе, итд. који део Азије у који део З.Балкана, иначе решење за бољитак је просто још пре век ипо Србин га смислио ,,ко уме и има шта да ради нек ради а држави да да десетак,, уместо пола колко се данас иска, и све ће осим бирокрадије да процвета.
Aluvial
Problem u Srbiji je sto strane firme dobijaju subvencije, ali ne i domace, tu smo sami sebe ukopali. Razumem da su bitna radna mesta, ali radna mesta daju i domaci preduzetnici i ulagaci. S druge strane radnici su potpuno sindilkalno neorganizovani. Radnik pre svega treba da shvati da politike u sindikatima ne sme biti. Ono sto primecijem kao preduzetnik je da ono na sta recimo Nemci nisu bili spremni pre 5-6 godina, sada su spremni, ono sto pre korone nisu hteli sada hoce. Resenje je kod nas.
Petar
Ova tema se debatuje u raznim krugovima i veoma se često zanemaruje barem jedan od faktora. Najčešće se ne analizira kako će neizbežno poskupljenje velikog broja proizvoda za 10 puta uticati na sadašnji "zapadni" standard. Veliki broj trgovaca jeftinom kineskom robom takodje će ostati bez posla, a neke firme koje na kineske proizvode lepe svoje nalepnice se definitivno gase. Jedini, koji mogu da se raduju vraćanju proizvodnje iz Kine na zapad, su trenutno zanemareni proizvodni kapaciteti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.