Недеља, 01.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како су измене ЗПП-а отвориле Пандорину кутију

Због спорова мале вредности не сме се мењати системски закон, каже адвокат Иван Симић
(Pixabay)

Судије у три београдска основна суда раде 63 одсто посла свих 66 основних судова у Србији. Решавају три пута више од норме, али је прилив нових тужби толики да се суђења заказују чак и за 2023. годину. Оваква оптерећеност београдских судова никада до сада није забележена, упозорило је Друштво судија Србије приликом позива Министарству правде за нови круг јавне расправе о нацрту измена и допуна Закона о парничном поступку (ЗПП).

Као главни „кривац” за велике промене овог процесног закона означени су „масовни спорови” против државних институција и банака чија су седишта у главном граду. Зато је предложено да се тужбе подносе у судовима на чијој територији станује онај ко тужи.

Већина банака са седиштем у Београду има своје филијале широм Србије, где су грађани и узимали кредите, па ако је уговор потписан у Врању, Ужицу, Чачку, Суботици или Смедереву, онда би судови у овим градовима могли да суде банкама по тужбама за обраду трошкова кредита. На суђења не би више путовали грађани и њихови адвокати, него банкари односно њихови правни заступници.

Стручњаци указују да је у већини случајева реч о „споровима мале вредности”, где грађанин на крају добије неколико хиљада динара, али све то производи вишеструко веће трошкове поступка, које у крајњем исходу плаћају банке. Притом се грађани путем огласа на бандерама позивају да се јаве разним „удружењима” да би повратили оно што су им банке наводно неосновано узеле током последњих 20 година, али се поставља питања откуда баш сада, током ове и прошле године, долази до масовног тужења банака. Генезу овог проблема за „Политику” објашњава адвокат Иван Симић.

– Правосуђе је у великом проблему због тога што је 2018. године Врховни касациони суд (ВКС) на седници грађанског одељења заузео став да су ништаве одредбе уговора којима се наплаћује накнада услуга за обраду кредита. Примена тог накарадног правног става довела је до правне несигурности невиђених размера, а последице тога почеле су да делују, услед чега се у једном великом делу и спроводи ова измена ЗПП-а – каже Иван Симић.

Подсећа да су одредбе о накнади за обраду трошкова саставни део уговора о кредиту и да су оба потписника, и банка и клијент, дужни да их поштују. Међутим ВКС је заузео став да банка има право на наплату тих трошкова само ако је понуда садржала јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита, по ставкама. Из тога су произашле прве пресуде у корист клијената, а затим и прве стотине и хиљаде нових тужби.

– Направљен је преседан „пар екселанс”. Упркос ставу Народне банке Србије да је дозвољено наплаћивати накнаде за трошкове обраде кредита, ВКС је заузео један популистички став којим је требало да се подиђе грађанству. Сматрам да је тако правосудна елита покушала да поврати поверење у посрнули ауторитет правосуђа. Уместо тога, добили су пре свега правну несигурност јер НБС никада није забранила банкама наплату ове накнаде, коју су корисници кредита својим потписом прихватили. Поред тога, овим ставом највишег суда банке су стављене у дискриминаторни положај у односу на судске таксе које такође не садрже спецификацију трошкова, при чему, исто као и кредити, имају компоненту пропорционалности која се одређује на основу вредности, само се код суда узима вредност спора, а код банке вредност кредита – објашњава наш саговорник.

Уговор је закон за странке, наглашава и подсећа да је то основно начело уговорног права, као и слобода уговарања, која код кредита постоји пре свега у избору банке, а затим и у детаљима кредита.

– Само због једног правног става створено је на стотине хиљада нових судских предмета у периоду од 2018. до 2021. године. Сада један такав „масакр” над нечим што је требало да буде правна сигурност и извесност – појединци из правосудне елите желе да замене „геноцидом” над аксиомом правне струке и науке у погледу једног системског и можда најважнијег процесног закона – ЗПП-а. Садашњи закон је добар и не треба га мењати – наводи Симић.

Сматра да није добар предлог да се мења месна надлежност судова јер се тиме фаворизује тужилац у односу на вековни принцип који је туженом омогућавао да му се суди према његовом месту пребивалишта.

– Наводно растерећење Првог основног суда, у поступцима против државе и града Београда, довешће до других врста оптерећења државних органа и локалних самоуправа. Дакле, једним инквизиторским приступом покушава се вештачки растеретити рад судова и смањити број предмета који су последица исхитреног става ВKС из 2018. године. Тај правни став отворио је Пандорину кутију и произвео 100.000 предмета против банака у Србији – каже адвокат.

Реч је махом о споровима мале вредности, који производе велике трошкове, али то није разлог да се због тога из основа мења један од најважнијих закона, сматра наш саговорник.

– Плаћање судске таксе као предуслов уредности и благовремености комуницирања са судом путем поднеска, а све под претњом да ће се у случају неплаћања поднесак и одбацити, показује у каквом маниру и духу је овај предлог писан. Дакле, принцип „прво паре па онда право”, потврђује да су закон пре писали бизнисмени и менаџери него правници – наводи наш саговорник и поставља питање зашто су у радној групи за израду нацрта били представници Америчке привредне коморе и НАЛЕД-а.

Наглашава да судови постоје због грађана, а не грађани због суда. Мисли да и судије треба да буду награђене за свој рад двоструко већим платама, уместо да се новац из буџета троши на ИТ компаније које би на основу измена и допуна ЗПП-а имале огромне послове у правосуђу.

– ИТ платформе за електронско судовање коштаће десет до педесет пута више него што су свеукупни захтеви за враћање банкарских накнада. Роботизација правосуђа треба да погодује пре свега европској бирократији и одређеним параструктурама изван правног поретка наше земље. Све ће то платити грађани преко државног буџета – указује адвокат Иван Симић. Од министарке правде очекује да буде уздржана у односу на предложене измене, управо зато што долази из судства, адвокатуре и државних структура. Сматра да је на почетку свог мандата доведена у позицију да брани неодбрањиве предлоге радне групе за ЗПП.

Коментари27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lazar Djordjevic
A kad su banke uzimale pare od gradjana, tad je bio dobar Zpp. Toliko o pravnoj drzavi.
Zeljko Bgd.
Veoma neobicno tumacenje odluke VKS od strane adv. Simica. Verovatno je i on jedan od zastupnika banaka pa navodi vodu na tu vodenicu. Praksa i kolege ga demantuju.
Judex qui litem suam fecit
Bolje je bilo za vreme Rimskog carstva.Rimsko pravo i ovo pa to je nebo i zemlja.Još su pre 2000 godina sudije odgovarale za štetu za svoja dela.Sistemski zakoni u pravosudju pogoduju korupciji i neefikasnosti u pravosudju ,sve u svemu ocena dva na jedan!
Leopold
Pa kad bi banke imale gazdu/domacina, a ne menadzere, taj bi video da mu se vise isplati da klijentima vrati tu "obradu kredita" (makar i u ratama), nego da pored toga placa i sve sudske i advokatske troskove, koji na kraju izadju isti koliko ta "obrada" ili jos vise! Da ne pricam, koliko bi dobio na ugledu.
Majakovski
Adv. Simić priča paušalno i interpretira stav VKS jednsotrano. Naime, niko ne zabranjuje troškove obade kredita ali zaboravlja se da prema Zakonu o obligacionim odnosima banka jedino kao svoju zaradu može da prikaže kamatu i kroz kamatu ona može da naplati, rizik poslovanja, svoje troškove i ostalo, a ne da zarađuje duplo, kroz kamatu i troškove. To je suština, a banke kao i neki "stručnjaci" imaju amneziju i to zaboravljaju nego tumače propise kako im odgovara, a to nije njihov posao.
Zeljko Bgd.
Bravo.Maestralno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.